Валута - Амерички долар

Валута  >  Амерички долар

Амерички долар

$
Долар је средство плаћања, обрачуна и размене у САД. Такође је распрострањен као резервна валута у неким другим земљама у свету. Тренутно издавање долара контролишу америчке Федералне резерве. Симбол који је најчешће у употреби за амерички долар је знак долара ($). -{ISO}- 4217 код за амерички долар је -{USD}-; амерички долар је такође означен као -{US $}- од стране Међународног монетарног фонда. Амерички долар се састоји од 100 центи.

У 1995. години у употреби је било преко 380 милијарди америчких долара широм света, од тога двије трећине ван Сједињених Држава, а од априла 2004. године готово 700 милијарди долара је у оптицају и то још увек две трећине ван Америке. Сједињене Државе су једна од неколико земаља које користе назив долар за своју валуту. Неколико земаља користе амерички долар као своју званичну валуту, а у многима се долар употребљава као дозвољено средство плаћања. Американци често користе и реч бак (-{buck}-) за долар. Овај термин је настао приликом трговине кожама у колонијално доба.

Одмах после рата за независност 1785. године, први министар финансија нове владе, Александар Хамилтон, је као средство плаћања, обрачуна и размене предложио долар.. Као прва средства плаћања код колониста „новог света“ су била пиринач, дуван, жито, индиго и вампум, индијански новац, нанизане пробушене шкољке, али такође и енглески, и француски и шпански златници и сребрњаци.

1690. године, колонија Залив Масачусетс је била прва колонија која је издала папирнати новац. У време рата за независност, како би успео финансирати војску на челу са генералом Џорџом Вашингтоном, Континентални Конгрес је 1775. године одобрио неограничено издавање папирних новчаница, познатих као „континенталци“. Будући да су биле без покрића, убрзо су постале безвредне. Одтад у Америци постоји чак и израз „Није вредан ни континенталца“.

По потписивању Декларације о независности, реч „Сједињене Државе“ по први пут су се појавиле на папирном новцу, али због пропасти континенталца, људи су били сумњичави према том новцу. Због тога је Континентални конгрес, како би придобио додатну подршку за рат, 1781. године основао у Филаделфији Банку Северне Америке, прву комерцијалну банку, а четири године касније је увео долар као националну валуту која је заменила оне из појединачних колонија. Долар је био кован од сребра.

После 181 године ковања, сребрни долар је 1873. године престао бити стандарда вредност. Открића злата на Аљасци, довела су до повећања златних резерви. Америка је, службено, 1900. године, увела као стандард „златне резерве“.

Године 1913. утемељена је федерална структура звана Федерални систем резерви, као и Средишња банка која од тада ставља у оптицај и папирнати и ковани новац у САД.Долар какав ми данас познајемо издаје се у деноминацијама до 100 долара. Све веће вредности су укинуте 1969. године. Величина долара је промењена и смањена 1929. године, када је и одлучено да све новчанице до 100 долара на лицу носе портрет, а на наличју зграду или споменик. Године 1955. на новчанице су додате речи „У Бога верујемо“.

Закон Сједињених Држава о ковању новца из 1792. године успоставио је ковницу Сједињених Држава. и поставио следећу дефиницију долара (следи приближан превод). Долари или јединице – сваки појединачно ће да буду вредности Шпанског долара, и садржаваће 24,06 грама чистог, или 26,96 грама стандардног сребра.

Такође је одређен курс по којем ће се размењивати чисто сребро и чисто злато и он је износио 15:1. Према томе вредност долара је била дефинисана као количина од 24,06 грама чистог сребра, или 1,6 грама чистог злата и сам новац је могао бити размењен у ковници или за сребро, или за злато, и то у односу од 15:1. Овај стандард, познатији као биметализам, био је на снази кроз већи део 19-тог века.

У 1834. години услед пада вредности сребра однос од 15:1 је промењен на однос 16:1. Ово је довело до тога да је нови У. С. долар имао подлогу од 1,5 грама злата, док је претходни курс износио 1,6 грама за долаз. Ова промена вредности је изазвала девалвацију долара, прву у историји, и смањила је његову вредност подлоге у злату за око 6%.

Земља (геополитика)

Британска територија Индијског океана

Територија се састоји од 6 атола у архипелагу Чагос и око 1.000 мањих острва. Укупна површина острва је око 60 km², док је припадајућа површина океана 54.400 km².

Острва су под британском влашћу од 1814.

Америчка Девичанска Острва

Америчка Девичанска Острва, острвска су група у Карибима која припада САД. То је већи део архипелага Девичанских острва, док је мањи део територија Британских Девичанских Острва. Америчка Девичанска Острва се састоје из 4 главна острва Сент Томас, Сент Џон, Сен Кроа и Вотер као и више мањих острва. Ово је једини део територије САД где се вози левом страном.

Бивши колонијални господари, Данци, ова острва су звали Данска западноиндијска острва (дански -{De tidligere Dansk Vestindiske Øer}-).

Салвадор

Салвадор, понегде и Ел Салвадор, званично Република Ел Салвадор , најмања је и најгушће насељена држава Средње Америке на обали Пацифика. Главни и највећи град је Сан Салвадор. Земљиште је углавном планинско са активним, угашеним вулканима. Највиши је Санта Ана 2.381 -{м}- на планинском венцу који се дуж државе пружа у правцу запад-исток. Северно од њега је долина реке Лемпе а на југу узана приморска равница. Клима је тропска, природно влажна, на висинама до 800 -{м}- веома топла, на планинама умерена и свежа. Годишња количина падавина је између 1.500–2.000 -{мм}-. Природна вегетација је углавном замењена плантажама кафе. Највиши врх је на вулкану Санта Ана 2.836 м. Салвадор се граничи са Гватемалом на западу и Хондурасом на северу и истоку. Према попису из 2009. у Салвадору живи око 5.744.113 становника, углавном Местика. Само око 20 људи говори једини преживели аутохтони домородачки језик пипил, а нешто миграната из Гватемале говори поквомам мајански. Колон је био државна валута од 1892. до 2001. године када је уведен амерички долар


Сједињене Америчке Државе

Сједињене Америчке Државе су федерална уставна република коју чини педесет држава и један федерални округ. Углавном се простиру у централном делу Северне Америке, где се, између Тихог и Атлантског океана, налази четрдесет осам континенталних држава и главни град Вашингтон, које се на северу граниче са Канадом, а на југу с Мексиком. Држава Аљаска налази се на северозападу континента, са Канадом на истоку и Руском Федерацијом на западу преко Беринговог мореуза, док се држава Хаваји налази у Тихом океану. У саставу Сједињених Држава такође се налази неколико територија и острва раштрканих широм Кариба и Пацифика.

Са 9,83 милиона -- и преко 300 милиона становника, Сједињене Државе су трећа највећа земља на свету по укупној површини, а трећа по величини копна и броју становника. Сједињене Државе су једна од етнички најразноврснијих земаља на свету, што је последица масовне имиграције из многих земаља. Америчка привреда је највећа национална привреда у свету, са номиналним бруто домаћим производом од 13 трилиона долара у 2006. години (преко 25,5% укупног светског бруто производа).

Туркс и Кајкос

Теркс и Кејкос (IPA :, или или ) острва су која представљају продужетак бахамског ланца на југу у Атлантском океану и под управом су Уједињеног Краљевства.

Острва Теркс и Кејкос се налазе у Атлантском океану северно од Хаитија и Доминиканске Републике и источно од Кубе. Од Бахама их одваја широки подморски ров и пролаз, назван Пролаз Теркс. Острва се налазе око 1000 -{km}- југоисточно од Мајамија, САД.

Хаити

Хаити (хаи. Ayiti), званично Република Хаити (. ), држава је у Карибима Заузима западни, мањи део острва Хиспаниола, које припада Великим Антилима. Остатак острва заузима Доминиканска Република.

Име ове државе потиче од речи ајити, народа Таино, што значи земља високих планина. Површина Хаитија је 27.750 km². Главни град је Порт о Пренс. Хаићански креолски и француски су службени језици.

Карипска Холандија

Карипска Холандија ( и пап. Hulanda Karibe) је назив који се односи на три општине Холандије које се налазе у Карипском мору — Бонер, Свети Еустахије и Саба. Захвата површину од око 328 км², где живи приближно 18.000 становника. Званични језик је холандски а говоре се и енглески, папијаменто.

Ове општине су до 10. октобра 2010. године били у саставу Холандских Антила, једног од делова Краљевине Холандије. Њиховим распадом настали су засебни делови у оквиру Краљевине Холандије — Аруба, Курасао и Свети Мартин. У исто време Саба, Свети Еустахије и Бонер укључени су у састав Холандије.

Панама

Шпанци су истражили и настанили Панаму у 16. веку, од Шпаније се отцепила 1821. године и заједно са Вицекраљевством Нова Гранада, Еквадором и Венецуелом формирала је Велику Колумбију. Након распада Велике Колумбије 1831. године, Панама се нашла у саставу Нове Гранаде, која је касније преименована у Колумбију. Уз подршку САД, Панама се 1903. године отцепила од Колумбије, након чега су Американци на њеној територији изградили Панамски канал. Године 1977. потписан је споразум којим је дефинисан пренос власништва над Панамским каналом са САД на Панаму до краја 20. века.

Приходи од такси које се наплаћују за пролазак кроз Панамски канал представљају значајан део БДП-а Панаме. Према индексу хуманог развоја за 2010. годину Панама је на четвртом месту у Латинској Америци, и на 54. месту у свету. Од 2010. привреда Панаме је друга по конкурентности у Латинској Америци.

Порторико

Пре доласка Европљана Порторико су вековима настањивали припадници народа Таино. Кристифор Колумбо је стигао на ово острво током свог другог путовања, 19. новембра 1493. године. Припадници народа Таино су током шпанске владавине поробљени и претрпели су велика страдања услед тешких услова живота, и болести које су донели Шпанци.

Влада у Мадриду је 25. новембра 1897. признала аутономију острву чиме је Порторико престао да постоји као колонија. Уместо тога, постао је прекоморска аутономна провинција Шпаније потпуно једнака са другим шпанским провинцијама. Порториканци су тиме постали шпански држављани а Порторику је омогућено да има пуну заступљеност пред шпанским судовима у Мадриду. Већ наредне године, Шпанија је након пораза у Шпанско-америчком рату била принуђена да уступи острво Сједињеним Америчким Државама.

Барбадос

Барбадос острвска је држава у Карипском мору и Атлантском океану. Острво је површине 430 -{км²}-, углавном је равно, са мало брда у унутрашњости. Налази се на 13º сгш, 59º згд.


Бермуди

Бермуди су прекоморска територија Уједињеног Краљевства у северном Атлантском океану, која се налази око 975 -{km}- од обале САДа. Територија се састоји од око 138 острва, укупне површине 58.8 -{km²}-. На највећем острву се налази и главни град Хамилтон (Hamilton). Бермуди су напредна привреда, са јаким финансијским сектором и развијеним туризмом.

Први насељеници су били енглески колонисти који су били на путу за Вирџиниу и након бродолома 1609. се искрцали на острво. Бродоломци су провели на острву 10 месеци, а њихови извештаји о острву су у Енглеској изазвали велику пажњу тако да је краљ Џејмс I 1615. дао право управљања острвима Бермуда Компани. Око 60 колониста је 1612. основало Сејнт Џорџ. Године 1620. је постављено прво представништво владе и тиме су Бермуди постали самостална колонија.

Британска Девичанска Острва

Британска Девичанска Острва су група острва у Малим Антилима, у Карипском мору, источно од Порторика и део су Британских прекоморских територија. Више од 60 острва и гребена су настањени. Заједно са Америчким Девичанским Острвима чине архипелаг Девичанска острва.


Америчка Самоа

Америчка Самоа (самоански: Amerika Samoa, енглески : American Samoa), територија је у склопу Сједињених Америчких Држава у јужном Пацифику југоисточно од независне државе Самоа. Зове се још и Источна Самоа, за разлику од Западне (Самоа). Ова територија је у самом средишту Полинезије. Главно острво је Тутуила.


Савезне Државе Микронезије

Савезне Државе Микронезије обухватају укупно 697 острва распоређених на архипелагу Каролинских острва дугом 2900 km. Површина државе износи 702,0.

Налазе се 5.150 km западно-југозападно од Хаваја у Тихом океану.

Северна Маријанска острва

Северна Маријанска Острва, званично Комонвелт Северна Маријанска Острва , архипелаг је од 15 мањих острва у северозападном делу Тихог океана укупне површине око 477 км². Географски архипелаг је део Маријанских острва, док геополитички представља део америчких придружених територија. Острва су смештена јужно од Јапана и северно од Гвама. Административно седиште архипелага налази се на острву Сајпан које у административном смислу представља једну јединствену општину.

До почетка 20. века били су познати под надимком острва Ладроне.

Мала спољна острва Сједињених Држава

Мала спољна острва Сједињених Држава (енгл. United States Minor Outlying Islands), или краће Мала спољна острва, обухватају 8 острвских територија у Тихом океану и 3 острва у Карипском мору. Термин се појавио 1986. у вези са ширењем области података о стандардима ИСО 3166-1, који дефинише кодове за називе земаља и територија под њиховом јурисдикцијом.

У овом тренутку, ниједно од острво нема стално становништво. У исто време, на већини острва се налази војно и научно особље са пратећим објекатима који ту бораве привремено. На основу пописа становништва из 2000. на острвима је било 316 људи.

Маршалска Острва

Маршалска Острва (марш. Aorōkin M̧ajeļ, ), или скраћено Маршали, званично Република Маршалска Острва (марш. Aolepān Aorōkin M̧ajeļ, ) острвска су република у централном Пацифику, у региону Микронезије. Састоје се од 29 атолских острва (Радакова и Раликова острва).

Површина острва је 181 -{km²}-, где живи око 60.000 становника.

Палау

Палау (, пал. Belau), или званично Република Палау (, пал. Beluu er a Belau), позната и као Белау, је држава која се налази у западном Пацифику близу Нове Гвинеје и Филипина у појасу Микронезије. Састоји се од 26 главних острва од којих су 8 насељена и од отприлике 300 мањих острваца укупне површине 1632 -{km}-² и има 20.000 становника. До 2006. године главни град је био Корор (11.000 становника), али је влада преместила своје надлежности у Нгерулмуд, насеље у административној области Мелекеок. Уједињене нације их 1947. године стављају под америчко туторство.

Након окончања мандата Старатељског савета Уједињених нација, Палау је постао независна држава 1994. године. Новију историју је обележило премештање главног града из Корора у Мелекеок (Нгерулмуд) 2006.

Источни Тимор

Источни Тимор (тет. -{Timór Lorosa'e}-; ), или званично Демократска Република Источни Тимор (тет. -{Repúblika Demokrátika Timór Lorosa'e}-; ) је острвска држава у југоисточној Азији. Обухвата источни део острва Тимор у Малајском архипелагу, два мања суседна острва и енклаву Окуси-Амбено у западном делу Тимора, која је индонежанском територијом одвојена од матице. Граничи се са Индонезијом на западу. Дужина те границе износи 228 km. Од обала Аустралије, Источни Тимор одваја Тиморско море. Цело острво Тимор има површину од 30.777 -{km²}-, од чега Источном Тимору припада 14.874 -{km²}-.


Гвам

Становници су већином Чаморои који су населили острво отприлике пре 3.500 година. Острво је највеће и најјужније од свих Маријанских острва. Главни град је Хагатња (-{Hagåtña}-), стари назив је Агања (-{Agaña}-). Привреда Гуама углавном зависи од туризма (већином из Јапана) и база америчке војске).

Први становници овог острва били су Негритоси, ниски тамнопути народ коврџаве косе и очију чија боја варира од смеђе до црне. Потекли су из делова југоисточне Азије. Одатле су вероватно дошли услед климатским промена насталих за време последњег до сада леденог доба. Није искључено ни то да су их народи северно и западно од њих приморали да напусте своје постојбине и населе се у Малезији, Новој Гвинеји, Малинезији, Меланезији и Филипинима. Судећи по радиоактивном угљенику, научници су установили да су Негритоси настањивали Нови Гвинеју више од 40.000 година.

Еквадор

Еквадор, званично Република Еквадор држава је у Јужној Америци. Према северу се граничи са Колумбијом, према истоку и југу са Перуом, док према западу излази на Пацифички океан. Поред Чилеа, једина је држава Јужне Америке која се не граничи са Бразилом. Еквадору припадају и острва Галапагос удаљена око хиљаду километара према западу. Простире се на 283.520 km². Главни град је Кито, док је највећи град Гвајакил. Главни и службени језик је шпански којим говори око 94 % становништва. Поред шпанског у службеној употреби су и Кичва, Шуар, и још једанаест других језика.

Еквадор је тренутно на 71. месту по економској конкурентности. За Еквадор је карактеристично да се у њему налази велики број ендемских биљних и животињских врста, што га сврстава међу седамнаест земаља са најразноврснијом флором и фауном на свету. Уставом Еквадора, усвојеним 2008, по први пут су законом дефинисана права природе, тј. права екосистема. Еквадор је председничка република која је независност од Шпаније стекла 1809. а од Велике Колумбије 1830. године.

Језик

United States dollar (English)  Dollaro statunitense (Italiano)  Amerikaanse dollar (Nederlands)  Dollar américain (Français)  US-Dollar (Deutsch)  Dólar dos Estados Unidos (Português)  Доллар США (Русский)  Dólar estadounidense (Español)  Dolar amerykański (Polski)  美元 (中文)  Amerikansk dollar (Svenska)  Dolar american (Română)  アメリカ合衆国ドル (日本語)  Долар США (Українська)  Щатски долар (Български)  미국 달러 (한국어)  Yhdysvaltain dollari (Suomi)  Dolar Amerika Serikat (Bahasa Indonesia)  Jungtinių Valstijų doleris (Lietuvių)  Amerikanske dollar (Dansk)  Americký dolar (Česky)  Amerikan doları (Türkçe)  Амерички долар (Српски / Srpski)  USA dollar (Eesti)  Americký dolár (Slovenčina)  Amerikai dollár (Magyar)  Američki dolar (Hrvatski)  ดอลลาร์สหรัฐ (ไทย)  Ameriški dolar (Slovenščina)  ASV dolārs (Latviešu)  Δολάριο ΗΠΑ (Ελληνικά)  Đô la Mỹ (Tiếng Việt) 
 mapnall@gmail.com