French language
Земља (геополитика)
-
Џибути
У античко доба, територија Џибутија заједно са Сомалијом била је део Пунта. У близини лучког града Зеиле, који се сада налази у Сомалији, било је седиште средновековног Адалског и Ифатског султаната. Крајем 19. века, основан је Француски Сомалиланд, колонија настала договором између владајућих Сомалаца, Афарских султана и Француза. Године 1967, територија је преименована у Француску територију Афара и Исаса. Десет година касније, становници Џибутија су гласали за независност. Референдум је службено означио оснивање Републике Џибути, државе назване према њеном истоименом главном граду. Као суверена држава постала је чланица Уједињених нација исте године, 20. септембра 1977. Почетком деведесетих година 20. века избиле су тензије око владиног представљања што је довеле до оружаног сукоба који је завршен споразумом о подели власти 2000. године између владајуће странке и опозиције. -
Бенин
Службени језик у Бенину је француски, мада се локални језици попут фона и јорубе такође често користе. Највећа верска група у Бенину су католици, а прате их муслимани, вуду и протестанти. Бенин је члан Уједињених нација, Афричке уније, Покрета несврстаних, Франкофоније, Организације исламске конференције и других међународних организација регионалног, континенталног и глобалног карактера. -
Буркина Фасо
До 1984. звала се Горња Волта по рекама Црној, Белој и Црвеној Волти (данас -{Mouhoun, Nakambé и Nazinon}-) које протичу кроз земљу. Садашње име на најзаступљенијим домаћим језицима Моси и Диоула значи „земља усправних људи“. -
Бурунди
Народи Тва, Хуту и Тутси су живели у Бурундију током задњих 500 година. Током више од 200 од тих година, Бурунди је био независно краљевство, до почетка 20. века, кад је Немачка колонизовала овај регион. Након Првог светског рата и немачког пораза, ова територија је уступљена Белгији. Немци и Белгијанци су владала Бурундијем и Руандом као европском колонијом познатом као Руанда-Урунди. Упркос честим заблудама, Бурунди и Руанда никада нису били под заједничком управом све до времена европске колонизације. -
Габон
Након независности Габон је остао економски, културно и политички повезан са Француском. Значајне резерве нафте омогућиле су повећање националног богатства (земља је једна од десет најбогатијих у Африци), али углавном у корист урбане елите. Становници у унутрашњости још се увек баве пољопривредом. -
Гвинеја
Гвинеја се налази уз обалу Атлантског океана, одакле се у луку спушта на југоисток. Граничи се са Гвинејом-Бисао, Сенегалом, Малијем, Обалом Слоноваче, Либеријом и Сијера Леонеом. -
Екваторијална Гвинеја
Екваторска Гвинеја је, упркос релативно малој површини и броју становника, заједница великог броја етничких скупина од којих је најзаступљенији народ Фанг. Откриће великих резерви нафте у другој половини деведесетих преобразило је привреду дотада једне од слабије развијених афричких земаља. Ипак, већина становништва тек треба осетити нагло повећање националног богатства. -
Камерун
Иако Камерун није земља чланица организације ECOWAS, он је географски и историјски у Западној Африци, при чему јужни Камерун који у данашње време формирају северозападни и југозападни региони има екстензивну западноафричку историју. Земља се понекад идентификује као западноафричка, а у другим околностима као централноафричка због њеног стратешког положаја на размеђу западне и централне Африке. У Камеруну се користи преко 250 домородачких језика којима говори скоро 20 милиона људи. Званични језици земље су енглески и француски. -
Комори
Са површином од 1660 km², изузев спорног острва Мајот, Комори су трећи најмањи афрички народ по површини. Становништво, осим Мајота, процењено је бројком од 795.601 становника. Као нација формирана на раскрсници различитих цивилизација, архипелаг се запажа због своје разнолике културе и историје. Архипелаг су први пут населили говорници банту језика који су дошли из источне Африке, арапским и аустронежанским имиграцијама. -
Мадагаскар
Писана историја Мадагаскара је почела у 7. веку, када су Арапи успоставили трговачке испоставе дуж северозападне обале. Контакт са Европљанима је почео 1500-их, када је португалски поморац Дијего Дијаз угледао острво након што се његов брод одвојио од флоте на путу за Индију. У касном 17. веку, Французи су успоставили трговачке испоставе дуж источне обале. Отприлике од 1774. до 1824, био је омиљено свратиште за гусаре, укључујући америчке, од којих је један донео малгашки пиринач у Јужну Каролину. -
Мали
Број становника Малија је око 20 милиона. Процењује се да је чак 67% становништва у 2017. години било млађе од 25 година. Суверена држава Мали сe састоји од осам региона, а њене границе на северу се протежу дубоко у средиште пустиње Сахара, док јужни део земље, где живи већина становника, чине реке Нигер и Сенегал. Економија земље је центрирана на пољопривреди и рударству. Један од најистакнутијих природних ресурса Малија је злато, при чему је Мали трећи највећи произвођач злата на афричком континенту, и соли. -
Мауританија
Од петог до седмог века миграција берберских племена из северне Африке је отерала Бафуре, прве становнике Мауританије и претке народа Сонинке. Године 1076. Алморавиди су напали и освојили Гана царство. Мауритански тридесетогодишњи рат (1644−76) је неуспешни покушај Бербера да зауставе инвазију арапских племена које је предводило племе Бени Хасан. Потомци овог племена чине горње слојеве мауританског друштва. -
Маурицијус
Главни чланак: Историја Маурицијуса -
Мајот
Површина оства је 376 -{km²}-, а по попису из 2012. на њему живи 217.091 становника. Главни град је Мамудзу. -
Нигер
Нигер је земља у развоју, која се конзистентно рангира при дну Индекса хуманог развоја (-{HDI}-) Уједињених нација; он је био рангиран 187. од 188 земаља за 2015. и 189. од 189 земаља у извештају из 2018. године. Већи део непустињских порција земље је подложан периодичним сушама и дезертификацији. Економија је концентрисана око самоодрживе пољопривреде, са нешто мало извозне пољопривреде у плоднијем јужном делу, и извозом сировина, а посебно уранијумске руде. Нигер се суочава са озбиљним развојним изазовима због своје позиције без излаза на море, пустињског терена, неефикасне пољопривреде, високе стопе наталитета у одсуству контроле рађања, и консеквентне пренасељености, ниског образовног нивоа и сиромаштва његовог становништва, недостатка инфраструктуре, лоше здравствене заштите и деградације животне средине. -
Обала Слоноваче
Није много тога познато о Обали Слоноваче из периода пре доласка европских бродова 1460.тих година. Главне етничке групе су се населиле не тако давно из суседних подручја. Народ Кру је мигрирао из Либерије око 1600; Сенуфо и Лоби мигрирали су према југу из Буркине Фасо и Малија. Тек у 18. и 19. веку народ Акан, укључујући Бауле, мигрирао је из Гане у источне делове земље, а Малинке народ је мигрирао из Гвинеје у северозападни део земље. -
Република Конго
У региону су доминантна племена која говоре Банту језик током више од 3.000 од година. Они су изградили трговачке путеве у сливе реке Конго. Конго је раније био део колоније Француска екваторијална Африка. Република Конго је успостављена 28. новембра 1958, а независност од Француске је стекла 1960. године. Суверена држава је имала вишепартијске изборе од 1992, мада је демократски изабрана влада свргнута с власти током грађанског рата у Републици Конго из 1997. године, и председник Дени Сасу Нгесо, који је први дошао на власт 1979. године, владао је током 33 од задњих 38 година. -
Руанда
Ловци-сакупљачи су населили територију у каменом и гвозденом добу, а касније су почели да је насељавају народи Банту. Становништво се спајало прво у кланове, а затим у краљевства. У 15. вијеку, једно краљевство, под краљем Гихангом, успјело је да припоји неколико својих блиских сусједних територија чиме је успостављена Краљевина Руанда. Краљевина је доминирала од средине осамнаестог вијека, са краљевима из племена Тутси који су освајали друга племена војним путем, централизујући моћ и спроводећи политику против Хутуа. Њемачка је 1897. године колонизовала Руанду као дио Њемачке источне Африке, након чега је Белгија преузела власт 1916. године, током Првог свјетског рата. Обје државе су владале преко руандског краља из племена Тутси, док су Хуте сматрали подређенима. Хутуи су се побунили 1959. године и покренули су револуцију коју је подржала Белгија, а током које су убили бројне чланове племена Тутси и 1962. године успоставили су независну републику на челу са предсједником Грегором Кајибандом. Војним ударом 1973. године, Кајибанда је збачен и на власт је дошао Жувенал Хабијаримана, који је задржао политику да су Хути надмоћни. Патриотски фронт Руанде, предвођен Тутсима, покренуо је грађански рат 1990. године, а Хабијаримана је убијен у априлу 1994. године. Услиједио је геноцид у којем су Хути екстремисти убили између 500.000 и милион Тутсија и политички умјерених Хутуа у распону од сто дана. Патриотски фронт је окончао геноцид војном побједом у јулу 1994. године. -
Сенегал
-
Сејшели
Чини је архипелаг од 115 острва у Индијском океану источно од обала Кеније и Танзаније. Главно острво је Махе на ком се налази главни град Викторија. Са нешто више од 90.000 становника, Сејшели су популационо најмања међу афричким државама. Независна су држава од 29. јуна 1976. и чланица британског Комонвелта. Главна привредна делатност је туризам. -
Того
-
Тунис
Око 40% територије земље покрива сахарска пустиња, док је остатак земље веома плодан. Овај простор је колевка картагинске цивилизације и житница Римског царства. -
Уједињена Арапска Република
Основана је 22. фебруара 1958. године и трајала је све до 28. септембра 1961. године када се та државна творевина опет поделила на Египат и Сирију, са тим да је Египат наставио још неко време да користи заставу УАР-а. Председник владе је био Гамал Абдел Насер. -
Централноафричка Република
Централноафричка Република покрива површину од око 620000 km2. Према подацима из 2016. године, имала је процењену популацију од око милиона. Према подацима из 2022. године, Централноафричка Република је поприште грађанског рата који траје од 2012. године. Већи део Централноафричке Републике састоји се од суданско-гвинејских савана, али земља такође укључује сахело-суданску зону на северу и екваторијалну шумску зону на југу. Две трећине земље је у сливу реке Убанги (која се улива у Конго), док преостала трећина лежи у сливу Чарија, који се улива у језеро Чад. -
Чад
Прва позната цивилизација у овом подручју била је Сао цивилизација, коју је наследило Царство Канема. Снага овог царства произлазила је из контроле сахарских трговачких путева. У средњем веку Чад је било место састајања исламских трговаца и локалних сахелских племена. 1891. земља постаје Француска колонија. 1921. године Чад је прикључен колонији Француска Екваторијална Африка. После Другог светског рата Чад је добио статус француске прекоморске територије, а независност 1960. године. -
Француске јужне и антарктичке земље
Територију чине острва Амстердам и Свети Павле, острва Крозе, Кергелен и сектор на Антарктику Аделина земља, који није међународно признат као суверена француска територија. У областима јужно од 60. степена јужне географске ширине Француска има надлежност само у оквиру уговора о Антарктику из 1959. и 1991. Године 2007. територији су придружена Расејана острва у Индијском океану. -
Кмерска Република
Кмерска Република проглашена је 9. октобра 1970. године. Републиком је владала десничарска и милитаристичка хунта на челу са генералом Лон Нолом у уском савезништву са Сједињеним Државама. Пре проглашења Републике, генерал Лон Нол је дошао на власт још 18. марта исте године, када је извршио државни удар против дотадашњег камбоџанског владара, принца Нородома Сиханука. -
Либан
Назив Либан потиче из арамејске речи лабан, што значи бело, као референца на планину Либан која је увек прекривена снегом. -
Гернзи
Друго је по величини од Каналских острва, острвске скупине која се налази сјеверно од Сен Малоа и западно од полуострва Котентин. Надлежност се састоји од десет парохија на острву Гернзи, три друга насељена острва (Херм, Жету и Лију) и много малих острва и стијена. -
Гваделуп
Кристифор Колумбо је био први Европљанин који је открио ово острво, 4. новембра 1493. Назвао га је Гваделупе по шпанском ходочасничком центру Санта Марија де Гваделупе. Упркос отпору локалних Индијанаца, Французи су успели да колонизују Гваделуп 1635. -
Мартиник
Једно од ветровитих острва, налази се директно северно од Свете Луције, северозападно од Барбадоса и јужно од Доминике. Мартиник је такође најудаљенији регион (ОМР) Европске уније као посебна територија Европске уније и валута у употреби је евро. Практично цело становништво говори и француски (једини службени језик) и мартиникански креолски. -
Свети Мартин
Под суверенитетом је Француске и припада Француским прекоморским територијама. Од фебруара 2007, има статус прекоморског колективитета (collectivité d'outre-mer). Настао је спајањем са околним острвцима и хридовима од којих је највеће Тинтамаре. Раније је административно био део Гваделупа. Налази се на северном делу острва, док јужни део Синт Мартен припада Краљевини Холандији. -
Сен Бартелеми
Свети Бартоломеј има површину од 25 -{km²}- и 9.035 становника. Густина насељености је 361,4 становника по -{km}-². Готово све становништво је пореклом из Нормандије и Бретање. -
Сен Пјер и Микелон
Мапа острва Сен Пјер и Микелон Острва имају укупну површину од 242 -{km²}- и 7.012 становника. Архипелаг се састоји од острва Сен Пјер (26 -{km²}-), Микелон (110 -{km²}-), Лангладе (91 -{km²}-) и неких мањих острва. Некада су Микелон и Лангладе били раздвојена острва, док су данас спојени копненом превлаком и заједно се називају Микелон. На Сен Пјеру живи 6.100 становника (главни град је место Сен Пјер), док на Микелону живи 900 људи. -
Сент Винсент и Гренадини
Главни град је Кингстаун (28.000 становника). Површина је 389 -{км}-² и има 109.991 становника, према подацима пописа из 2011. године, што значи да је густина насељености 283 стан/км². Становништво се састоји од претежно црнаца, и мањим делом белаца и карипских домородаца. Религија је хришћанска 89% (30% протестанти, 17% англиканци, 9% католици и 33% остали хришћани). -
Тринидад и Тобаго
Тринидад и Тобаго заузима површину од 5.131 км² и обухвата два већа острва, Тринидад и Тобаго, и бројна мања. Подељен је на девет региона и смештен је ван појаса урагана. -
Хаити
Име ове државе потиче од речи ајити, народа Таино, што значи земља високих планина. Површина Хаитија је 27.750 km². Главни град је Порт о Пренс. Хаићански креолски и француски су службени језици. -
Валис и Футуна
Валис и Футуна су француска Прекоморска заједница (-{Collectivité d’outre-mer}-) од 2003. Између 1961. и 2003, имали су статус Прекоморске територије (-{Territoire d’outre-mer}-). -
Нова Каледонија
Од потписивања уговора у Нумеи, Нова Каледонија има посебан статус у Републици Француској (collectivité spécifique). До 2019. године у Новој Каледонији одржаће се локални референдум на ком ће бити одлучено да ли ће Нова Каледонија постати самостална држава или ће остати у државној заједници са Француском. -
Нови Хебриди
Име је острвима дао капетан Џејмс Кук, иако су пре њега до острва стигли португалски и француски истраживачи. -
Француска Полинезија
Тахити је од 1842. француски протекторат, а од 1880. француска колонија. Преостала острва постала су француске колоније до 1881. -
Француска Гвајана
Службено име департмана у европским и француским круговима је Гвајана. Придев „француска“ се додаје још из колонијалних времена, кад су постојале три Гвајане: Британска Гвајана (данас Кооперативна Република Гвајана), Холандска Гвајана (данас Суринам) и Француска Гвајана.