Језик - Арапски језик

Језик  >  Арапски језик

Арапски језик

Арапски језик ( тр. -{al-ʻarabiyyah}- или -{عربي ,عربى}- – тр. -{ʻarabī}- ) припада семитској групи језика заједно са арамејским, хебрејским и феничанским језиком. Арапским језиком се говори од 6. века нове ере, када се успостављањем ислама на територији Арабијског полуострва, спровела његова стандардизација. Књижевни језик се зове савременим стандрадни арапски или књижевни арапски језик. Данас је то једини званични облик, који се користи у писању званичних докумената и у формалним приликама попут наставних предавања или емисија вести и он је једини писани облик арапског језика који се није мењао од 7. века нове ере, од када је њиме записана света књига ислама, Куран. Стандардни арапски језик је конзервативнији и очуванији облик од осталих варијетета који се користе у говорној комуникацији, те је језичка раслојеност - диглосија изузетно распрострањена у арапском говорном подручју.

Неки од ових говорних варијетета су међусобно неразумљиви, а сви дијалекти заједно представљају скуп социолингвистичких варијетета, што значи да се лингвистички они могу сматрати засебним језицима, али се обично групишу заједно као јединствени језик из верских и политичких разлога. Ако би се посматрали као засебни језици, било би тешко утврдити о колико је језика реч, из разлога што се језичке и дијалекатске границе не могу јасно повући. Ако би се посматрао као јединствени арапски језик, њиме данас говори око 442 милиона становника (којима је он матерњи језик), а ако би се посматрали дијалекти, египатски варијетет арапског језика броји око 90 милиона говорника, што је већи број говорника од било ког другог семитског језика.

Арапски језик је 11. најкоришћенији језик у САД.

Савремени писани језик потиче од језика Курана, познатији још као класични арапски или курански арапски језик. Широко је коришћен у школама, на универзитетима, користи се на радним местима, у владама и медијима - овај варијетет се користи као званични језик у 26 земаља и литургијски је језик ислама. Сва граматичка правила су изведена управо из свете књиге ислама, међутим, одређене граматичке конструкције су изашле из свакодневне говорне употребе и замењене су новим, модернијим, које се полако уводе у писани језик.

Арапски језик је утицао и на друге језике који су прихватили ислам, попут персијског, турског, бенгали, сомали, свахили, бошњачки, казахстански, бенгалски, хинди, урду, малајски и хауса. Током средњег века, књижевни арапски језик је био главни носилац културе у Европи, а посебно у области науке, математике и филозофије. Као резултат тога, многи европски језици у себи садрже велики број позајмљеница из арапског језика. Његов утицај, у домену граматике и лексикологије је видљив у многим романским језицима, посебно у шпанском, португалском, сицилијанском и каталонском језику, захваљујући близини арапске и хришћанске цивилизације и њихових међусобних доддира, као и 900. година арапске културе на Иберијском полуострву, које је у арапском језику названо Ал-Андалуз.

Под појмом арапски језик подразумевамо класични, стандардни или модерни арапски језик као и све његове дијалекте и варијетете. Класични арапски језик је језик Курана који се користио од периода настанка ислама, па све до абасидског калифата као језик последњег исламског царства. Теоријски се класични арапски језик сматра нормативним, на основу граматичких и синтаксичких норми које су преписане од стране класичних граматичара, попут Сибавије (Sibawayah), и речника дефинисаног у класичним речницима. У пракси, савремени аутори ретко пишу строго класичним арапским језиком, већ пишу средњим варијететом који се одликује нормама стандардног арапског језика али се у њему могу пронаћи и речи које се користе искључиво у дијалекту и усменој комуникацији. Књижевни или стандардни арапски језик (الفصحى - al fuṣḥá) је језик изведен из Курана и данас се користи у свим званичним ситуацијама: у школској/универзитетској настави, медијима, правним споровима, писању докумената итд.

* Одређене граматичке конструкције стандардног арапског језика немају свој еквивалент у сваком говорном дијалекту, нпр. стање енергетика (облик који постоји у свим семитским језицима и користи се када говорник жели нешто посебно да нагласи нпр. yaktubanna يَكتُبَنَّ - он свакако пише) се не користи у говорној употереби.

* У стандардном варијетету, ред речи у реченици је ВСО(VSO), где се реченица започиње предикатом којег следи субјекат и на крају објекат врвршења радње. У говорном облику, ред речи у реченици није устаљен.

Стандардни арапски језик користи велики број речи из класичног језика, језика Курана (нпр. ذهب - dhahaba, ићи), које није у великој употреби у говорним варијететима. У случају да за једну реч постоји неколико синонима у стандардном језику, говорни варијетети увек користе оне облике који су ближи и лакши за свакодневну употребу. Са друге стране, стандардни арапски језик је позајмио велики број термина и израза који нису постојали у време настанка Свете књиге ислама . Неке речи су позајмљене из других језика, услед утицаја других култура. Речи које су позајмљене у модерном периоду попут речи فيلم fīlm - филм или دموقراطية dimūqrāṭīyah - демократија, су директно убачене у арапски језик, али су правописно прилагођене потребама арапског писма. Међутим, данашње тежње су да се избегну директне позајмице из других језика, и да се позајми само логика стварања речи попут: farʻ што значи грана и користи се у ситуацијама када се мисли на огранак неке фирме или организације, и реч jināḥ - крило, од логике крило авиона, што опет представља крило неке зграде, авиона итд. Такође се и приступа стварању нових речи, за потребе модерног друштва, те је присутан и велики број кованица. Такође се настоји да се поново убаце у употребу речи које су испале из употребе услед утицаја европске културе попут речи هاتف, hātif - телефон, или невидљиви позивник у суфистилкој логици, и реч جريدة, jarīdah - новине.

Колоквијални или дијалекатски арапски језик се односи на бројне националне и регионалне варијетете који чине свакодневни говорни језик. Колоквијални арапски језик има многе дијалекатске варијанте, које су у неким случајевима толико различити да их неки лингвисти класификују као засебне језике. Скоро у свим случајевима, варијетети нису записани, они се користе искључиво у усменој комуникацији, попут комуникације у емисијама и ТВ серијама. Једини варијетет арапског језика који се издвојио као засебни језик је малтешки језик, који се говори на римокатоличкој Малти и писан је латиницом. Развио се од ранијег облика арапског језика и под утицајем сицилијанског језика који у себи садржи велики број арапских речи, као и утицаја европских језика, данас он није разумљив арпским изворним говорницима, али се разумеју поједине речи и облици, тако да га лингвисти класификују као засебни језик а не као варијетет арапског језика. На исти начин, алжирски дијалекат је као француска колонија био писан латиницом и назван дарија (darija).

Земља (геополитика)

Џибути




Алжир

Алжир ( -{al-Jazāʼir}- — острва), или службено Народна Демократска Република Алжир је земља у северној Африци, коју на северу опасује Средоземно море. Више од четири петине њене територије прекрива Сахара на југу. Близу северног приобаља су планине Атласа, које се од истока према западу простиру у параелним ланцима. Клима у приобаљу је топла и умерена, а киша пада углавном зими. За сувих и врелих лета температура премашује 32 степена. На копну, иза Атлатских планина, клима је много сувља, а температура варира од 49 степени дању до 10 степени ноћу. У већем делу Алжира пољопривреда је прилично неразвијена, али зато ова земља спада у ред најбогатијих природним гасом и нафтом. Највише се извозе производи на бази нафте, затим воће и поврће. Алжир је највећа држава у Африци по површини са преко 2 милиона километара квадратних.

Алжир је регионална сила средње величине. Ова северно афричка земља снабдева Европу великим количинама природног гаса, и енергетски извоз је основа њене економије. Према подацима ОПЕК-а Алжир има 16. највеће залихе нафте на свету и други је по величини у Африци. Ова земља има 9. највеће залихе природног гаса. -{Sonatrach}-, нафтна компанија је највеће предузеће у Африци. Алжир има једну од највећих војски у Африци и највећи одбрамбени буџет на континенту. Највећи део алжирског оружја се увози из Русије, са којом су блиски савезници. Алжир је члан Афричке уније, Арапске лиге, ОПЕК, Уједињених нација и оснивачки члан Уније арапског Магреба.

Сомалија

Сомалија (сомал. -{Soomaaliya}-; ), или званично Савезна Република Сомалија (сомал. -{Jamhuuriyadda Federaalka Soomaaliya}-; ), држава је на истоку Африке, у региону познатом као Рог Африке. Граничи се са Џибутијем, Етиопијом и Кенијом.

Сомалија је насељена још од Палеолита. Најстарији пећински цртежи постоје јос од 9000 година п. н. е. и пронађени су у северном делу земље. Најпознатији је Ла Гаал културни комплекс у коме се налазе неки од најстаријих пећинских цртежа у Африци.

Судан

Судан ( [-{as-Sūdān}-], ), такође познат као Северни Судан од независности Јужног Судана, или званично Република Судан ( [-{Jumhūriyyat as-Sūdān}-], ), држава је у северној Африци која излази на Црвено море.

На северу се граничи са Египтом, на истоку са Еритрејом, на југоистоку са Етиопијом, на југу са Јужним Суданом, на југозападу са Централноафричком Републиком, на западу са Чадом и на северозападу са Либијом. Са површином од преко 1,8 милиона -{км}- 2, Судан је трећа је држава по површини на афричком континенту. У земљи према процени из 2009. живи око 42 милиона становника. Главни град је Картум, а највећи Омдурман.

Танзанија

Уједињене нације су 2016. године процениле да популација Танзаније износи 55.572.201. Становништво се састојало од неколико етничких, лингуистичких, и религиозних група.

Земља је била члан Комонвелта све до стицања независности 1961. Тангањика се 1964. ујединила са Занзибаром и острвом Пемба чиме је настала Уједињена Република Тангањика и Занзибар, касније преименована у Уједињена Република Танзанија. Танзанија је председничка конституциона република. Године 1996. престоница Танзаније је премештена из Дар ес Салама у Додому, где је лоцирано председниково седиште, Народна скупштина, и део министарстава. У бившој престоници је већина владиних установа, а то је и највећи град земље, главна лука, и водећи комерцијални центар. Танзанија је једнопартијски вођена држава са социјалистичком-прогресивном Партијом револуције на власти.

Тунис

Тунис (раније Тунизија, од ; ['], [-{Tunes}-]), званично Туниска Република ( [']), магребска је држава у северној Африци, која се на северу и на истоку граничи са Средоземним морем. На западу има границу с Алжиром (965 -{km}-) и на југоистоку с Либијом (459 -{km}-). Име државе долази од имена главног града Туниса, који се налази на северу земље.

Око 40% територије земље покрива сахарска пустиња, док је остатак земље веома плодан. Овај простор је колевка картагинске цивилизације и житница Римског царства.

Уганда

На територији данашње Уганде арапски трговци робљем и европски колонизатори су дошли релативно касно, тек у 19. веку. Британија је над Угандом успоставила протекторат године 1894. Након стицања независности младу државу су мучила политичка нестабилност, поготово након државног удара кога је 1966. године извео председник Милтон Оботе. Пет година касније њега је свргнуо Иди Амин, чија је владавина остала запамћена по геноциду, економској пропасти као и катастрофалном рату против Танзаније чије су снаге на власт вратиле Оботеа. Али и његов режим је изазвао грађански рат који је коначно завршен године 1986. победом снага на челу са Јоверијем Мусевенијем. Под Мусевенијем, који и дан-данас влада Угандом, та афричка земља је коначно стекла довољно политичке стабилности да се окрене економском развоју, а 1990-им и одређеним политичким реформама. Због тога се Уганда, поготово у поређењу са већином својих суседа, држала успешном државом. Но, њен развој је битно успорила катастрофална епидемија СИДА-е, а нешто касније и упетљаност у грађански рат у суседном Конгу.

Први Европљанин који је закорачио у Уганду био је истраживач Ј. Х. Спек 1854. године. Потом су надошли други пустолови, као Станли који је склопио погодбу с бугандским краљем Мутесом -{I}-. Буганде нису имали само краља (кабаку), већ и двор, уређено судство, скупштину (Велики Лукико) и витешки правилник. Нису познавали точак, ни писмо, али јесу одећу. Нису знали да ткају, али су носили обојено и урешено одијело од коре дрвета. Формирали су се као сложан народ још пре 1000. године, а краљеви из једне династије владали су непрестано најмање 400 година.

Уједињена Арапска Република

Основана је 22. фебруара 1958. године и трајала је све до 28. септембра 1961. године када се та државна творевина опет поделила на Египат и Сирију, са тим да је Египат наставио још неко време да користи заставу УАР-а. Председник владе је био Гамал Абдел Насер.


Чад

Чад ( [-{Tshād}-], ), званично Република Чад ( [-{Jumhūrīyat Tshād}-], ), је држава у средишњој Африци без излаза на море. Граничи с Либијом на северу, Суданом на истоку, Централноафричком Републиком на југу, Камеруном на југозападу и Нигеријом и Нигером на западу.

У средњем веку Чад је било место састајања исламских трговаца и локалних сахелских племена. 1891. земља постаје Француска колонија. 1921. године Чад је прикључен колонији Француска Екваторијална Африка. После Другог светског рата Чад је добио статус француске прекоморске територије а независност 1960. године.

Мауританија

Од петог до седмог века миграција берберских племена из северне Африке је отерала Бафуре, прве становнике Мауританије и претке народа Сонинке. Године 1076. Алморавиди су напали и освојили Гана царство. Мауританијски тридесетогодишњи рат (1644−76) је неуспешни покушај Бербера да зауставе инвазију арапских племена које је предводило племе Бени Хасан. Потомци овог племена чине горње слојеве мауританијског друштва.

Француска колонизација на почетку 20. века је донела укидање ропства и крај међуплеменских ратова. Током колонијалног доба становништво је остало номадско, али велики број црнаца чији су преци вековима раније били протерани из земље је почео да се враћа на југ земље.

Мароко

Мароко ( [-{al-Maġrib}- — ал-Магриб],, ⵎⵓⵔⴰⴾⵓⵛ), или званично Краљевина Мароко ( [-{al-Mamlakah al-Maghribiyah}-]ⵝⴰⴳⴻⵍⴷⵉⵝ ⴻⵏ ⵎⵓⵔⴰⴾⵓⵛ), је земља на северозападу Африке. На западу излази на Атлантски океан, а на северу на Средоземно море. Граничи се са Алжиром на истоку и Мауританијом на југу.

Мароко је под своју контролу ставио Западну Сахару, чији највећи део територије држи још од 1975. године.

Комори

Комори (جزر القمر — '), званично Савез Комора (ком. -{Udzima wa Komori}-,, الاتحاد القمري — ') су суверена архипелашка острвска држава у Индијском океану смештена на северном делу Мозамбичког канала на источној обали Африке између североисточног Мозамбика и северозападног Мадагаскара. Друге земље у близини Комора су Танзанија на северозападу и Сејшели на североистоку. Њихов главни град је Морони, на Великом Коморију. Савез Комора има три службена језика — коморски, арапски и француски. Религија већине становништва је сунизам.

Са површином од 1660 km², изузез спорног острва Мајот, Комори су трећи најмањи афрички народ по површини. Становништво, осим Мајота, процењено је бројком од 795.601 становника. Као нација формирана на раскрсници различитих цивилизација, архипелаг се запажа због своје разнолике културе и историје. Архипелаг су први пут населили говорници банту језика који су дошли из источне Африке, арапским и аустронежанским имиграцијама.

Западна Сахара

Западна Сахара ( [-{aṣ-Ṣaḥrā’ al-Gharbīyah}-], берб. -{Taneẓroft Tutrimt}-, шпан. и ) је посебна несуверена територија на северозападу Африке. Територија је предмет спора између суверене државе Мароко и војно-политичке организације Полисарио, која је на подручју територије прогласила независну државу: Сахарска Арапска Демократска Република (САДР), а која ужива признање одређеног броја земаља.

Западна Сахара се простире на 266.800 км² и има око 567.000 становника. Територија се граничи са Мароком са сјеверу, Алжиром на сјевероистоку, Мауританијом на истоку и југу и Атлантским океаном на западу. Доминантан језик међу становништвом је арапски, а највећи град (и главни град самопроглашене државе) је Ел Ајун.

Еритреја

Након престанка совјетске војне помоћи Етиопији, еритрејски герилци успели су да почетком деведесетих победе етиопијске снаге и извоје независност. Млада држава је била додатно оптерећена двогодишњим ратом са Етиопијом око граничне црте који је избио 1998. године. Обећана демократизација земље није спроведена и Еритреја је још увек једнопартијска држава којом влада Народни фронт за демократију и правду (ПФДЈ), наследник ослободилачког покрета ЕПЛФ, и његов вођа Исаијас Афеверки. Сви јавни медији су у државном власништву.

Еритреја је међу сиромашнијим афричким државама, БДП је у 2014. био 1.195 америчких долара по становнику, мерено по ППП-у.

Либија

Са површином од 1.759.540 км² Либија је четврта по величини држава афричког континента и 16. у свету.

Након стицања потпуне независности крајем 1951. Либија је постала краљевина које се као таква одржала све до Првосептембарске револуције из 1969. године. Од тада је државом управљао пуковник Муамер ел Гадафи чија је владавина окончана избијањем Рата у Либији (2011).

Саудијска Арабија

Саудијска Арабија, званично Краљевина Саудијска Арабија , највећа је држава Арабијског полуострва у западној Азији. Граничи се са Јорданом на северу, Ираком на северу и североистоку, са Кувајтом, Катаром, Бахреином и Уједињеним Арапским Емиратима на истоку, Оманом на југоистоку и Јеменом на југу, и Персијским заливом на североистоку и Црвеним морем на западу. Заузима површину од око 2.150.000 km², и има преко 30 милиона становника, од чега су две трећине Саудијци и једна трећина су страни држављани.

Пре оснивања Краљевства Саудијске Арабија, територија данашње Саудијске Арабије је обухватала четири посебна региона: Хиџаз, Наџд и делове источне Арабије (Ел Хаса) и јужне Арабија (Асир). Краљевство Саудијску Арабију је 1932. основао Ибн Сауд, који је ујединио ова четири региона у једну државу кроз низ освајања почевши од 1902. и освајања Ријада, постојбине своје породице, династије Сауд. Од тада држава је апсолутна монархија којом се влада по исламским принципа, нарочито под утицајем вахабизма. Вахаби Ислам је називан „предоминантним својством Саудијске културе”. Саудијска Арабија се понекад назива „земљом две свете џамије” у смислу Месџид ел Харам (у Меки) и Месџид ен Набави (у Медини) — два најсветија места ислама. Тренутно државно уређење је на снази од 1932. године када је Абдул-Азиз ибн Сауд прогласио независност Краљевства, док се његови коријени могу наћи још дубље у историји, са успоставом прве саудијске државе 1744. године.

Сирија

Сирија, или званично Сиријска Арапска Република , држава је у западној Азији. Граничи се са Либаном на западу, Израелом на југозападу, Јорданом на југу, Ираком на истоку, и Турском на северу. Сирија на два места нема јасно утврђене границе - Израел држи под окупацијом већи део покрајина Кунејтра (Голанска висораван) на југозападу земље, док су сукоби са Турском око покрајине Хатај на путу разрешења око статуса покрајине. Историјски, Сирија је некад обухватала територије данашњег Либана, Израела и територије Палестине и делове Јордана. Ова област Блиског истока се некада називала и Велика Сирија, или на арапском језику Билад ел Шам. Сирија се простире на 185.180 -{км}-² површине на којој живи 17.064.854 становника, према подацима из 2014. године. Главни и највећи град је Дамаск.


Уједињени Арапски Емирати

Уједињени Арапски Емирати (скраћено УАЕ; [-{Dawlat al-ʾImārāt al-ʿArabīyyah al-Muttaḥidah}-]; понекад кратко Емирати) су нафтом богата блискоисточна држава која заузима територију југоисточног дела Арабијског полуострва уз Персијски залив у региону југозападне Азије. Граничи се са Оманом и Саудијском Арабијом. Шест емирата у Персијском заливу: Абу Даби, Дубаи, Шарџа, Ум ел Кајвејн и Фуџејра склопило је споразум о оснивању федерације Уједињени Арапски Емирати. Споразум је на снагу ступио у децембру 1971, а у фебруару 1972. се федерацији прикључио и емират Рас ел Хајма.


Месопотамија

Месопотамија, понекад називана Међуречје (грчки -{Μεσοποταμία [Mesopotamía]}-, превод од староперсијског -{Miyanrudan}- — „Земља између две реке“; или арамејског назива -{Beth-Nahrin}- — „Кућа двеју река“), подручје је југозападне Азије. Научно речено, Месопотамија обухвата алувијалну раван између река Тигра и Еуфрата, у Ираку и Сирији. Међутим, сматра се да израз такође потпуно обухвата речне равнице, као и околна низинска подручја чије границе чине Арапску пустињу на западу и југу, Персијски залив према југу, те планине Загрос и Кавказ према северу. Месопотамија је једна од најважнијих подручја у историји човечанства. Многе старе цивилизације су се ту развиле, као на пример Сумер, Вавилон, Асирија, Акад, итд. Неки од најранијих примера писања у свету су пронађени у овој регији, а ту су настали и први градови. Због свега овога, Месопотамија је позната као „колевка цивилизације“. Месопотамијско подручје је у раздобљу од 4000. п. н. е. до 1000. п. н. е. дало значајну цивилизацију у којој су се измјењивали разни народи: Сумери, Акађани, Асирци (на северу) и Вавилонци (на југу). Налазишта ових култура су у данашњој Сирији и Ираку.

Заједничка карактеристика народа Мезопотамије је упораба најстаријег клинастог писма којег су они и измислили. Сумери су први творци ове високо развијене културе, а Акађани око 3000. п. н. е., а потом Вавилонци и Асирци настављају и развијају сумерску културу. Заправо, без обзира који се народ мења у владавини овим просторима, култура остаје скоро непромењена – зато говоримо о јединственој месопотамској култури. У 6. веку п. н. е. Персијанци предвођени Киром Великим освајају Вавилон, те се након тога на овом подручју развија персијска држава, која утиче на ове просторе и након 330. п. н. е. када их осваја Александар Велики, све до продора Арапа и Ислама када ови простори постају део калифата.

Катар

Катар (-{IPA}- :, : ), званично Држава Катар , емират је на Блиском истоку који се налази на малом Катарском полуострву које је део већег Арабијског полуострва. Граничи са Саудијском Арабијом на југу; иначе, Персијски залив окружује ову земљу.

У последњих век и по политиком Катара доминира породица Тани из које потиче и садашњи емир. Након краја британског протектората 1971. године, земља се није придружила Уједињеним Арапским Емиратима, одабравши уместо тога потпуну независност.

Кувајт

Прво помињање Кувајта под истим именом датира још из XVI века када је неколико кланова (бедуина) из племена Ал Аниза мигрирало на северни део обала Персијског Залива из централне Арабије, града Нађд, у којем је владала несташица хране. Бедуини су се населили на просторима данашњег Катара. Након пола века боравка, бедуини су се опет селили и овог пута су се на стално населили на полуострву Де Чадер, где су саградили малу тврђаву или како су они изговарали кут.

XVII век је за становнике овог дела Залива био привремено турбулентан. Племена која су трговала зачинима из Индије су на кратко окупирала данашње територије Кувајта. Након одласка племена, и почетком XVIII века, локално становништво се посветило продаји бисера које су налазили у шкољкама на дну Залива. Кувајт је по трговини и продаји бисера постао познат широм света. Међутим, крајем тридесетих година XIX века, Јапан је постао водећи извозник бисера и тиме је Кувајт претпрео велики економски ударац. Крајем XIX и почетком XX века започела је велика колонијална трка тадашњих светских сила. 1899. године Британија улази на територије данашњег Кувајта и тиме Кувајт постаје Британски протекторат. Финансијско улагање Британије и проналазак нафте транфсормишу Кувајт из економски нестабилног протектората у најбогатију област Арапског полуострва и 1953. године Кувајт постаје највећи извозник нафте у Заливу.

Палестина

Палестина (историјски Ханан и Terra Sancta/Света Земља, арапски فلسطين Filastīn, хебрејски ארץ ישראל Eretz Jisra'el) лежи на југоисточној обали Средоземног мора и означава подручја данашњих држава Израела, Палестине (Појаса Газе и Западне Обале) и Краљевину Јордан. За хришћанство, ислам и јудаизам овај регион има изузетан историјски и религијски значај.

За државу види: Палестина (држава)

Оман




Јемен

Јемен, или званично Република Јемен је држава на југу Арапског полуострва у југозападној Азији. Јемен је друга по величини држава на полуострву, заузимајући површину од 527.829 -{km}- 2 . Дужина морске обале је око 2.000 -{km}-. Излази на Црвено море на западу, као и Аденски залив и Арапско море на југу. Граничи се са Саудијском Арабијом на сјеверу и Оманом на истоку. Иако је по уставу главни град Сана, из разлога што се налази под побуњеничком контролом, главни град је привремено измјештен у Аден. Јемену припада око 200 острва, од којих је највеће Сокотра.

На подручју Јемена се налазило Сабејско краљевство, трговачка држава која је постојала више хиљада године, а укључивала је осим територије данашњег Јемена, Еритреју и Етиопију. Област је 275. године н. е. пала под утицај јеврејског Химјарског краљевства. Хришћанство је стигло у 4. вијеку, док је јудаизам и локални паганизам већ био на том простору. Ислам се проширио брзо у 7. вијеку, а јеменске снаге су биле веома битне у раним исламским освајањима. Неколико династија се јавила између 9. и 16. вијека, а Расулиди су била најјачи и најнапреднији. Земља је подијељена између Османског и Британског царста на почетку 20. вијека. У Сјеверном Јемену је након Првог свјетског рата успостављено зеидско Мутавеклијско краљевство Јемен, које је након државног удара 1962. постало Јеменска Арапска Република. Јужни Јемен је остао британски протекторат све до 1967. Двије јеменске државе су се ујединиле у савремену Републику Јемен 1990. године.

Јордан




Израел

Израел је прогласио своју независност 14. маја 1948. године. Само дан касније био је нападнут од стране суседних арапских држава. Од тада, Израел је неколико пута ратовао са суседима, окупиравши притом неколико територија, укључујући Западну обалу, Синајско полуострво, појас Газе и Голанску висораван. Израелска влада је потписала мировне споразуме са Египтом и Јорданом али напори да се проблеми реше дипломатским путем имали су само ограничен успех. Граница са Западном обалом није званично дефинисана од стране Израела, а као разлог томе наводе се сложеност и нерешеност политичке ситуације.

Према подацима Државног завода за статистику из фебруара 2011. у Израелу живи 7.718.600 људи од чега су 5.818.200 Јевреји. Арапско становништво је друга највећа етничка група која укључује и муслимане и хришћане. Остале мањине су Друзи, Адигејци и Самарићани. Према попису из маја 2010. укључујући и око 300.000 расељених Арапа који живе у источном Јерусалиму и на Голанској висоравни, ове нејеврејске мањине има 1.579.700.

Бахреин

Бахреин, или службено Краљевина Бахреин је мала острвска држава која се налази у Персијском заливу . Бахреин је и по броју становника и по величини територије најмања арапска држава. Саудијска Арабија се налази западно од острва, и повезана је са Бахреином ауто-путем Краљ Фад (пуштен за промет саобраћаја 25. новембра 1986. године). Ка југу Персијског залива налази се Катар. У плану је изградња моста пријатељства Катар-Бахреин, који ће бити најдужи мост на свету и повезаће Катар и Бахреин.


Либан



Језик

Arabic language (English)  Lingua araba (Italiano)  Arabisch (Nederlands)  Arabe (Français)  Arabische Sprache (Deutsch)  Língua árabe (Português)  Арабский язык (Русский)  Idioma árabe (Español)  Język arabski (Polski)  Arabiska (Svenska)  Limba arabă (Română)  アラビア語 (日本語)  Арабська мова (Українська)  Арабски език (Български)  아랍어 (한국어)  Arabian kieli (Suomi)  Bahasa Arab (Bahasa Indonesia)  Arabų kalba (Lietuvių)  Arabisk (Dansk)  Arabština (Česky)  Arapça (Türkçe)  Арапски језик (Српски / Srpski)  Araabia keel (Eesti)  Arabčina (Slovenčina)  Arab nyelv (Magyar)  Arapski jezik (Hrvatski)  ภาษาอาหรับ (ไทย)  Arabščina (Slovenščina)  Arābu valoda (Latviešu)  Αραβική γλώσσα (Ελληνικά) 
 mapnall@gmail.com