Језик - Бошњачки језик

Језик  >  Бошњачки језик

Бошњачки језик

Бошњачки језик (користи се и назив босански језик ) национални је језик Бошњака којим говори око 2 до 2,2 милиона људи: углавном у Босни и Херцеговини (1,7-1,8 милион), Србији (134.000) и Црној Гори (34.078), а такође и у западној Европи и Северној Америци (150.000), као и неутврђен број исељеника у Турској.

После демократских промена у Србији (2000) неке државне институције (на пример Републички завод за статистику) званично признају назив босански језик и користе га у службеним документима. Српски и хрватски лингвисти сматрају да је узимање имена „босански“ за језик једног од народа (Бошњака) у БиХ покушај унитаризације језичког простора Босне и Херцеговине. У Републици Српској језик се назива језик бошњачког народа. У резултатима пописа из 2011. године у Хрватској се користи назив босански језик. У резултатима пописа становништва у Црној Гори из 2003. године, које је објавио Републички завод за статистику Црне Горе, босански и бошњачки су наведени као два засебна језика.

Одбор за стандардизацију језика Института за српски језик САНУ објавио 2015. године је саопштење о статусу босанског или бошњачког језика, које је потписао председник одбора др Иван Клајн. Према овом саопштењу једини исправан назив за језик Бошњачког народа је бошњачки језик.

Земља (геополитика)

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

Црна Гора

У 9. вијеку, три средњовијековне српске кнежевине су биле смјештене на територији Црне Горе: Дукља, приближно одговара јужној половини државе; Травунија, на западу и Рашка, на сјеверу. Године 1042, архонт Стефан Војислав je водио побуну која је резултирала независношћу Дукље од Византијског царства и успостављање династије Војислављевића. Послије контроле неколико регионалних сила и Турског царства (гдје је Црна Гора имала неку врсту аутономије, а независност од Турске јој је потврђена на Берлинском конгресу 1878. године) у наредним вијековима, постала је дио Краљевине Југославије 1918. године, коју је 1945. године наслиједила Социјалистичка Федеративна Република Југославија.

Након распада Југославије 1992. године, Република Србија и Црна Гора су заједно успоставиле федерацију као Савезна Република Југославија, иако је њен статус правног наслиједника Југославије одбијен од стране других бивших република и Уједињених нација, 2003. године држава се преименовала у Државну заједницу Србију и Црну Гору. На основу референдума о независности одржаног 21. маја 2006. године, Црна Гора је прогласила независност 3. јуна исте године са укупно 55,54% гласова. Званично се називала Републиком Црном Гором до 22. октобра 2007. године.

Босна и Херцеговина

Босна и Херцеговина (скраћено БиХ) држава је у југоисточној Европи, на Балканском полуострву. Претежно је планинска земља. Заузима површину од 51.209,2 -{km 2 }-. На сјеверу, западу и југу се граничи са Хрватском, на југоистоку са Црном Гором, а на истоку са Србијом; код Неума — дужином обале од 21,2-{km}- — излази на Јадранско море. Главни град државе је Сарајево.

Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, док Брчко Дистрикт има посебан статус. Три најбројнија народа су Бошњаци, Срби и Хрвати; они су конститутивни на цијелој територији Босне и Херцеговине. Уз конститутивне народе, Босна и Херцеговина је земља и бројних националних мањина попут Рома, Јевреја, Црногораца, Словенаца, Украјинаца и других заједница. Према резултатима пописа становништва из 2013. године, Босна и Херцеговина има 3.531.159 становника.

Језик

Bosnian language (English)  Lingua bosniaca (Italiano)  Bosnisch (Nederlands)  Bosnien (Français)  Bosnische Sprache (Deutsch)  Língua bósnia (Português)  Боснийский язык (Русский)  Idioma bosnio (Español)  Język bośniacki (Polski)  波斯尼亚语 (中文)  Bosniska (Svenska)  Limba bosniacă (Română)  ボスニア語 (日本語)  Боснійська мова (Українська)  Бошняшки език (Български)  보스니아어 (한국어)  Bosnian kieli (Suomi)  Bahasa Bosnia (Bahasa Indonesia)  Bosnių kalba (Lietuvių)  Bosnisk (Dansk)  Bosenština (Česky)  Boşnakça (Türkçe)  Бошњачки језик (Српски / Srpski)  Bosnia keel (Eesti)  Bosniančina (Slovenčina)  Bosnyák nyelv (Magyar)  Bošnjački jezik (Hrvatski)  Bosanščina (Slovenščina)  Bosniešu valoda (Latviešu)  Βοσνιακή γλώσσα (Ελληνικά)  Tiếng Bosnia (Tiếng Việt) 
 mapnall@gmail.com