Језик - Курдски језици

Језик  >  Курдски језици

Курдски језици

Курдски језик је континуум западноиранских језика којим говоре Курди у југозападној Азији. Састоји се од три дијалектичке скупине познате као курманџи (или сјевернокурдски), сорани (или средњокурдски) и пехлевани (или јужнокурдски). Горани (или Гурани) и зазаки језик такође говоре Курди, али они лингвистички нису курдски језици. По посљедњој процјени (од 2009. године) сматра се да је курдски матерњи језик 20-30 милиона говорника.

Књижевност на курдском језику је углавном била ограничена на поезију до почетка 20. вијека, када је почео развој опште књижевности. Данас су најзаступљенији дијалекти који се говоре на сјеверу, тачније је курманџи, и истоку и западну, тј. сорани, географске области познате као Курдистан. Сорани дијалекат, заједно са арапским језиком, је један од два службена језика Ирака, а у политичким документима се једноставно назива курдски. Курманџи је признат као мањински језик у Јерменији, а такође се говори и у Турској, Сирији, Ираку и Ирану.

Земља (геополитика)

Сирија

Сирија, или званично Сиријска Арапска Република , држава је у западној Азији. Граничи се са Либаном на западу, Израелом на југозападу, Јорданом на југу, Ираком на истоку, и Турском на северу. Сирија на два места нема јасно утврђене границе - Израел држи под окупацијом већи део покрајина Кунејтра (Голанска висораван) на југозападу земље, док су сукоби са Турском око покрајине Хатај на путу разрешења око статуса покрајине. Историјски, Сирија је некад обухватала територије данашњег Либана, Израела и територије Палестине и делове Јордана. Ова област Блиског истока се некада називала и Велика Сирија, или на арапском језику Билад ел Шам. Сирија се простире на 185.180 -{км}-² површине на којој живи 17.064.854 становника, према подацима из 2014. године. Главни и највећи град је Дамаск.


Турска

Турска, званично Турска Република држава је у југозападној Азији. Ово је трансконтинентална земља и већи део њене територије лежи у Азији, а само један мањи део у југоисточној Европи (југоисточни део Балканског полуострва). До 1922. године данашња Турска је била седиште Османског царства. Главни град Турске је Анкара, а највећи је Истанбул.

Турска се налази на обалама Црног, Мраморног, Егејског, и Средоземног мора, што је чини занимљивим туристичким одредиштем.

Месопотамија

Месопотамија, понекад називана Међуречје (грчки -{Μεσοποταμία [Mesopotamía]}-, превод од староперсијског -{Miyanrudan}- — „Земља између две реке“; или арамејског назива -{Beth-Nahrin}- — „Кућа двеју река“), подручје је југозападне Азије. Научно речено, Месопотамија обухвата алувијалну раван између река Тигра и Еуфрата, у Ираку и Сирији. Међутим, сматра се да израз такође потпуно обухвата речне равнице, као и околна низинска подручја чије границе чине Арапску пустињу на западу и југу, Персијски залив према југу, те планине Загрос и Кавказ према северу. Месопотамија је једна од најважнијих подручја у историји човечанства. Многе старе цивилизације су се ту развиле, као на пример Сумер, Вавилон, Асирија, Акад, итд. Неки од најранијих примера писања у свету су пронађени у овој регији, а ту су настали и први градови. Због свега овога, Месопотамија је позната као „колевка цивилизације“. Месопотамијско подручје је у раздобљу од 4000. п. н. е. до 1000. п. н. е. дало значајну цивилизацију у којој су се измјењивали разни народи: Сумери, Акађани, Асирци (на северу) и Вавилонци (на југу). Налазишта ових култура су у данашњој Сирији и Ираку.

Заједничка карактеристика народа Мезопотамије је упораба најстаријег клинастог писма којег су они и измислили. Сумери су први творци ове високо развијене културе, а Акађани око 3000. п. н. е., а потом Вавилонци и Асирци настављају и развијају сумерску културу. Заправо, без обзира који се народ мења у владавини овим просторима, култура остаје скоро непромењена – зато говоримо о јединственој месопотамској култури. У 6. веку п. н. е. Персијанци предвођени Киром Великим освајају Вавилон, те се након тога на овом подручју развија персијска држава, која утиче на ове просторе и након 330. п. н. е. када их осваја Александар Велики, све до продора Арапа и Ислама када ови простори постају део калифата.

Иран

Исламска Република Иран (персијски: جمهوری اسلامی ايران) је држава у југозападној Азији. На западу граничи са Ираком и Турском, на северу са Јерменијом, Азербејџаном и Туркменистаном и на истоку с Авганистаном и Пакистаном. Осим тога, на северу излази на Каспијско море, а на југу на Персијски залив и Омански залив, део Индијског океана.

У Ирану превладава планински рељеф, посебно у западном делу у којем живи већина становништва (планински ланци Загрос и Алборз (Елбурс) са највишом тачком Ирана, 5671 -- високим Дамавандом). Уз Персијски залив рељеф је низијски, а на истоку преовладавају слабо насељене равне пустиње са повременим сланим језерима.

Језик

Kurdish language (English)  Lingua curda (Italiano)  Koerdisch (Nederlands)  Kurde (Français)  Kurdische Sprachen (Deutsch)  Língua curda (Português)  Курдские языки (Русский)  Idioma kurdo (Español)  Język kurdyjski (Polski)  庫爾德語 (中文)  Kurdiska (Svenska)  Limba kurdă (Română)  クルド語 (日本語)  Курдська мова (Українська)  Кюрдски езици (Български)  쿠르드어 (한국어)  Kurdi (Suomi)  Bahasa Kurdi (Bahasa Indonesia)  Kurdų kalba (Lietuvių)  Kurdisk (Dansk)  Kurdština (Česky)  Kürtçe (Türkçe)  Курдски језици (Српски / Srpski)  Kurdi keel (Eesti)  Kurdčina (Slovenčina)  Kurd nyelv (Magyar)  Kurdski jezik (Hrvatski)  ภาษาเคิร์ด (ไทย)  Kurdu valoda (Latviešu)  Κουρδική γλώσσα (Ελληνικά)  Tiếng Kurd (Tiếng Việt) 
 mapnall@gmail.com