Језик - Руски језик

Језик  >  Руски језик

Руски језик

Руски језик (рус. ру́сский язы́к) је званични језик Русије, Белорусије, Казахстана и Киргистана, а у прошло доба био је језик међународне комуникације у СССР. Осим Русије, користи се у земљама које су раније биле у саставу СССР, те исто тако и на подручјима компактног становиштва емиграната из земаља бившег СССР, као што су Израел, Немачка, Канада, Сједињене Америчке Државе, итд. — као матерњи језик дела становништва и као језик међународне комуникације. У Израелу, на пример, према подацима пописа становништва из 1999. живи 750 хиљада исељених из СССР. Тамо се објављују руски листови, те функционишу руске радио-станице и телевизијски канали. Одређени број оних који знају руски налази се у Источној Европи, где је руски до недавно био обавезан предмет у школама.

Према подацима Кембриџове енциклопедије језика, руски као први или други језик говори преко 455 милиона људи. Према подацима часописа „-{Language Monthly}-“ (№ 3 за 1997), око 285 милиона људи у свету говори руски језик, што га чини 4. језиком по распрострањености. Од ових, око 160 милиона га зове матерњим (што га чини у том погледу 7. у свету). Руски језик је један од 6 званичних језика УН. Године 1999. проглашен је за четврти најутицајнији језик на свету.

Како се сматра, између 2. и 1. миленијума п. н. е. од индоевропских језика се издвојио протословенски дијалекат, који се током 1. миленијума преобликовао у прасловенски језик; у 6, 7. односно 8. веку после Христа распао се на три групе: источну, западну и јужну. Уз основе источнословенског (који се такође зове и староруски, односно -{древнерусский}- на руском, кад га треба издвојити од руског језика Московске кнежевине) између 14. и 15. века настали су савремени руски, украјински, и белоруски. Између 16. и 17. века настали су и северно- односно јужноруски дијалекти, са хибридним средњеруским у међупростору.

Земља (геополитика)

Азербејџан

Азербејџан , службено Република Азербејџан је највећа држава у региону Закавказја. Налази се на контакту између југозападне Азије и источне Европе те се као таква сматра евроазијском земљом. Граничи се са Русијом на северу, Грузијом на северозападу, Јерменијом на западу и Ираном на југу. На истоку Азербејџан излази на обале Каспијског језера. Азербејџану припада и ексклава Нахичеван која се граничи са Јерменијом на северу и истоку, на југу и западу са Ираном, док је на северозападу кратка граница са Турском.

Демократска Република Азербејџан која је основана 1918. године, а већ 1920. инкорпорирана у састав СССР-а, је била прва демократска и секуларна република у исламском свету Након 71 године битисања у оквирима СССР, Азербејџан је 1991. обновио своју самосталност. Убрзо након стицања независности, у азерској покрајини Нагорно-Карабах која је насељена претежно Јерменима је дошло до рата који је завршен де факто независношћу Нагорно-Карабаха. Ситуација у том делу земље је и даље у фази замрзнутог конфликта.

Таџикистан




Туркменистан

Туркменистан (туркменски: -{Türkmenistan}-, -{Түркменистан}-), позната и као Туркменија, је држава у централној Азији. Граничи се са Авганистаном, Ираном, Казахастаном, Узбекистаном и излази на Каспијско море.

Александар Велики је освојио територију у 4. веку пре нове ере, на свом путу ка Индији. Након 150 година, Персијско царство је поставило своју престоницу у Ниси, области која се налази у предграђима данашњег Ашхабада. У 7. веку нове ере, Арапи су освојили регион, и са собом донели ислам и блискоисточну културу. Отприлике у ово доба је успостављен чувени Пут свиле као главна трговачка рута између Азије и Европе.

Узбекистан




Монголија

У старијим документима може се наћи још и име Спољна Монголија (за разлику од Унутрашње Монголије која је као аутономна област део Кине). До промене Устава 1992. звала се Народна Република Монголија. Монголија је члан: УН и има статус посматрача у Шангајској организацији за сарадњу.

Још у то време долазило је до напада појединих племена на Кину и на пут свиле која је пролазила западно средњом Азијом. У средњем веку успело је Џингис-кану (1155—1227) ујединити монголска племена у државу која је неколико векова владала светским царством, које је 1240. године досезало чак до средње Европе. Његов унук Кублај-кан (†1294 у Пекингу) основао је у Кини династију Јуан, и будистичким свештеницима пренео право управљања Тибетом. Након неколико раздобља слабости око 1400-те је под Тимур Ленком опет створено велико царство које је касније у раздобљу имеђу 1690. и 1757. године прешло на кинеску династију Ћинг.

Казахстан

Казахстан је девета држава по површини у свету, али је шездесет друга по броју становника са шест по квадратном километру. Број становника у 2006. години је износио око 15.300.000, за разлику од 1989. године када је број становника био око 16.400.000, због емиграције Руса и Поволошких Немаца.

Већи део историје простор данашњег Казахстана су насељавала номадска племена. До 16. века су се формирали Казаси као засебна група, састављена од три хорде. Руси су на овај простор први пут дошли у 18. веку, а до средине 19. века цели Казахстан је постао део Руске Империје. Након Октобарске револуције 1917. и Руског грађанског рата који је уследио, територија Казахстана неколико пута бива реорганизована да би 1936. године била основана Казашка ССР у оквиру Совјетског Савеза. Током 20. века Казахстан је био место многих совјетских пројеката, као што су Хрушчовљева "Девичанска поља", затим космодром у Бајконуру и полигон у Семипалатинску, примарна совјетска локација за тестирање нуклеарног оружја.

Киргистан

Већи део Киргистана заузимају планински ланац Тјен Шан и његови огранци. У њему се, на крајњем истоку земље, налази и највиши врх, Џенгиш чокусу (Врх победе, 7.439 m). На истоку је и највеће киргиско језеро Исик Кул. На југу земље се налазе огранци планинског ланца Памира. Већина становништва концентрисана је у планинским котлинама и пограничним подручјима која се настављају на низије и пригорја у суседним државама.

Око 70% становништва чине Киргизи чији језик, врло сродан казашком, припада туркијској групи и који су традиционално муслимани сунити. У Киргистану живе и Узбеци (око 14,5%) и Руси (око 9%).

Грузија

Грузија,, је држава у источној Европи. Граничи се са Русијом на северу и североистоку, Турском и Јерменијом на југу, и Азербејџаном на југоистоку, док на западу излази на обале Црног мора у дужини од око 310 км. Грузија је чланица међународних организација попут Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, EUROCONTROL, Светске трговинске организације и ГУАМ-а, а такође је потписница НАТО програма Партнерство за мир.

Грузија заузима површину од 69.700 km² од чега је 57.200 km² под директном грузијском контролом, док 12.500 km² контролишу власти Абхазије (8.600 km²) и Јужне Осетије (3.900 km²). Према проценама за 2012. у Грузији је живело нешто мање од 4,5 милиона становника. Главни и највећи град у земљи је Тбилиси који је седиште председника и националне владе, док је од маја 2012. град Кутаиси центар законодавне власти (парламента). Већи градови су још и Батуми који има функцију административног центра аутономне републике Аџарије и Рустави (оба преко 100 хиљада становника). Град Поти који лежи у централном делу црноморске обале је најважнија грузијска лука. Већину популације (преко 80%) чине етнички Грузини, службени језик је грузински (изузев на територији отцепљених република где се говоре абхаски и осетски језик), а око 80% популације су припадници Грузијске православне цркве. По државном уређењу Грузија је унитарна полупарламентарна држава у којој извршну власт деле председник и влада.

Русија

Русија , званично Руска Федерација , савезна је држава која се простире преко огромних пространстава источне Европе и северне Азије. Са површином од 17.125.187 --, Русија је највећа држава на свету, покривајући скоро двоструко већу територију од Канаде, Кине, или САД. Граничи се са 18 држава. По броју становника је на деветом месту на свету. Званични језик је руски а главни и највећи град је град херој Москва. У Русији 15 градова има више од милион становника.

За време совјетске владавине (1917—1991) звала се Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (РСФСР) и била је највећа република у саставу Совјетског Савеза. РСФСР је била територијално и привредно најмоћнија република бивше велесиле. Данас је водећа чланица Заједнице независних држава, ОУЗБ и ШОС. Русија данас игра значајну улогу на светској сцени, чланица је групе осам водећих држава света Г8, стална чланица Савета безбедности ОУН и чланица је групе БРИК.

Свалбард и Јан Мајен




Украјинска Совјетска Социјалистичка Република

Украјинска Совјетска Социјалистичка Република била је једна од 15 република Савеза Совјетских Социјалистичких Република.

Формирана је 25. децембра 1917. године као Украјинска Народна Република (руски: --; украјински: --). Током 1918. године налазила се под немачком окупацијом, а до 1919. је била назависна. После пољско-совјетско рата, 10. марта 1919. године формирана је Украјинска Социјалистичка Совјетска Република (руски: --; украјински: --), која је 30. децембра 1922. ушла у састав СССР-а. А 30. јануара 1937. године преименована је у Украјинску Совјетску Социјалистичку Републику. Распадом СССР-а, 1991. године, постала је независна држава, Украјина.

Молдавија

Молдавија, или званично Република Молдавија , је држава у источној Европи. Граничи се са Румунијом на западу и Украјином на истоку. Њена граница са Румунијом је река Прут и доњи ток реке Дунав. Молдавија је у периоду од 1944. до 1991. била у саставу Совјетског Савеза. Независност је прогласила 27. августа 1991. године.


Белорусија

Белорусија, званично Република Белорусија , континентална је држава у источној Европи Граничи се са Русијом на североистоку, Украјином на југу, Пољском и Литванијом на западу, те Летонијом на северозападу. Главни и највећи град је Минск, а остали већи градови су Гомељ, Могиљов, Витепск, Гродно и Брест. Преко 25% територије од укупно 207.000 km² је под шумом, док су најважнији извори прихода пољопривреда и индустрија.

Све до 20. века територија данашње Белорусије је била део других држава, међу којима су Полоцка кнежевина, Велика Кнежевина Литванија, Пољско-литванска унија и Руска Империја. Уз помоћ Немачког царства Белорусија је 25. марта 1918. прогласила независност, као марионетска Белоруска Народна Република. Након немачкога пораза проглашена је ССР Белорусија 1. јануара 1919. и ушла је у састав Руске СФСР, али већ 31. јануара је изашла из састава тадашње Русије и преименована је у Белоруску ССР. Након рата западних сила против Руске СФСР, Белоруска ССР је постала део СССР, док је Западна Белорусија укључена у састав Пољске. После Октобарске револуције, Белорусија је постала једна од конститутивних република Совјетског Савеза и преименована је у Белоруску ССР. Данашње границе добила је 1939. након Совјетске инвазије на Пољску и враћања Западне Белорусије, коју је Пољска заузела 1921. У току Другог светског рата, Белорусија је претрпела страховита разарања, изгубила је готово трећину становништва и више од половине економских ресурса. Привреда је обновљена у послератним годинама.

Естонија

Естонија , или званично Естонска Република је држава у северној Европи , и држава чланица Европске уније од 2004. Од Финске на северу је одваја узани Фински залив а од Шведске на западу средњи део Балтичког мора. Естонија има копнене границе са балтичком државом Летонијом на југу и Русијом на истоку.


Летонија

Летонију чине четири културноисторијска региона: Курземе (Курландија) на западу, Земгале у центру, Видземе на северу и Латгале на истоку. Некада се сматра да је Земгале део области Курземе, па тако грб Летоније приказује 3 звезде које симболизују Курземе, Видземе и Латгале.

Првобитно позната као Ливонија, област данашње Летоније је била под утицајем немачког Ливонијског братства мача од 13. века па до 16. века када су институт Ливоније укинуле локалне аристократе, и продале га Пољској. Током неколико ратова, различите регионе Летоније су окупирале Пољска, Шведска и Русија. Међутим, у 18. веку, током Великог северног рата и касније, након подела Пољске, Русија је преузела контролу над Летонијом и околним областима.

Литванска Социјалистичка Совјетска Република

Литванска Совјетска Социјалистичка Република била је краткотрајна совјетска република формирана 1918. године. Постојала је до уједињења са ССР Белорусијом 1919. у Литванско-Белоруску ССР, која је расформирана исте године.

Након што је Немачка поражена у Првом светском рату и постписала примирје 11. новембра 1918. године, њене снаге су се повукле са источних територија, које су јој припале Брест-литовским миром. Совјетска Русија је прогласила Брест-литовски мир ништавним и убрзо су снаге Црвене армије упоставиле власт на упражњеним подручјима.

Језик

Russian language (English)  Lingua russa (Italiano)  Russisch (Nederlands)  Russe (Français)  Russische Sprache (Deutsch)  Língua russa (Português)  Русский язык (Русский)  Idioma ruso (Español)  Język rosyjski (Polski)  Ryska (Svenska)  Limba rusă (Română)  ロシア語 (日本語)  Руски език (Български)  러시아어 (한국어)  Venäjän kieli (Suomi)  Bahasa Rusia (Bahasa Indonesia)  Rusų kalba (Lietuvių)  Russisk (Dansk)  Ruština (Česky)  Rusça (Türkçe)  Руски језик (Српски / Srpski)  Vene keel (Eesti)  Ruština (Slovenčina)  Orosz nyelv (Magyar)  Ruski jezik (Hrvatski)  ภาษารัสเซีย (ไทย)  Ruščina (Slovenščina)  Krievu valoda (Latviešu)  Ρωσική γλώσσα (Ελληνικά) 
 mapnall@gmail.com