Језик - Француски језик

Језик  >  Француски језик

Француски језик

Француски језик (фр. -{langue française}- или -{français}-) је један од романских језика који се примарно користи у Француској, Белгији, Швајцарској, прекоморским територијама Француске, као и бившим колонијама Француске и Белгије, укључујући Квебек у Канади. Француски је службени језик у 29 земаља, већина којих су чланови Франкофоније (фран. La Francophonie), заједнице земаља француског говорног подручја. Он је говорни језик у Француској, јужној Белгији, западној Швајцарској, Монаку, провинцијама Квибек, Њу Брансвик, и деловима Манитобе и Онтарија у Канади, деловима САД у државама Луизијана, Мејн, Њу Хемпшир и Вермонт, Међу образованим класама у Северној и Западној Африци, Хаитима, Француској Полинезији и разним заједницама другде. Овај језик користи 110 милиона становника на Земљи као први језик, а укупно 190 милиона људи га користи у свакодневној комуникацији. Према демографским пројекцијама, пре свега због високог наталитета афричког франкофонског становништва. Француски језик је други језик по бројности на свету према броју људи који га уче (после енглеског језика).

Према истраживању Еуропске комисије, Француски је четврти најшире коришћени матерњи језик у Европској унији. Он је трећи по броју људи који га разумеју у ЕУ. Услед француског и белгијског колонијализма почевши од 17. и 18. века, француски је уведен у нове територије Америка, Африке и Азије. Већина оних који га користе као други језик пребива у франкофонској Африци, посебно у Габону, Алжиру, Маурицијусу, Сенегалу и Обали Слоноваче. Године 2007, процењивало се да постоји око 75 милиона особа којима је Француски матерњи језик; и да укупно има 338 милиона људи који могу да га говоре. Према демографским пројекцијама које су произвели -{Université Laval}- и -{Réseau Démographie de l'Agence universitaire de la francophonie}-, тотални број говорника француског ће бити апроксимативно 500 милиона године 2025. и 650 милиона до 2050 или 7% будуће светске популације. У складу са овим предвиђањима, извештај који је 2014. издала огранизација -{La Francophonie}- процењује да 274 милиона људи говори француски, било као први или други језик.

Француски има дугу историју као међународни језик трговине, дипломатије, књижевности и научних стандарда и он је званични језик многих међународних организација укључујући Уједињене нације, Европску унију, NATO, -{WTO}- и -{ICRC}-. Године 2011, -{Bloomberg Businessweek}- је проценио да је француски један од три највише коришћена пословна језика, након енглеског и кинеског.

Од 1970. постоји међународна организација за сарадњу земаља у којима је француски званични, или важан језик у комуникацији и култури. Ова организација се зове „Франкофонија“.

Земља (геополитика)

Џибути




Нигер

Нигер, или званично Република Нигер , подсахарска је земља у западној Африци, која је име добила по реци Нигер. Граничи се са Нигеријом и Бенином на југу, Буркином Фасо и Малијем на западу, Алжиром и Либијом на северу и Чадом на истоку. Главни град Нигера је Ниамеј на југозападном углу. Нигер покрива површину од скоро 1270000 km², што га чини највећом земљом у Западној Африци. Преко 80% његове копнене површине лежи у Сахарској пустињи. Предоминантно исламска популација ове земље са око милиона становника, живи углавном у кластерима на далеком југу и западу земље.

Нигер је земља у развоју, која се конзистентно рангира при дну Индекса хуманог развоја (-{HDI}-) Уједињених нација; он је био рангиран 187. од 188 земаља за 2015. и 189. од 189 земаља у извештају из 2018. године. Већи део непустињских порција земље је подложан периодичним сушама и дезертификацији. Економија је концентрисана око самоодрживе пољопривреде, са нешто мало извозне пољопривреде у плоднијем јужном делу, и извозом сировина, а посебно уранијумске руде. Нигер се суочава са озбиљним развојним изазовима због своје позиције без излаза на море, пустињског терена, неефикасне пољопривреде, високе стопе наталитета у одсуству контроле рађања, и консеквентне пренасељености, ниског образовног нивоа и сиромаштва његовог становништва, недостатка инфраструктуре, лоше здравствене заштите и деградације животне средине.

Реинион

Реинион је француска прекоморска територија у Индијском океану. Смештена је 800 километара источно од Мадагаскара и око 200 километара југозападно од Маурицијуса и припада регији источне Африке.

Површина острва је 2.511 км². На острву је јануара 2013. живело 844.994 становника.

Република Конго

Република Конго, бивша Француска Екваторијална Африка, налази се у западној Централној Африци. То је држава са површином преко 342.000 km², а становништво броји 2,6 милиона. Највећи део земље се састоји од шума са тропским кишама и саванама.


Руанда

Руанда, званично Република Руанда, држава је у области Великих језера на истоку централне Африке. Руанда нема излаз на море: на југу се граничи са Бурундијем, на западу са Демократском Републиком Конго, на северу са Угандом и на истоку са Танзанијом. Једна је од најгушће насељених земаља Африке. Због бујне вегетације и брдовитог плодног земљишта ову невелику републику зову „земљом хиљаду брежуљака“. Руанда је постала позната по стравичном геноциду из 1994. године.


Сенегал

Сенегал, или званично Република Сенегал , држава је у западној Африци, окружена на северу са Мауританијом, на истоку са Малијем, на југу са Гвинејом и Гвинејом-Бисао, на западу са Атлантским океаном. Зеленортска Острва леже око 560 -{км}- од сенегалске обале. Гамбија скоро у потпуности лежи унутар Сенегала, окружена њиме са севера, истока и југа; са своје западне обале, територија Гамбије прати реку Гамбију више од 300 -{км}- у копно. Површина Сенегала је 196.712 -{км}- 2 . Главни и највећи град је Дакар.


Сејшели

Сејшели (сеј. -{Sesel}-,, ), или званично Република Сејшели (сеј. -{Repiblik Sesel}-), малена је острвска држава у Индијском океану смештена неких 1.500 km источно од обала источне Африке и североисточно од острва Мадагаскара.

Чини је архипелаг од 155 острва у Индијском океану источно од обала Кеније и Танзаније. Главно острво је Махе, и на њему се налази и главни град Викторија. Са нешто више од 90.000 становника Сејшели су популационо најмања међу афричким државама.

Того

Того, или званично Тоголешка Република , држава је у западној Африци. Главни град Тогоа је Ломе. На југу излази 56 км дугом обалом на Гвинејски залив, део Атлантског океана, а граничи на западу са Ганом, на северу са Буркином Фасо и на истоку са Бенином.


Тунис

Тунис (раније Тунизија, од ; ['], [-{Tunes}-]), званично Туниска Република ( [']), магребска је држава у северној Африци, која се на северу и на истоку граничи са Средоземним морем. На западу има границу с Алжиром (965 -{km}-) и на југоистоку с Либијом (459 -{km}-). Име државе долази од имена главног града Туниса, који се налази на северу земље.

Око 40% територије земље покрива сахарска пустиња, док је остатак земље веома плодан. Овај простор је колевка картагинске цивилизације и житница Римског царства.

Уједињена Арапска Република

Основана је 22. фебруара 1958. године и трајала је све до 28. септембра 1961. године када се та државна творевина опет поделила на Египат и Сирију, са тим да је Египат наставио још неко време да користи заставу УАР-а. Председник владе је био Гамал Абдел Насер.


Централноафричка Република




Чад

Чад ( [-{Tshād}-], ), званично Република Чад ( [-{Jumhūrīyat Tshād}-], ), је држава у средишњој Африци без излаза на море. Граничи с Либијом на северу, Суданом на истоку, Централноафричком Републиком на југу, Камеруном на југозападу и Нигеријом и Нигером на западу.

У средњем веку Чад је било место састајања исламских трговаца и локалних сахелских племена. 1891. земља постаје Француска колонија. 1921. године Чад је прикључен колонији Француска Екваторијална Африка. После Другог светског рата Чад је добио статус француске прекоморске територије а независност 1960. године.

Мадагаскар

Мадагаскар, или званично Република Мадагаскар (мал. -{Repoblikan’i Madagasikara}-,, ), раније име: Малгашка Република), је острвска земља без копнених граница у Индијском океану, близу обале источне Африке. Мадагаскар је 4. највеће острво на свету. Дом је за пет процената светских биљних и животињских врста, од којих 80 % живи само на Мадагаскару. Међу значајним примерима разноликости живог света Мадагаскара су примати лемури и дрвеће баобаб.

Писана историја Мадагаскара је почела у 7. веку, када су Арапи успоставили трговачке испоставе дуж северозападне обале. Контакт са Европљанима је почео 1500-их, када је португалски поморац Дијего Дијаз угледао острво након што се његов брод одвојио од флоте на путу за Индију. У касном 17. веку, Французи су успоставили трговачке испоставе дуж источне обале. Отприлике од 1774. до 1824, био је омиљено свратиште за гусаре, укључујући америчке, од којих је један донео малагашки пиринач у Јужну Каролину.

Мали

Мали, или званично Република Мали држава је у западној Африци без излаза на море. Главни град је Бамако. Површина Малија је 1.240.278 км². Граничи се са Алжиром, Нигером, Мауританијом, Сенегалом, Буркином Фасо, Гвинејом и Обалом Слоноваче. Независна је од 22. септембра 1960. године.


Мауританија

Од петог до седмог века миграција берберских племена из северне Африке је отерала Бафуре, прве становнике Мауританије и претке народа Сонинке. Године 1076. Алморавиди су напали и освојили Гана царство. Мауританијски тридесетогодишњи рат (1644−76) је неуспешни покушај Бербера да зауставе инвазију арапских племена које је предводило племе Бени Хасан. Потомци овог племена чине горње слојеве мауританијског друштва.

Француска колонизација на почетку 20. века је донела укидање ропства и крај међуплеменских ратова. Током колонијалног доба становништво је остало номадско, али велики број црнаца чији су преци вековима раније били протерани из земље је почео да се враћа на југ земље.

Маурицијус

Маурицијус, или званично Република Маурицијус , понегде погрешно названа и као острво Морис, је острвска држава у југозападном делу Индијског океана, око 855 km источно од Мадагаскара, 2000 km од обале источне Африке којој и геополитички припада. Поред острва Маурицијус у саставу републике се налазе и острва Каргадос Карахос, Родригез, као и Агалега острва. Број становника се 2008. процењивао на 1.288.000.

Острво су открили Португалци 1505. године. Први колонизатори су били Холанђани који су населили острво 1638. године, дајући му име по принцу Морису од Насауа. Французи су владали острвом током осамнаестог века, а острву су дали име Ил д Франс (-{Ile de France}-). Британци су се искрцали у тајности 2. септембра 1810. године на најсевернијој тачки острва, такозваном Малерозном рту (-{Cap Malheureux}-) одакле су преузели цело острво и вратили му име Маурицијус. Године 1835. укинуто је ропство када је почела велика имиграција радника из осталих британских колонија, навише са индијског потконтинента.

Мајот

Мајот (, локални назив -{Mahori}-) је Француска прекоморска територија смештена северно од Мозамбичког канала у Индијском океану, између северног Мадагаскара и северног дела Мозамбика у источној Африци. Острво је део Коморског архипелага.

Површина оства је 376 -{km²}-, а по попису из 2012. на њему живи 217.091 становника. Главни град је Мамудзу.

Мароко

Мароко ( [-{al-Maġrib}- — ал-Магриб],, ⵎⵓⵔⴰⴾⵓⵛ), или званично Краљевина Мароко ( [-{al-Mamlakah al-Maghribiyah}-]ⵝⴰⴳⴻⵍⴷⵉⵝ ⴻⵏ ⵎⵓⵔⴰⴾⵓⵛ), је земља на северозападу Африке. На западу излази на Атлантски океан, а на северу на Средоземно море. Граничи се са Алжиром на истоку и Мауританијом на југу.

Мароко је под своју контролу ставио Западну Сахару, чији највећи део територије држи још од 1975. године.

Камерун

Камерун, или званично Република Камерун, је држава у централној Африци. Граничи се са Нигеријом, Чадом, Централноафричком републиком, Републиком Конго, Габоном Екваторијалном Гвинејом и Гвинејским заливом. Камерун је био немачка колонија све до Првог светског рата, после кога је подељен између Француске и Британије. Француски Камерун је постао независан 1960. а 1961. се ујединио са Британским делом Камеруна чиме је створена Федерална Република Камерун. Године 1972. преименована је у Уједињена Република Камерун, а 1984. у Република Камерун.

Први становници Камеруна су били пигмејски народ Бака које су касније заменила Банту племена. Први Европљани на овом подручју су били Португалци који су стигли око 1500. године, али нису основали сталне колоније. Камерун је потпуно колонизиран тек у касним 1870-им, када је ово подручје припало Немачкој. Након Првог светског рата колонију су поделиле Француска и Британија. Француски Камерун је стекао независност 1960, а годину дана касније оба дела су се ујединила. Први председник Камеруна је био Ахмеду Ахиџо који је владао до 1982. Његова владавина се сматра ауторитарном, чак и диктаторском, али је земљи донео стабилност и онемогућио покушаје државног удара. Наследио га је садашњи председник Пол Бија.

Комори

Комори (جزر القمر — '), званично Савез Комора (ком. -{Udzima wa Komori}-,, الاتحاد القمري — ') су суверена архипелашка острвска држава у Индијском океану смештена на северном делу Мозамбичког канала на источној обали Африке између североисточног Мозамбика и северозападног Мадагаскара. Друге земље у близини Комора су Танзанија на северозападу и Сејшели на североистоку. Њихов главни град је Морони, на Великом Коморију. Савез Комора има три службена језика — коморски, арапски и француски. Религија већине становништва је сунизам.

Са површином од 1660 km², изузез спорног острва Мајот, Комори су трећи најмањи афрички народ по површини. Становништво, осим Мајота, процењено је бројком од 795.601 становника. Као нација формирана на раскрсници различитих цивилизација, архипелаг се запажа због своје разнолике културе и историје. Архипелаг су први пут населили говорници банту језика који су дошли из источне Африке, арапским и аустронежанским имиграцијама.

Обала Слоноваче

Обала Слоноваче, или званично Република Обала Слоноваче , у дипломатској преписци се користи непреведено име Репулика Кот д' Ивоар или краће Кот д' Ивоар , позната и као Обала Слонове Кости или Кот д’Ивуар, је земља у западној Африци која граничи са Либеријом, Гвинејом, Малијем, Буркином Фасо и Ганом са западне, северне и источне стране, док се са јужне стране налази Гвинејски залив. Економски развој ове некада најразвијеније земље западне Африке заустављен је грађанским ратом који је земљу поделио на два дела. Рат је окончан крајем 2007. године.

Није много тога познато о Обали Слоноваче из периода пре доласка европских бродова 1460.тих година. Главне етничке групе су се населиле не тако давно из суседних подручја. Народ Кру је мигрирао из Либерије око 1600.; Сеноуфо и Лоби мигрирали су према југу из Буркине Фасо и Малија. Тек у 18. и 19. веку народ Акан, укључујући Баоуле, мигрирао је из Гане у источне делове земље, а Малинке народ је мигрирао из Гвинеје у северозападни део земље.

Бенин

Бенин, или званично Република Бенин држава је у западној Африци , која се до 1975. звала Република Дахомеј . На југу излази на Бенински залив, део већег Гвинејског залива и Атлантског океана. На западу се граничи са Тогом, на северу са Буркином Фасо и Нигером а на истоку са Нигеријом.


Буркина Фасо

Буркина Фасо (понекад насловљена само као Буркина) је континентална држава у западној Африци . Она има површину од 274200 km2 и граничи се са шест земаља: Малијем северу, Нигером на истоку, Бенином на југоистоку, Ганом и Тогом на југоистоку и Обалом Слоноваче на југозападу. Раније се звала Горња Волта, а садашњи назив добила је 4. августа 1984. године. Према процени Уједињених нација из јулу 2018. ова земља је имала 19.751.651 становника. Буркина Фасо je франкофонска земља, тако да је франсуски званични језик владе и привреде. Око 40% популације говори Моси језик. Престоница земље је Уагадугу.

Република Горња Волта је успостављена 11. децембра 1958. године као самоуправна колонија у оквиру Француске заједнице, а 5. августа 1960. је стекла потпуну независност, са Морисом Јамеогом као председником. Након протеста студената и синдиката, Јамеога је изгубио власт у државном удару из 1966. године, предвођеном Сангулом Ламизаном, који је постао председник. Његова владавина се подударала са Сахелском сушом и глађу, и суочен с проблемима утицаја традиционално моћних синдиката у земљи, он је био смењен у државном удару из 1980. године, који је предводио Саје Зербо. Поново суочавајући се са отпорима синдиката, Зербова влада је оборена у државном удару из 1982. године, који је предводио Жан-Батист Уедраого. Вођа љевичарске фракције Уедраогове владе, Тома Санкара, постао је премијер, али је нешто касније завршио у затвору. Напори да се он ослободи довели су до поновног државног удара из 1983. године, након чега је он постао председник. Санкара је преименовао земљу у Буркина Фасо и покренуо је амбициозни социо-економски програм који је укључивао националну кампању за остваривање писмености, аграрну реформу на селу, конструкцију железнице и путева, и успоставио законске регулација зе спречавање женског гениталног сакаћења, присилних бракова и полигамије. Санкара је збачен са власти и убијен у државном удару из 1987. године који је предводио Блез Компаоре. Погоршани односи са бившим колонизатором Француском и савезником Обалом Слоноваче били су наведени као разлог за државни удар.

Бурунди

Бурунди (кирун. Uburundi; ), званично Република Бурунди (кирун. Republika y'Uburundi; ), је држава у источној Африци у региону великих језера. Граничи се са Демократском Републиком Конго на западу, Руандом на северу и Танзанијом на истоку и југу.


Габон




Гвинеја




Демократска Република Конго

Демократска Република Конго (скраћено ДРК; понекад и као ДР Конго или само Конго; ранији називи Заир и Конго-Киншаса; ) је држава у централној Африци . По површини је друга на континенту, иза Алжира, и једанаеста је у свету. Кратком обалом (37 km) излази на Атлантски океан код ушћа реке Конго, а граничи са 9 држава: Републиком Конго на северозападу, Централноафричком Републиком на северу, Јужним Суданом на североистоку, Угандом, Руандом, Бурундијем и Танзанијом на истоку, Замбијом на југоистоку и Анголом на југозападу. Са популацијом од преко 78 милиона, Демократска Република Конго је најмногољуднија званично франкофонска земља, четврта по насељености у Африци и седамнаеста по насељености у свету.

Територију ДР Конго су људи први пут населили пре око 90.000 година. Банту народ је почео мидрацију у овај регион у 5. веку и поново у 10. веку. На западном делу региона, Краљевство Конго је владало од 14. до 19. века, док у су централном и источном региону, крањевства Луба и Лунда владала од 16. и 17. века до 19. века. Током 1870-тих, непосредно пре почетка освајања Африке, спроведено је европско истраживање Конга, које је прво предводио Хенри Мортон Стенли под покровитељством краља Леополда -{II}- од Белгије. Леополд је формално стекао права над Конго територијом на Берлинској конференцији 1885. године и учинио је земљу својом приватном својином, именујући је Слободна Држава Конго. Током постојања Слободне Државе, колонијалне војне јединице, -{Force Publique}- је присиљавала локалну популацију да производи природну гуму, и у периоду од 1885. до 1908. су милиони Конгоанаца умрли услед болести и експлоатације. Године 1908. је Белгија, упркос иницијалног оклевања, формално анексирала Слободну Државу од Леополда, и формирала Белгијски Конго.

Екваторијална Гвинеја

Екваторијална Гвинеја, званично Република Екваторијална Гвинеја , је земља у западном делу централне Африке, и једна је од најмањих афричких држава. Граничи се са Камеруном на северу, Габоном на истоку и југу, и Гвинејским заливом на западу. На западу излази на Гвинејски залив, део Атлантског океана. Уз матично афричко копно ова земља обухвата и пет острва од којих је највеће Биоко (пре се називало Фернандо По) на којем се налази и главни град Малабо. Биоко је удаљен око 40 км од најближег камерунског копна и око 200 км од матице (Река Муни). Пре је била шпанска колонија под именом Шпанска Гвинеја. Државна територија (континентални део познат као Рио Муни) обухвата и више острва, међу којима и веће острво Биоко (бивши Фернардо По) на коме се налази главни град Малабо. Екваторијална Гвинеја је једина суверена афричка држава у којој је шпански званични језик. Године 2015. је ова земља имала процењену популацију од 1,222,245.


Француске јужне и антарктичке земље

Француске јужне и антарктичке земље (, скр. TAAF) су од 1955. Француска прекоморска територија.

Територију чине острва Амстердам и Свети Павле, острва Крозе, Кергелен и сектор на Антарктику Аделина земља, који није међународно признат као суверена француска територија. У областима јужно од 60-ог степена јужне географске ширине Француска има надлежност само у оквиру уговора о Антарктику из 1959. и 1991. Године 2007. територији су придружена Расејана острва у Индијском океану.

Сирија

Сирија, или званично Сиријска Арапска Република , држава је у западној Азији. Граничи се са Либаном на западу, Израелом на југозападу, Јорданом на југу, Ираком на истоку, и Турском на северу. Сирија на два места нема јасно утврђене границе - Израел држи под окупацијом већи део покрајина Кунејтра (Голанска висораван) на југозападу земље, док су сукоби са Турском око покрајине Хатај на путу разрешења око статуса покрајине. Историјски, Сирија је некад обухватала територије данашњег Либана, Израела и територије Палестине и делове Јордана. Ова област Блиског истока се некада називала и Велика Сирија, или на арапском језику Билад ел Шам. Сирија се простире на 185.180 -{км}-² површине на којој живи 17.064.854 становника, према подацима из 2014. године. Главни и највећи град је Дамаск.


Кмерска Република

Кмерска Република била је република на подручју Камбоџе, која је службено проглашена 9. октобра 1970. године. Ова република је укинута 1975. године, након чега су Црвени Кмери прогласили социјалистичку Демократску Кампућију.

Кмерска Република проглашена је 9. октобра 1970. године. Републиком је владала десничарска и милитаристичка хунта на челу са генералом Лон Нолом у уском савезништву са Сједињеним Државама. Пре проглашења Републике, генерал Лон Нол је дошао на власт још 18. марта исте године, када је извршио државни удар против дотадашњег камбоџанског владара, принца Нородома Сиханука.

Вијетнам

Вијетнам , или званично Социјалистичка Република Вијетнам је најисточнија земља Индокинеског полуострва у Југоисточној Азији . Граничи се са Кином на северу, Лаосом на западу, Камбоџом на југозападу, док је на истоку Јужно кинеско море. Број становника Вијетнама је 90 милиона, и по томе је Вијетнам тринаеста најмногољуднија земља на свету.


Лаос

У Лаосу живи око 6,5 милиона људи. Главни и највећи град је Вијентијан, док је службени језик је лаоски . Лаос је једна од најсиромашнијих земаља на свету, која зависи и од помоћи међународних како хуманитарних , тако и политичких организација. Ова држава , у току своје историје је била колонизована од стране Француза и припадала је Француској Индокини. Лаос је претежно пољопривредна земља , туризам се у овој земљи развија последњих година.

Историјски, Лаос се повезује са краљевином Лан Санг, или „Земљом милион слонова“, која је постојала од 14. до 18. века. Познате историјске личности су краљ Закарин, који је био краљ Луанг Прабанга од 1895. до 1904. године, као и краљ Оун Кам који је владао од 1872. до 1887. и од 1889. до 1895. године. Краљ Сисаванг Ватана, који је био последњи краљ Краљевине Лаос, који је владао до 1975. године.

Либан




Француска

Француска , званично Француска Република држава је у западној Европи. Француској припадају и прекоморске територије, од којих Гваделуп, Мартиник, Француска Гвајана и Реинион, Мајот (у Индијском океану) представљају пуноправни део француске републике. Површина Француске (рачунајући и њене прекоморске поседе) је 640.679 --², а њеног европског дела око 547.030 --. По површини је 42. држава у свету, а трећа у Европи после Русије и Украјине и највећа у Европској унији. Граничи се са Белгијом, Луксембургом, Немачком, Швајцарском, Италијом, Монаком, Шпанијом и Андором и има излаз на Атлантски океан и Средоземно море. Преко ових ван-европских територија, Француска се граничи и са Бразилом, Суринамом и Холандским Антилима. По процени из 2009. Француска је имала 65.073.482 становника. Главни и највећи град Француске је Париз, а остали већи градови су: Марсељ, Лион, Тулуза, Ница, Нант, Стразбур, Бордо, Лил и Тулон.

Територија савремене Француске је скоро иста као и територија античке Галије, коју је насељавало келтско племе Гали. Галију је покорио Рим у 1. веку п. н. е. У 4. веку, германска племена, од којих су најзначајнији Франци, су се населили на територију Галије. Франачка држава је свој врхунац имала крајем 8. и почетком 9. века. Уговором из Вердена (843), Франачко царство је подељено на три дела, а из њеног западног дела развила се данашња Француска. Француска је била једна од највећих светских сила од краја 17. века. Она је у 18. и 19. веку, створила велику колонијалну империју широм Северне Америке, западне Африке и југоисточне Азије.

Швајцарска

Швајцарска Конфедерација или Швајцарска (, или --, или --, или --, романш: --) је алпска земља и континентална држава у централној Европи, са врло развијеном привредом, а посебно банкарством. Граничи се са Немачком, Француском, Италијом, Аустријом и Лихтенштајном. Швајцарска је савезна република, и има дугу и снажну традицију политичке и војне неутралности. Ова чињеница је омогућила Швајцарској да буде земља домаћин многим међународним организацијама као што су Међународни олимпијски комитет, Светска здравствена организација, ФИФА или Светска трговинска организација.

-- је службено име државе на латинском језику. Латински се користи за именовање земље како би се избегло фаворизовање једног од четири званична језика Швајцарске. Уобичајена је употреба скраћенице --. Назив -- се користи у француском, италијанском и романш за Швајцарску Конфедерацију, док се у немачком користи име -- што се преводи као „Швајцарски завет заједништва“ или „Швајцарска заједница споразума“.

Монако

Монако, или званично Кнежевина Монако (, локални дијалект: -{Principatu de Múnegu}-) је друга најмања држава на свету (после Ватикана) и најмања држава западне Европе. Налази се на Азурној обали Средоземног мора и граничи се са Француском.

Назив државе потиче још од грчких досељеника који су некада давно насељавали ове просторе. У част Хераклеса Моноикоса подигли су храм, по коме је касније читава област добила назив Монако. Овде су живели многи народи и освајачи, па је, чак, 43. године п. н. е. Јулије Цезар своју флоту овде усидрио, а након њега, у 12. веку, дошао је Фридрих I Барбароса. Значајну улогу у историји Монака свакако је одиграла породица Грималди која је владала Монаком од 1295. до 1509, када је Монако пао под француску власт, да би након краћег периода био враћен Грималдијевима. Касније је Монако поново уживао француску протекцију, а после Бечког конгреса, 1860. године, прешао је у италијанску власт, а на крају је враћен Француској.

Италија

Италија , или званично Италијанска Република је држава на југу Европе . Италија обухвата Апенинско полуострво и три велика острва на Средоземном мору: Сицилију, Сардинију и Елбу. Једину копнену границу има на северу, на Алпима, где се граничи са Француском, Швајцарском, Аустријом и Словенијом. Независне државе Сан Марино и Ватикан налазе се унутар територије Италије.

Италија је место настанка Римског царства, једног од највећих царстава старог века. Варварске инвазије уништиле су Западно римско царство и омогућиле стварање германских држава на тлу Италије. Византија и Франачка су у раном средњем веку поседовале значајне делове Италије. Каснија подела Италије на мале државе омогућиле су Светом римском царству, Француској и Аустрији да доминирају италијанском политиком. Италија је уједињена у другој половини 19. века. Од уједињења па до краја Другог светског рата, Краљевина Италија је створила колонијално царство у Средоземном мору и источној Африци. Од 1946. Италија је република.

Белгија

Белгија , званично Краљевина Белгија , је западноевропска држава која се граничи са Холандијом, Немачком, Луксембургом, и Француском. Укупна површина Белгије је 30.150 km². Главни град државе је Брисел. Укупно становништво је 10.309.725. Белгија је на културној раскрсници германске и романске Европе са холандским говорним подручјем на северу (Фламанци), немачким на истоку, те француским на југу (Валонци). Та равнотежа се одражава у државним институцијама и политичкој историји. Фламанци чине 58% становника Белгије, док су 31% Валонци.


Ватикан

Ватикан, званично Град-држава Ватикан , најмања је независна држава на свету и по површини и по броју становника. Налази се у средишту Рима (Италија) и има површину од свега 44 хектара. У Организацији уједињених нација има статус земље посматрача под именом Света столица и класификује се као земља јужне Европе. Ово име није баш најприхватљивије, јер тело под тим именом функционише независно од државне власти Ватикана.

Име „Ватикан” потиче од латинског израза Mons Vaticanus који је означавао Ватикански брежуљак.

Гернзи

Гернзи није део Уједињеног Краљевства, нити Европске уније, али је директно под суверенитетом британске круне коју представља генерални гувернер на острву. Гернзијем непосредно руководи „бејлиф“ (-{Bailiff}-), што је средњовековни облик владавине у Француској, и он председава парламентом и судом.

Поред острва Гернзи, административно припадају и околна острва: Олдерни, Сарк, Херм; као и ненасељена острва: Бреку • Беру • Ортак • Каскетси • Жету • Лиху • Кревишон • Уме. На острвима живи 65.228 становника (2005).

Грчка

), званично Хеленска Република је држава у југоисточној Европи, која се налази на јужном делу Балканског полуострва. Граничи се са Албанијом, Бугарском и Македонијом на северу и Турском на истоку. Егејско море лежи источно и јужно од континенталног дела Грчке, док се Јонско море налази на западу и Средоземно море на југу. У оба ова мора се налази велики број острва. Грчка има дванаесту најдужу обалу на свету са 13.676 км дужине и са огромним бројем острва (око 1.400, од којих 227 су насељена), укључујући и Крит, Додеканез, Киклади, и Јонска острва између осталих. Осамдесет одсто Грчке чине планине, а највиши врх је Олимп са 2.911 метара.

Главни град је Атина, а већи градови су Солун, Патра, Ираклион, Волос, Јањина, Лариса и Кавала.

Луксембург

Луксембург је једна од најмањих држава у Европи. Рангиран је као 167. држава у свету по величини. Покрива око 2.586 -{km²}-. На западу се граничи са белгијском провинцијом Луксембург, који је (са 4.443 -{km²}-) скоро двоструко већи од државе Луксембург.

По државном уређењу је парламентарна монархија на челу са Великим Војводом Хенријем. Граничи са Француском (дужина границе 73 км), Белгијом (148 км) и Немачком (138 км). Луксембург је с површином од 2586 km² друга најмања земља Европске уније. Луксембург је једна од земаља оснивача Европске Економске Заједнице, организације која је претходник данашње Европске уније, и заједно са Белгијом и Холандијом чини земље Бенелукса. Од марта 1970. године, Луксембург је чланица „Организација Интернатионале де ла франкофоније“ (Међународне организације франкофонских земаља). Један је од оснивача НАТО-савеза.

Свети Мартин

Под суверенитетом је Француске и припада Француским прекоморским територијама. Од фебруара 2007, има статус прекоморског колективитета (collectivité d'outre-mer). Настао је спајањем са околним острвцима и хридовима од којих је највеће Тинтамаре. Раније је административно био део Гваделупа. Налази се на северном делу острва, док јужни део Синт Мартен припада Краљевини Холандији.

Свети Мартин има површину од 53,2 -{km²}- и 36.824 становника. Густина насељености је 678 становника по -{km}-².

Сен Пјер и Микелон

Сен Пјер и Микелон је острвска територија у северном Атлантику, 25 километара јужно од острва Њуфаундленд (Канада). Територија је под француским суверенитетом и део је Европске уније.

Острва имају укупну површину од 242 -{km²}- и 7.012 становника. Архипелаг се састоји од острва Сен Пјер (26 -{km²}-), Микелон (110 -{km²}-), Лангладе (91 -{km²}-) и неких мањих острва. Некада су Микелон и Лангладе били раздвојена острва, док су данас спојени копненом превлаком и заједно се називају Микелон. На Сен Пјеру живи 6.100 становника (главни град је место Сен Пјер), док на Микелону живи 900 људи.

Сент Бартелеми

Сент Бартелеми, негде превођен и као Свети Бартоломеј, острво је у Малим Антилима. Острво је под суверенитетом Француске и припада Француским прекоморским територијама. Од фебруара 2007, острво има статус прекоморског колективитета (collectivité d'outre-mer).

Свети Бартоломеј има површину од 25 -{km²}- и 9.035 становника. Густина насељености је 361,4 становника по -{km}-². Готово све становништво је пореклом из Нормандије и Бретање.

Сент Винсент и Гренадини

Главни град је Кингстаун (28.000 становника). Површина је 389 -{км}-² и има 109.991 становника, према подацима пописа из 2011. године, што значи да је густина насељености 283 стан/км². Становништво се састоји од претежно црнаца, и мањим делом белаца и карипских домородаца. Религија је хришћанска 89% (30% протестанти, 17% англиканци, 9% католици и 33% остали хришћани).

По уређењу, Сент Винсент и Гренадини су демократска, уставна и паламентарна монархија и као чланица Комонвелта, за свог поглавара признаје британског монарха (краљицу). Национална монета је источнокарипски долар. Клима је тропска (просечно око 24 °C). Службени језик је енглески, али се говори и креолски.

Сједињене Америчке Државе

Сједињене Америчке Државе су федерална уставна република коју чини педесет држава и један федерални округ. Углавном се простиру у централном делу Северне Америке, где се, између Тихог и Атлантског океана, налази четрдесет осам континенталних држава и главни град Вашингтон, које се на северу граниче са Канадом, а на југу с Мексиком. Држава Аљаска налази се на северозападу континента, са Канадом на истоку и Руском Федерацијом на западу преко Беринговог мореуза, док се држава Хаваји налази у Тихом океану. У саставу Сједињених Држава такође се налази неколико територија и острва раштрканих широм Кариба и Пацифика.

Са 9,83 милиона -- и преко 300 милиона становника, Сједињене Државе су трећа највећа земља на свету по укупној површини, а трећа по величини копна и броју становника. Сједињене Државе су једна од етнички најразноврснијих земаља на свету, што је последица масовне имиграције из многих земаља. Америчка привреда је највећа национална привреда у свету, са номиналним бруто домаћим производом од 13 трилиона долара у 2006. години (преко 25,5% укупног светског бруто производа).

Тринидад и Тобаго

Тринидад и Тобаго заузима површину од 5.131 км² и обухвата два већа острва, Тринидад и Тобаго, и бројна мања. Подељен је на девет региона и смештен је ван појаса урагана.

Острво Тринидад се налазило у саставу Шпанске империје од доласка Кристифора Колумба 1498. до капитулације шпанског гувернера, Хосе Марија Чакона 18. фебруара 1797. када је Велика Британија заузела острво. У овом раздобљу, острво Тобаго је било у поседу Шпанаца, Британаца, Француза, Холанђана и Војводства Курландија. Острва Тринидад и Тобаго су уступљена Великој Британији Амијенским миром 1802. године. Тринидад и Тобаго је добио независност 1962. године, да би 1976. постао република. За разлику од већине држава енглеског говорног подручја на Карибима, индустрија је окосница привреде, првенствено нафтна и петрохемијска.

Хаити

Хаити (хаи. Ayiti), званично Република Хаити (. ), држава је у Карибима Заузима западни, мањи део острва Хиспаниола, које припада Великим Антилима. Остатак острва заузима Доминиканска Република.

Име ове државе потиче од речи ајити, народа Таино, што значи земља високих планина. Површина Хаитија је 27.750 km². Главни град је Порт о Пренс. Хаићански креолски и француски су службени језици.

Мартиник

Мартиник је француска прекоморска острвска територија у источном делу Карипског мора, око 450 -{km}- североисточно од обале Јужне Америке. Једно је од Острва приветрине.

Године 1502. острво је посетио Кристифор Колумбо. Од 1635. до 1647. Француска је започела колонизацију ових простора. За време Француско-британског рата, Британија је преузела управу над Мартиником, али је то трајало веома кратко. Мартиник је имао стаус колоније до 1946.

Канада

Канада је држава у Северној Америци која се налази северно и источно од Сједињених Америчких Држава. На западу Канаде се налази Тихи океан, на северу Северни ледени океан, а на истоку Атлантски океан. Канада је са површином од 9.984.670 -- друга по величини држава у свету, после Русије. Главни град Канаде је Отава, а највећи град је Торонто. Остали већи градови су Монтреал, Едмонтон, Калгари, Квебек, Ванкувер и Винипег. Број становника Канаде према процени из 2009. износи 33.774.000.

Територију данашње Канаде су, пре доласка Европљана, већ неколико хиљада година насељавала бројна домородачка племена. Почевши од краја 15. века, британске и француске експедиције су истражиле и населиле атлантску обалу Канаде. После Седмогодишњег рата, Француска је 1763. године, морала предати све своје колоније у Северној Америци Великој Британији. Године 1867. уједињењем три британске северноамеричке колоније у федерални доминион од четири провинције основана је Канада. Овим је започело придруживање провинција и територија и процес повећавања аутономије од Уједињеног Краљевства. Ова широка аутономија је проширена Вестминстерским статутом 1931, а кулминирала је Актом о Канади 1982, којим су прекинуте све законске зависности од Парламента Уједињеног Краљевства.

Гваделуп

Гваделуп је једна од француских прекоморских територија и уједно највеће острво малог архипелага у Малим Антилима (Карипско море). Налази се око 600 километара северно од обале Јужне Америке, и 600 километара источно од Доминиканске Републике.

Кристифор Колумбо је био први европљанин који је открио ово острво, 4. новембра 1493. Назвао га је Гваделупе по шпанском ходочасничком центру Санта Марија де Гваделупе. Упркос отпору локалних индијанаца, Французи су успели да колонизују Гваделуп 1635.

Нова Каледонија

Нова Каледонија (, такође се користе и имена -{Le caillou}- и -{Kanaky}-) је француска прекоморска територија, смештена у Тихом океану. Архипелаг се налази у Меланезији, један од три дела Океаније. Налази на 1210 km источно од Аустралије и 16136 km од матичне Француске.

Од потписивања уговора у Нумеи, Нова Каледонија има посебан статус у Републици Француској (collectivité spécifique). До 2019. године у Новој Каледонији одржаће се локални референдум на ком ће бити одлучено да ли ће Нова Каледонија постати самостална држава или ће остати у државној заједници са Француском.

Нови Хебриди

Нови Хебриди је некадашње име архипелага у Јужном Пацифику, данас познатог као Вануату. Име је острвима дао капетан Џејмс Кук, иако су пре њега до острва стигли португалски и француски истраживачи. Овом територијом су заједнички владале Велика Британија и Француска од 1906. до 1980. у форми кондоминијума. Стицањем независности 1980, нова држава је променила колонијално име.


Француска Полинезија

Француска Полинезија (француски: -{Polynésie française, Etablissements Français d’Oceanie}-, тахићански: -{Porinetia Farani}-), је француска прекоморска територија. Састоји се из већег броја мањих острва, атола и архипелага у јужном Тихом океану између 15° јужне географске ширине и 140° западне географске дужине. Најпознатији атол је Муруроа, а најпознатије и најнасељеније острво је Тахити.


Валис и Футуна

Валис и Футуна су француска Прекоморска заједница (-{Collectivité d’outre-mer}-) од 2003. Између 1961. и 2003, имали су статус Прекоморске територије (-{Territoire d’outre-mer}-).

Територија је подељена на 3 традиционална краљевства: Увеа на острву Валис, Сигаве на западном делу Футуне и Ало на острву Алофи и источном делу Футуне. Главни град територије је Мата-Уту, на острву Валис.

Аргентина

Аргентина , званично Аргентинска Република , држава је у Јужној Америци. Обухвата највећи део Јужне купе. Према северу се граничи са Боливијом и Парагвајем; према североистоку са Бразилом; према истоку са Уругвајем и према западу са Чилеом. На истоку излази на јужни део Атлантског океана.

Простире се на површини од 2.780.400 км2, што је сврстава на осмо место у свету, друго у Латинској Америци, и прво међу земљама шпанског говорног подручја.

Француска Гвајана

Француска Гвајана или Француска Гијана (, службено ) је прекоморски департман Републике Француске. Са површином од 86.504 km², највећи је француски департман и површином највећа територија Европске уније изван Европе. То је једина француска, а уједно и једина територија Европске уније у Јужној Америци. Екваторска шума покрива највећи део територије Францсуке Гвајане.

Француска Гвајана има површину од 86.504 km². Атлантска обала је дуга 378 km, границу са Бразилом дужине 730 km чини река Ојапок, а граница са Суринамом је дуга 510 km.Ова област обухвата део Гвајанских планина које покривају 1,5 милион км² на североистоку Јужне Америке. Геологију одликује велики број водопада. Највиши врх је Мон Белви де Инини на 850 m висине. Најважније реке су Марони (на граници са Суринамом), Синамари, Апруагу и Ојапок (на граници са Бразилом).

Бразил

Бразил , службено Савезна Република Бразил , држава је у Јужној Америци . Највећа је и најнасељенија држава Латинске и Јужне Америке, док је у светским размерама на петом месту и по величини територије и по броју становника. Такође, Бразил је највећа земља португалског говорног подручја на свету.

Према северу се граничи са Венецуелом, Гвајаном, Суринамом и Француском Гијаном; према северозападу се граничи са Колумбијом; према западу са Боливијом и Перуом; према југозападу са Аргентином и Парагвајем и према југу са Уругвајем. Бразил се граничи са свим државама Јужне Америке изузев Еквадора и Чилеа. Део бразилске територије су и бројни архипелази, као што је Фернандо де Нороња, атол Рокас, Сао Педро и Сао Пауло, и Триндаде и Мартим Ваз.

Језик

French language (English)  Lingua francese (Italiano)  Frans (Nederlands)  Français (Français)  Französische Sprache (Deutsch)  Língua francesa (Português)  Французский язык (Русский)  Idioma francés (Español)  Język francuski (Polski)  Franska (Svenska)  Limba franceză (Română)  フランス語 (日本語)  Френски език (Български)  프랑스어 (한국어)  Ranskan kieli (Suomi)  Bahasa Prancis (Bahasa Indonesia)  Prancūzų kalba (Lietuvių)  Fransk (Dansk)  Francouzština (Česky)  Француски језик (Српски / Srpski)  Prantsuse keel (Eesti)  Francúzština (Slovenčina)  Francia nyelv (Magyar)  Francuski jezik (Hrvatski)  Francoščina (Slovenščina)  Franču valoda (Latviešu)  Γαλλική γλώσσα (Ελληνικά) 
 mapnall@gmail.com