Малајски језик

Малајски језик
Малајски језик (малајс. -{Bahasa Melayu}-) спада у аустронежанске језике. Службени је језик Малезије и Брунеја, као и један од службених језика у Сингапуру. Матерњи је језик око 77 милиона људи, а укупно га говори око 175 милиона људи. Званично писмо је латиница.

Малајски језик спада у аустронежанске језике заједно са малгашким, тагалогом и многим другим језицима у југоисточној Азији и на Пацифику. Етикета малајски језик заправо обухвата неколико говора који су међусобно блиски. Најближи сродници малајског језика су минангкабау и јавански језик. Индонежански језик је стандардизована форма малајског језика са североисточне Суматре.

Малајски језик је аглутинативан. Постоје три главна начина стварања нових речи: афиксација, прављење сложеница и редупликација. Не познаје категорије рода и броја.

Присутне су бројне речи из страних језика: арапског, санскрита, тамилског, холандског и, у скорије време, енглеског.

Земља (геополитика)
  • Божићно Острво
    Божићно Острво је зависна територија у Индијском океану, 360 километара југозападно од острва Јаве. Административно припада Аустралији, као „спољна територија“. Смештено је на 10°43‘ јгш и 105°60‘ игд.

    Мапа острва Површина острва је 135 km². Вулканског је порекла и окружено коралним гребеном. Обала је стрма, а у средишту је зараван висине 180-250 метара са највиши врхом Мери Хил (361 м). Клима је тропска са великим утицајем океана. Температура се креће у распону 25-27 °C, током целе године, а просечна количина падавина износи 1.500 милиметара. Већи део острва је прекривен тропском кишном шумом, а у западном делу је и национални парк. Живи свет је разноврстан — крабе, блуне, неколико ендемичних врста, затим пацови и др.
  • Брунеј
    Брунеј, званично Брунеј Дарусалам , држава је у југоисточној Азији. Налази се на северу острва Борнео, на обали Јужног кинеског мора. На копну се граничи с Малезијом. Источни округ Брунеја, Тембуронг, је енклава одвојена од остатка земље малезијском територијом. То је једина суверена држава чија територија се налази у потпуности на острву Борнео, а остатак острва припада Индонезији и Малезији. Број становника је око 400.000 (јул 2010). Влада је апсолутна монархија под султаном која проводи шеријатски закон и усмерава исламске праксе. Клима у земљи је екваторска, а обележавају је високе температуре и доста падавина. Економским растом током 1970-их и 1990-их, у просеку од 56% од 1999. до 2008. године, Брунеј се трансформисао у новоиндустријализоване државе.

    Јапански бојни бродови у Брунеју, у октобру 1944. године Историја Брунеја пре доласка Европљана је мало позната. На острву Борнеу је у 7. веку постојала држава Виџајапура која је била вазална држава моћне државе Шривиџаја на Суматри и Малајском полуострву. Од 10. века је постојала држава По-ни која је у 14. веку вазална држава с државом Маџапахит на острву Јави. У то доба је на Борнеу био раширен хиндуизам. У 15. веку јак утицај на Борнеу има исламско краљевство Малака на Малајском полуострву одакле се на Борнеу шири ислам.
  • Кокосова Острва
    Кокосова Острва или Острва Килинг је група од 27 малих коралних острва у источном делу Индијског океана, која су у саставу Аустралије. Удаљена су око 1.000 километара западно од Суматре.

    Површина острва је око 14,2 -{km²}-. Архипелаг сачињава ненасељено острво Норт Килинг и 24 острвцета око 25 километара јужно од поменутог. Распоређена су у полукруг, а од свих насељена су Ветс Ајланд и Хоум Ајланд. Према постанку спадају у корална, прекривена песком, док је максимална висина 5 метара. Клима је тропска са значајним утицајем океана. Температура је уједначена током целе године и креће се између 25-27 °C, док количина падавина изнпоси 2.000 милиметара. На острвима расту кокосове палме. На северним острвима налази се национални парк, где се гнезди изузетно ретка и ендемична врста птица.