Јавански језик

Јавански језик
Јавански је језик јаванског народа из централних и источних делова острва Јава у Индонезији. Такође постоји део говорника јаванског на северној обали западне Јаве. То је матерњи језик више од 75 милиона људи (више од 30% становника Индонезије).

Јавански је део аустронезијске фамилије језика, а сродан је малајском, сунданском, мадурском и балијском. Највећи број говорника јаванског говори индонежански као званични језик.

Постоје заједнице Јаванаца у Малезији који користе јавански језик, а потомци Јаванаца који живе на Суринаму такође користе варијанту јаванског језика.

јаванском писму]] Језик се користи у централном и источном делу острва Јава, као и на северној обали западне Јаве. У Мандуи, Балију, Ломбоку и Сунда региону западне Јаве. Коришћен је и као званичан језик у Јужној Суматри док Холанђани нису дошли крајем 18. века.

Јавански користи латиницу, јаванско писмо и арапско писмо.

Према броју људи који говоре јавански језик као матерњи, јавански је десети на свету и највећи без статуса званичног језика. Користе га или разумеју око 80 милиона људи. До 45% Индонежана су Јаванског порекла и живе у областима где је јавански доминантан. Пет од шест председника Индонезије од 1945. године су јаванског порекла. Због тога не чуди да је јавански језик умногоме утицао на развој индонежанског.

Постоје три главна дијалеката: централни јавански, источни јавански и западни јавански.

Земља (геополитика)
  • Суринам
    Суринам, или званично Република Суринам , независна је држава смештена у североисточном делу Јужне Америке у географско-политичкој регији познатој као Гвајане. Налази се у источном делу Гвајанске висоравни на обали Атлантског океана, и граничи се са француским прекоморским департманом Гвајаном на истоку, Републиком Гвајаном на западу и Бразилом на југу. Са површином нешто мањом од 164.000 km² и популацијом од свега 560.000 становника Суринам је најмања јужноамеричка земља. Држава је административно подељена на десет округа, већина становништва живи у уском приобалном појасу уз обалу, а главни и највећи град у земљи је Парамарибо.

    Пре доласка европских истраживача почетком XVI века на подручју данашњег Суринама живела су бројна домородачка племена, а најраширенији су били припадници номадских етничких група Аравака и Калина. Европски колонизатори оснивали су широм земље бројне плантаже на којима су углавном радили афрички робови и поробљено локално становништво. У периоду 1667–1954. Суринам је постојао као холандска колонија, а тек 1954. добија званичан статус конститутивне земље Краљевине Холандије. Суринам је постао независан 25. новембра 1975. године. Устројен је као унитарна парламентарна република.