Грчки језик

Грчки језик
Грчки језик (грч. -{ελληνική γλώσσα}-) је индоевропски језик који се среће већ око XIV века п. н. е. у критским записима познатим као Линеарно Б писмо. Микенски грчки овог периода се разликује од каснијег класичног или античког грчког из VIII века п. н. е. и касније, када су текстови већ записивани грчким алфабетом.

Савремени грчки је живи језик и један од најбогатијих језика данашњице, са фондом од преко 600.000 речи. Неки стручњаци пренаглашавају његову сличност са хиљадама година старијим класичним грчким. Разумевање између ова два језика је ствар расправе. Језик из хеленског и византијског периода је много ближи савременом грчком. У периоду од 1834. до 1976. притисак је вршен да се у званичној употреби користи катаревуса (грч. Καθαρεύουσα [-{katha’revusa}-]), 'пуристички' језик којим су занемаривани векови природних лингвистичких промена и којим се желело вратити грчки на класични облик. Овај облик је био присутан у званичним документима, као и у штампаном облику, али свакодневни говор Грка је био другачији. Он је напокон прихваћен као званични језик 1976. и познат је као димотики (грч. Δημοτική [-{Dimoti’ki}-]). Ипак, многе речи су остале неизмењене током векова и ушле су и у друге језике. Типични примери оваквих речи су астрономија, демократија, антропологија, театар...

Земља (геополитика)