Корејски језик
Корејски језик (-{한국말}-, хангукмал; -{조선말}-, чосонмал) је званични језик Северне и Јужне Кореје, као и кинеске пограничне префектуре Јанбјан. Овај језик говоре и многи корејски емигранти у Јапану, Русији, САД и другде. Овај језик говори око 80 милиона људи. Име овог језика у Јужној Кореји је хангукмал или хангугео. У Северној Кореји га називају чосонмал или чосоно. За писање корејског користи се писмо хангул (40 слова: 19 сугласника, 21 самогласник). Овај систем писања је створио Сенџонг Велики 1446. Постоји и писмо ханџа које је слично кинеском. Оно се данас повремено користи само у Јужној Кореји, и то у комбинацији са хангулом.
Корејски језик је члан корејске језичке фамилије, званични и национални језик обе Кореје, са различитим стандардизованим званичним формама у свакој земљи. Историјски и модерни лингвисти класификују корејски као језички изолат. Упркос тога он има неколико изумрлих сродника, који заједно са самим корејским и чеџу језиком (који се говори у провинцији Чеџу и сматра донекле особеним) формирају корејску језичку фамилију. Из тога следи да корејски у ствари није изолат, већ члан језичке микрофамилије. Идеја да корејски припада контроверзној алтајској језичкој фамилији је дискредитована академским истраживањима. Корејски је аглутинативан у погледу његове морфологије и има устаљен распоред субјекта, објекта и глагола у својој синтакси.
Савремени корејски потиче од средњекорејског, који потиче од старокорејског, који потиче од протокорејског језика за који се генерално сугерише да има своју језичку домовину. Витман (2012) сугерише да су се прото-Корејци, који су већ били присутни у северној Кореји, проширили на јужни део Корејског полуострва око 300. године пре нове ере и коегзистирали са потомцима јапанских култиватора Мумуна (или су их асимилирали). Оба народа су имала утицај један на други и каснији ефекат оснивача је умањио унутрашњу разноликост обе језичке породице.
Од Корејског рата, кроз 70 година раздвајања, разлике између севера и југа су се развиле у стандардном корејском, укључујући варијације у изговору и изабраном речнику, али ове мање разлике могу се наћи у било ком од корејских дијалеката, који су још увек у великој мери међусобно разумљиви.
Корејски језик је члан корејске језичке фамилије, званични и национални језик обе Кореје, са различитим стандардизованим званичним формама у свакој земљи. Историјски и модерни лингвисти класификују корејски као језички изолат. Упркос тога он има неколико изумрлих сродника, који заједно са самим корејским и чеџу језиком (који се говори у провинцији Чеџу и сматра донекле особеним) формирају корејску језичку фамилију. Из тога следи да корејски у ствари није изолат, већ члан језичке микрофамилије. Идеја да корејски припада контроверзној алтајској језичкој фамилији је дискредитована академским истраживањима. Корејски је аглутинативан у погледу његове морфологије и има устаљен распоред субјекта, објекта и глагола у својој синтакси.
Савремени корејски потиче од средњекорејског, који потиче од старокорејског, који потиче од протокорејског језика за који се генерално сугерише да има своју језичку домовину. Витман (2012) сугерише да су се прото-Корејци, који су већ били присутни у северној Кореји, проширили на јужни део Корејског полуострва око 300. године пре нове ере и коегзистирали са потомцима јапанских култиватора Мумуна (или су их асимилирали). Оба народа су имала утицај један на други и каснији ефекат оснивача је умањио унутрашњу разноликост обе језичке породице.
Од Корејског рата, кроз 70 година раздвајања, разлике између севера и југа су се развиле у стандардном корејском, укључујући варијације у изговору и изабраном речнику, али ове мање разлике могу се наћи у било ком од корејских дијалеката, који су још увек у великој мери међусобно разумљиви.
Земља (геополитика)
-
Северна Кореја
Северна Кореја, званично Демократска Народна Република Кореја (скраћено ДНРК, понекад и као ДНР Кореја; корејски: 조선민주주의인민공화국 — Чосон Минџуџуи Инмин Конхвагук; ханџа: 朝鮮民主主義人民共和國), држава је у источној Азији, која заузима северни део Корејског полуострва. Локално и у Кини зову је Пукчосон ("северни Чосон"; 북조선; 北朝鮮), име земље асоцира нацију на династију Џосеон. Букхан ("Северни Хани"; 북한; 北韓) називи се употребљавају у Јужној Кореји. Површина Северне Кореје је 120.540 -{км}-². По површини Северна Кореја је 97. држава у свету. ДНР Кореја се граничи на југу са Јужном Корејом преко демилитаризоване зоне успостављене 1953. године, на северозападу и северу са Народном Републиком Кином, а на североистоку се граничи са Русијом на реци Тунам. На западу је запљускује Жуто море, а са истока Јапанско море. По попису из 2013. Северна Кореја је имала 24.845.000 становника.
Главни и највећи град Северне Кореје је Пјонгјанг, а остали већи су Хамхунг, Чонгјин, Напфо, Вонсан, Синуију, Танчон, Кенчон, Кесонг и Саривон.
