Тагалог (језик)
Тагалог најраспрострањенији је језик на Филипинима. Припада групи аустронежанских језика. У својој стандардизованој форми (филипински језик) то је званични језик Филипина.
Име језика потиче од речи -{tagá}- (порекло) и -{ílog}- (река). Тагали су народ који је изворно говорио овај језик.
Као део аустронежанске језичке породице тагалог је сродан са малајским, индонежанским, фиџијским, маорским, хавајским, малгашким, самоанским, тахићанским, језиком тетум и аустронежанским језицима Тајвана.
Језици који су извршили утицај на језик тагалог су: шпански, мин нан кинески, енглески, малајски, санскрит, арапски и северно-филипински језици.
Веома се мало зна о историји овог језика пре доласка Шпанаца у 16. веку. Верује се да је народ Тагала стигао на Лузон из североисточног Миндана или других острва на истоку. Прва књига писана на овом језику је „Хришћанска доктрина“ (-{Doctrina Cristiana}-) из 1593. Током шпанске колонијалне власти, свештеници су у 19. веку написали речнике и граматике језика тагалог. Први значајни књижевник који је стварао на језику тагалог био је Франсиско Балтазар (1788–1862).
Пре доласка Шпанаца, домороци су користили једно од писама југоисточне Азије: бајбајин. Касније су за записивање коришћене различите верзије шпанског латиничног писма. Алфабет језика тагалог је стандардизован у 20. веку, последњи пут 1987, и сада има 28 слова: -{A B C D E F G H I J K L M N Ñ Ng O P Q R S T U V W X Y Z}-.
Први битан речник тагалог језика написао је чешки исусовачки мисионар Пабло Клајн почетком 18. века. Клајн је говорио тагалог и активно га користио у неколико својих књига. Он је припремио речник, чије одржавање је касније пренео на Франциса Јансенса и Хозеа Хернандеза. Следећу компилацију његовог значајног рада су припремили П. Хуан де Нокеда и П. Педро де Санлукар, што је објављено под насловом Речник Тагалог језика у Манили 1754. године, и томе је следио низ проширених издања. Последње издање је објављено у Манили 2013. године.
Постоји низ студија о таралог језику. Један од значајних раних радова је, -{Arte de la lengua tagala y manual tagalog para la administración de los Santos Sacramentos}- (1850). . Аутохтони песник Франциско Балтазар (1788–1862) сматра се најистакнутијим писцем на тагалог језику, а његов најзначајнији рад је еп Флорант и Лаура из 19. века.
Име језика потиче од речи -{tagá}- (порекло) и -{ílog}- (река). Тагали су народ који је изворно говорио овај језик.
Као део аустронежанске језичке породице тагалог је сродан са малајским, индонежанским, фиџијским, маорским, хавајским, малгашким, самоанским, тахићанским, језиком тетум и аустронежанским језицима Тајвана.
Језици који су извршили утицај на језик тагалог су: шпански, мин нан кинески, енглески, малајски, санскрит, арапски и северно-филипински језици.
Веома се мало зна о историји овог језика пре доласка Шпанаца у 16. веку. Верује се да је народ Тагала стигао на Лузон из североисточног Миндана или других острва на истоку. Прва књига писана на овом језику је „Хришћанска доктрина“ (-{Doctrina Cristiana}-) из 1593. Током шпанске колонијалне власти, свештеници су у 19. веку написали речнике и граматике језика тагалог. Први значајни књижевник који је стварао на језику тагалог био је Франсиско Балтазар (1788–1862).
Пре доласка Шпанаца, домороци су користили једно од писама југоисточне Азије: бајбајин. Касније су за записивање коришћене различите верзије шпанског латиничног писма. Алфабет језика тагалог је стандардизован у 20. веку, последњи пут 1987, и сада има 28 слова: -{A B C D E F G H I J K L M N Ñ Ng O P Q R S T U V W X Y Z}-.
Први битан речник тагалог језика написао је чешки исусовачки мисионар Пабло Клајн почетком 18. века. Клајн је говорио тагалог и активно га користио у неколико својих књига. Он је припремио речник, чије одржавање је касније пренео на Франциса Јансенса и Хозеа Хернандеза. Следећу компилацију његовог значајног рада су припремили П. Хуан де Нокеда и П. Педро де Санлукар, што је објављено под насловом Речник Тагалог језика у Манили 1754. године, и томе је следио низ проширених издања. Последње издање је објављено у Манили 2013. године.
Постоји низ студија о таралог језику. Један од значајних раних радова је, -{Arte de la lengua tagala y manual tagalog para la administración de los Santos Sacramentos}- (1850). . Аутохтони песник Франциско Балтазар (1788–1862) сматра се најистакнутијим писцем на тагалог језику, а његов најзначајнији рад је еп Флорант и Лаура из 19. века.
Земља (геополитика)
-
Северна Маријанска Острва
Северна Маријанска Острва, званично Комонвелт Северна Маријанска Острва , архипелаг је од 15 мањих острва у северозападном делу Тихог океана укупне површине око 477 км². Географски архипелаг је део Маријанских острва, док геополитички представља део америчких придружених територија. Острва су смештена јужно од Јапана и северно од Гвама. Административно седиште архипелага налази се на острву Сајпан које у административном смислу представља једну јединствену општину.
До почетка 20. века били су познати под надимком острва Ладроне.
