Застава Црне Горе

Застава Црне Горе
Застава Црне Горе је државна застава данашње Црне Горе. Озваничена је 13. јула 2004. године, када су на снагу ступиле одредбе новог закона, који је претходног дана усвојен у Скупштини Црне Горе. Технички опис заставе утврђен је на сједници Владе Црне Горе одржаној 16. септембра 2004. године, када је усвојена званична Одлука о утврђивању еталона заставе Црне Горе, која је ступила на снагу наредног дана, чиме је процес утврђивања званичног изгледа нове државне заставе био окончан. Застава се састоји од црвеног поља са златним обрубом и државним грбом Црне Горе у средини. Однос дужине и висине заставе је два према један. Грб на застави заузима 2/3 висине заставе. Средишња тачка грба поклапа се са тачком у којој се сијеку дијагонале заставе. Ширина златног обруба је 1/20 дужине заставе.

Књажевине Црне Горе из 1905. године, са српском тробојком и бијелим орлом. Ова застава представља претензије на српски престо црногорског краља Николе I Петровића Његоша и његових тежњи да буде краљ Црне Горе, Србије и других јужнословенских народа Прије књаза Николе, и књаз Данило је истицао тробојку као државну заставу.

Како је забиљежио „Српски дневник“ из Новог Сада, у бр. 55. од 14. јула 1860. године, приликом боравка књаза Данила у Прчњу на кући се вила „тробојна бијело-плаветно-црвена застава“.

Устава Књажевине Црне Горе из 1905. године, у којима се прописује изглед грба и заставе]]

Током старије историје, на подручју данашње Црне Горе употребљаване су разне заставе. У вријеме борбе против Турака, која је током раног нововековног раздобља вођена између хришћанске Црне Горе и исламског Османског царства, вјерски аспект ослободилачке борбе изражаван је употребом разних застава са представом хришћанског крста, које су по свом основном мотиву називане крсташ-барјацима.

Пошто је Црна Гора у раздобљу од 16. до 18. вијека по разним основама била упућена на Млетачку републику, на чијим је заставама био представљен хералдички лав, тај симбол се након увођења млетачког гувернадурства почео употребљавати и у Црној Гори, као знамење врховне млетачке власти. Поред овог симбола стране власти, на заставама су се појављивале и традиционалне представе двоглавог орла. Употреба тог хералдичког симбола је имала дугу предисторију, која је сезала све до средњовјековних времена, када је област Зете била у саставу државе Немањића и Црнојевића. Током потоњих времена, представе двоглавих орлова на заставама Црне Горе биле су обликоване по угледу на заставе Руског царства, а руска бијело-плаво-црвена тробојка је почетком 19. вијека постала узор за обликовање општенародне српске заставе, која је озваничена у обрнутом редоследу боја (црвена-плава-бијела).

Тадашња употреба српске тробојке у Црној Гори посвједочена је разним изворима. Њемачки путописац Берхард Шварц је у књизи "Црна Гора" из 1883. године забиљежио: "остала одјећа приказује старосрпску тробојку на тај начин што је огртач-прслук црвене скерлетне боје, панталоне плаве, а чарапе бијеле". Чешки новинар Јосеф Холечек је у својој књизи "Црна Гора у миру" из 1884. године писао: "У предвечерје Петрова дне запалише на високом тјемену Ловћена низ ватри. Све куће бјеху украшене црвено-плаво-бијелим заставама". Њемачки научник Карл Шварцлозе је такође забиљежио: "народно одијело, које се састоји од плавих широких гаћа, црвеног џамадана, бијелих докољеница, и паса са три мања оружја ... Уосталом, боја одијела није случајна, већ у својој цјелини представља стару српску тробојку".

За вријеме владавине књаза и краља Николе I Петровића Његоша (1860-1918), на тробојци се налазио и државни грб, који је био идентичан грбу династије Петровића Његоша, а томе је придодат и симбол: "Н. -{I}-.", који је значио: Никола Први. Традиционална употреба општенародне српске тробојке као државне заставе у Црној Гори добила је највишу потврду приликом доношења Устава Књажевине Црне Горе из 1905. године, а истовјетност боја у тадашњим заставама Црне Горе и Србије била је добро позната савременицима. Тако је херцегновски правник и књижевник, др Александар Љ. Митровић (1870-1921), као заступник Боке у Државном сабору Краљевине Далмације забиљежио 1909. године: "Ми Срби имамо двије неодвисне државе. И Србија и Црна Гора употребљавају српску заставу, као државну. Та иста застава није само застава Србије и Црне Горе. Она је народна застава свих Срба", нагласивши да се "та застава вије на двору књаза црногорског и краља србијанског".

Током Другог свјетског рата, на традиционалну народну тробојку додата је црвена петокрака звијезда, а након ослобођења у јесен 1944. године и стварања федералне јединице Црне Горе у саставу Југославије, та застава је озваничена и употребљавана је све до доношења нових законских рјешења крајем 1993. године.

Национална застава
Застава Црне Горе
Земља (геополитика) - Црна Гора

Warning: getimagesize(/Image/Map/MP3194884.gif): failed to open stream: No such file or directory in /home/mapnlee7/public_html/MAPNALL/article.php on line 532
Црна Гора је суверена земља у југоисточној Европи која лежи на источној обали Јадранског мора. Граничи се са Босном и Херцеговином на сјеверу, Србијом на истоку, Албанијом на југу и Хрватском на западу. Броји око 620 хиљада становника. Главни и највећи град је Подгорица док Цетиње има статус пријестонице.

Током Раног средњег вијека, три српске кнежевине постојале су на простору данашње Црне Горе: Дукља, Травунија и Рашка. Године 1042. архонт Стефан Војислав водио је побуну која је довела до независности Дукље од Византијског царства и успостављања династије Војислављевић. Након двовјековне владавине Немањића, у четрнаестом и петнаестом вијеку дошло је до стварања Кнежевине Зете којом су владале династије Балшић (1356-1421) и Црнојевић (1431-1498) за чије вријеме први пут се користи садашњи назив. Након пада под османском влашћу, Црна Гора је повратила дефакто независност 1697. године под влашћу династије Петровић Његош као теократска држава прије него што је постала секуларна књажевина 1852. Де јуре независност је стекла од стране Великих сила на Берлинском конгресу 1878. након Црногорско-турског рата. Године 1910. постала је краљевина. Након Првог свјетског рата, постала је дио Југославије. Након распада Југославије, републике Србија и Црна Гора су заједно прогласиле федерацију. Након референдума о независности одржаном у мају 2006, Црна Гора је повратила независност и заједница се мирним путем расформирала. На парламентарним изборима у августу 2020, по први пут у својој историји, Црна Гора је демократски смијенила власт. Тиме, тридесетогодишња владавина Мила Ђукановића и странке на чијем је челу је окончана.
Суседство - Земља (геополитика)
  •  Албанија 
  •  Босна и Херцеговина 
  •  Република Косово 
  •  Србија 
  •  Хрватска