Географска карта - Џохор (Johor)

Џохор, такође познат и као Џохори, је држава у Малезији на југу Малајског полуострва. Џохор има копнене границе са малезијским државама Паханг на северу и Малацијом и Негери Сембилан на северозападу. Џохор дели поморске границе са Сингапуром на југу и Индонезијом на западу и истоку. Главни град и економско средиште државе је Џохор Бахру, Кота Искандар је седиште државне владе, а Муар служи као краљевски град. Стари главни град државе је Џохор Лама. Од 2017. године, у Џохору живи 3.700.000 становника. Џохор има веома разнолике тропске прашуме и екваторијалну климу. Државни планински ланци Титивангса, који је део већег венца Тенасерим, повезан је са Тајландом и Мјанмаром, а планина Опхир је највиша тачка у Џохору.

Краљевство је још од давних времена било усмерено на Џохор као стратешку позицију. Након укидања краљевине, већи део малајске обале припао је Маџапахиту, велика таласократска империја смештена на острву Јава (данас Индонезија). Неколико деценија касније, појавом малаканачког султаната, ислам се проширио читавим малајским архипелагом. Након пада царства и управом Португалије, краљевска породица Маласан је била приморена да се пресели на полуострво Малај. Њихови покушаји да поново заузму Малај резултирали су тросмерним ратом између Џохора, Португалца и Ачеха, још једног султана у успону на северној Суматри, индонежанском острву, једном од Великих Сундских острва. Са површином од 473.481 km² Суматра је шесто острво по величини у свету.

Доласком Холандске источноиндијске компаније, Џохор је окончао португалску владавину и обновио сопствену владавину у многим својим бившим регионима на Суматри, иако су Малаку и даље држале стране силе. Кроз унутрашњи спор унутар Џохор султаната и присуство источноиндијске компаније на северном Малајском полуострву, холандска трговина се мења и доводи до различитих спорова и потписивања енглеско-холандског споразума 1824. године.

Према уговору, малајски архипелаг је подељен на две сфере утицаја: Британци су стекли читаво Малајско полуострво, док су Холанђани преузели Суматру као и друге територије попут Јаве, једну од четири полуострва Индонезије. Под британском влашћу приоритет се образирао на образовању и развоју, а сама краљевска администрација Џохор реформисана је под монархијом у британском стилу. Трогодишња окупација Јапанаца у Другом светском рату зауставила је модернизацију. После рата, Џохор је постао део привремене малезијске уније пре него што је спојен са Федерацијом Малеје под одређеним условима, а потом и Малезије 16. септембра 1963.

Џохор има велику разноликост у етничкој припадности, култури и језику. Држава је позната по традиционалном плесу запин и куда кепанг. Шеф државе је султан Џохора, док је шеф владе Ментери Бесар. Владин систем је уско направљен по узору на парламентарни систем у Вестминстеру, а државна администрација је подељена на административне округе. Ислам је државна религија према Џохоровом уставу из 1895. године, али се друге религије могу слободно определити. Малајски и енглески су прихваћени као службени језици државе од 1914. Економија се углавном заснива на услугама и производњи.

Краљевска круна у граду Истана Букит. Северним становницима Таи, кроз историју познатији и као народ Таи и Сијамци, ово подручје је било прво познато као Гангану или Гангају (Ризница драгуља) због присутног драгог камења у близини реке Џохор. Арапски трговци су га називали јаухар, што значи „драги камен“ или „драгуљ“. Место је дуго време било познато као трговинско место и место драгуља. Како је локалном становништву било тешко изговорити арапску реч на локалном дијалекту, то име је касније постало Џохор. Џахор је имао више имена, сваки је био другачији у зависности од језика или дијалекта али је увек имао исто значење. Његово име и данас означава драго камење иако се теже налази у истоименој реци.