Географска карта - Таиз (покрајина) (Muḩāfaz̧at Ta‘izz)

Таиз (Muḩāfaz̧at Ta‘izz)
Положај Таиза у Јемену Таиз (арапски: تعز ‎) је једна од 20 Јеменских мухафаза. Ова покрајина налази се на југозападу земље уз обале Црвеног мора.

Таиз има површину од 10.000 km² и 2.393.425 становника, густина насељености износи 239 становника по km². Главни град мухафазе је Таиз, остали већи градови су; Ел Сава, Џуха и славна лука за експорт каве Мока.

На врло малој територији, Мухафаза Таиз има врло различиту географску структуру, западни део мухафазе обални део Тихама, је раван паклено врући крај са пуно влаге у ваздуху, али потпуно безводан крај. Насупрот томе источни део мухафазе, је изразито планински, највиша планина је 3.070 m висока Џабал ел Сабер, поред Таиза. Тај планински зид навлачи високе кишне облаке, који се појављују са монсунским ветровима између априла и октобра, тако да ту падне просечно кише од 200 милиметара (у нижим деловима) до 1.000 милиметара (у вишим деловима). И ту је вруће током дана, али кад падне сунце температура се спусти и до -5°C, преко ноћи.

И пољопривреда се исто тако разликује по теренима, у Тихами, успева само оно што се наводњава; а то су плантаже памука, сирка и сусама. Насупрот томе у планинском делу се због повољнијих услова узгаја много више култура; манго, папаје, банане, кафа, кат, памук, сусам, житарице и грожђе.

 
Географска карта - Таиз (Muḩāfaz̧at Ta‘izz)
Земља (геополитика) - Јемен
Застава Јемена
Јемен, или званично Република Јемен је држава на југу Арапског полуострва у југозападној Азији. Јемен је друга по величини држава на полуострву, заузимајући површину од 527.829 -{km²}-. Дужина морске обале је око 2.000 -{km}-. Излази на Црвено море на западу, као и Аденски залив и Арапско море на југу. Граничи се са Саудијском Арабијом на сјеверу и Оманом на истоку. Иако је по уставу главни град Сана, зато што се налази под побуњеничком контролом, главни град је привремено измјештен у Аден. Јемену припада око 200 острва, од којих је највеће Сокотра.

На подручју Јемена се налазило Сабејско краљевство, трговачка држава која је постојала више хиљада године, а укључивала је осим територије данашњег Јемена, Еритреју и Етиопију. Област је 275. године н. е. пала под утицај јеврејског Химјарског краљевства. Хришћанство је стигло у 4. вијеку, док је јудаизам и локални паганизам већ био на том простору. Ислам се проширио брзо у 7. вијеку, а јеменске снаге су биле веома битне у раним исламским освајањима. Неколико династија се јавила између 9. и 16. вијека, а Расулиди су била најјачи и најнапреднији. Земља је подијељена између Османског и Британског царста на почетку 20. вијека. У Сјеверном Јемену је након Првог свјетског рата успостављено зеидско Мутавеклијско краљевство Јемен, које је након државног удара 1962. постало Јеменска Арапска Република. Јужни Јемен је остао британски протекторат све до 1967. Двије јеменске државе су се ујединиле у савремену Републику Јемен 1990. године.
Валута / Језик  
ISO Валута Симбол Significant Figures
YER Јеменски ријал (Yemeni rial) ï·¼ 2
Суседство - Земља (геополитика)  
  •  Оман 
  •  Саудијска Арабија