Буенос Ајрес (Buenos Aires)
Буенос Ајрес је привредни, комерцијални, културни и образовни центар Аргентине у коме живи четвртина становништва државе. У Аргентини има статус аутономног града који не припада ни једној од аргентинских провинција. Према процени из 2010. у граду је живео 3.890.151 становник, а са предграђима и приградским насељима (-{Gran Buenos Aires}-) овај број износи око 15,5 милиона. Простире се на површини од 202.90 -{km²}-. Становници града се популарно називају „портењос” (-{porteños}-).
Након унутрашњих сукоба у 19 веку, Буенос Ајрес је 1880. издвојен из провинције Буенос Ајрес, а његове границе су проширене ради прикључења бивших градова Белграно и Флорес, који су сада четврти Буенос Ајреса. У складу с уставним реформама из 1994. град је постао аутономно подручје те службени назив гласи -{Ciudad Autónoma de Buenos Aires}-.
Убраја се међу најлепше градове света с архитектуром која комбинује утицаје Мадрида, Париза и Барселоне (необарок, еклектицизам, француски неокласицизам, -{Art Nouveau}-) с геометријски зацртаним планом улица и тргова украшеним споменицима те пространим зеленим површинама.
Град је назван по светилишту Ностра Сигнора ди Бонарија (špa. -{Nuestra Señora del Buen Aire}-) у Каљарију на Сардинији. Светилиште, први пример готичко-каталонске архитектуре на Сардинији, уздиже се на брду -{Colle di Bonaria}-, (тада називаном -{Bonarye}-, — добар ваздух) где је краљ Алфонс -{IV}- од Арагоне изградио утвђени дворац.
Када су 1324. Арагонци освојили Каљари, своје главно седиште поставили су на брду изнад града. Брдо је било познато као Буен Ајр („Бонарија” на локалном језику), " јер је било поштеђено неугодног мириса из старог града. За време опсаде Каљарија, Арагонци су на брду изградили светилиште Свете Марије. 1335, краљ Алфонс -{IV}- од Арагоне, поклонио је цркву реду Мерцедаријеваца, који су изградили опатију која постоји и данас. Шпански морнари, посебно из Андалузије, поштовали су кип Свете Марије који је извучен из мора и постављен у светилишту након што је наводно помогао да се смири невреме у Средоземљу.
Године 1536, шпански поморац Педро де Мендоза изградио је тврђаву и луку у данашњој четврти Сан Телмо, и назвао их Санта Марíа дел Буен Ајр. Назив је одабрао капелан експедиције, посвећеник Девице с Бонарије. Мендозино насеље убрзо су напали урођеници, те је напуштено 1541. године. Хуан де Гарај, који је утврђење обновио 1580, сачувао је изворно име, назвавши га -{Ciudad de la Santísima Trinidad y Puerto de Santa María del Buen Aire}-. Краћи назив Буенос Ајрес постао је уобичајен током 17. века.
Грађани Буенос Ајреса називају се „портенос” (људи из луке), што истиче важност луке у развоју града и нације. Од федерализације града 1880, Буенос Ајрес укључује и бивше градове Белграно и Флорес, те је одвојен од провинције Буенос Ајрес. Грађани провинције називају се „bonaerenses”.
Од реформе устава 1994, службени назив града гласи -{Ciudad Autónoma de Buenos Aires}- (Аутономни град Буенос Ајрес). Пре промене назива био је често кориштен и назив -{Capital Federal}- (Савезни главни град). Понекад се користе и скраћенице -{''Bs. As.}- и -{Baires''}-, прва у писаним текстовима а друга у свакодневном говору. Од надимака истичу се -{La Reina del Plata}- (Краљица плате) ради своје позиције у естуару Ла Плата и такође као највећи град у подручју, и „Париз југа”, што је алузија на европски утицај.
Географска карта - Буенос Ајрес (Buenos Aires)
Географска карта
Земља (геополитика) - Аргентина
Валута / Језик
ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
---|---|---|---|
ARS | Аргентински пезос (Argentine peso) | $ | 2 |
ISO | Језик |
---|---|
GN | Гварани (Guarani language) |
IT | Италијански језик (Italian language) |