Габороне (Gaborone)
Габороне је главни град државе Боцване, основан 1964. године. Он лежи у југоисточном рубном делу државе на железничкој прузи, која га повезује са луком Кејптаун у Јужноафричкој Републици и преко Зимбабвеа са луком Беиром у Мозамбику.
Град броји 231.626 становника према попису из 2011. године. Пре Габорона главни град Боцване је био Мафекинг. Мафекинг је био главни град до проглашења независности 1965. Нови град Габороне је доживео брз раст захваљујући релативно доброј снабдевености водом. У близини се налазе рудници магнезијума и азбеста. У граду се налази Универзитет Боцване у коме се између осталог налази и највећа библиотека у јужној Африци. Град има музеј са природњачком и археолошком збирком и уметничку галерију основану 1968.
Град Габороне се налази између брда Кгале и брда Уди, близу ушћа реке Нотване у реку Сегодитшане у југоисточном углу Боцване, 15 km од јужноафричке границе. Град опслужује Међународни аеродром Сер Сереце Кама. Он је засебан административни округ, и главни град околног Југоисточног округа. Мештани град често називају ГЦ или Моце-Мшате.
Габороне је добио име по поглавици Кгоси Габороне чије се село Тлоквенг налази у близини Габорона, са друге стране реке. Будући да није имао племенску припадност и био је близу питке воде, град је плански постао главни град средином 1960-их, када је Бечуански протекторат постао независна држава. Средиште града је дугачка трака комерцијалних предузећа, названа „Главни тржни центар“ са подручјем владиних канцеларија у облику полукруга на истоку. Габороне је један од градова са најбржим растом на свету, што је створило проблеме са становањем и илегалним насељима. Град се такође суочавао са конфликтима који су се у земљу преливали из Зимбабвеа и Јужне Африке током 1980-их.
Габороне је економска и политичка престоница. У њему су смештена седишта бројних компанија и Боцванске берзе. Габороне је такође дом Јужноафричке развојне заједнице (SADC), регионалне економске заједнице основане 1980. У њему се говоре многи језици. Главни језик је сецвана (цвана). Говоре се и енглески, каланга и калагади.
Град броји 231.626 становника према попису из 2011. године. Пре Габорона главни град Боцване је био Мафекинг. Мафекинг је био главни град до проглашења независности 1965. Нови град Габороне је доживео брз раст захваљујући релативно доброј снабдевености водом. У близини се налазе рудници магнезијума и азбеста. У граду се налази Универзитет Боцване у коме се између осталог налази и највећа библиотека у јужној Африци. Град има музеј са природњачком и археолошком збирком и уметничку галерију основану 1968.
Град Габороне се налази између брда Кгале и брда Уди, близу ушћа реке Нотване у реку Сегодитшане у југоисточном углу Боцване, 15 km од јужноафричке границе. Град опслужује Међународни аеродром Сер Сереце Кама. Он је засебан административни округ, и главни град околног Југоисточног округа. Мештани град често називају ГЦ или Моце-Мшате.
Габороне је добио име по поглавици Кгоси Габороне чије се село Тлоквенг налази у близини Габорона, са друге стране реке. Будући да није имао племенску припадност и био је близу питке воде, град је плански постао главни град средином 1960-их, када је Бечуански протекторат постао независна држава. Средиште града је дугачка трака комерцијалних предузећа, названа „Главни тржни центар“ са подручјем владиних канцеларија у облику полукруга на истоку. Габороне је један од градова са најбржим растом на свету, што је створило проблеме са становањем и илегалним насељима. Град се такође суочавао са конфликтима који су се у земљу преливали из Зимбабвеа и Јужне Африке током 1980-их.
Габороне је економска и политичка престоница. У њему су смештена седишта бројних компанија и Боцванске берзе. Габороне је такође дом Јужноафричке развојне заједнице (SADC), регионалне економске заједнице основане 1980. У њему се говоре многи језици. Главни језик је сецвана (цвана). Говоре се и енглески, каланга и калагади.
Географска карта - Габороне (Gaborone)
Географска карта
Земља (геополитика) - Боцвана
Застава Боцване |
Четири петине од укупно 1.770.000 становника Боцване чине Банту црнци. Међу њима је најбројније племе Тсвана, по коме је названа читава држава, а остале веће етничке групе су: Калагари, Нгватои, Гсовапонзи и Бирве. Сви они живе на простору од 581.730 km² што Боцвану чини једном од најређе насељених афричких земаља.
Валута / Језик
ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
---|---|---|---|
BWP | Боцванска пула (Botswana pula) | P | 2 |
ISO | Језик |
---|---|
TN | Цвана језик (Tswana language) |