Канбера (Canberra)
Канбера је главни град Аустралије. Према попису из 2006. у граду је живело 356.120 становника и тиме представља најнасељенији град у унутрашњости Аустралије. Смештен је у Аустралијској престоничкој територији, 300 km јужно од Сиднеја и 650 km североисточно од Мелбурна. За престоницу Аустралије изабран је 1908. као компромисно решење између Сиднеја и Мелбурна. Канбера представља необичан аустралијски град који је од самог настанка, плански грађен. 1913. године, на међународном такмичењу планског уређења и изградња града, архитекта Волтер Грифин из Чикага проглашен је за победника. Приликом планирања изградње Канбере, архитекта је веома обраћао пажњу на изглед самог града и на вегетацију која се тада налазила на том простору. Због тога град добија ласкави назив „-{Bush Capital}-“ (буш је аустралијски израз за природу). Због Првог и Другог светског рата изградња је била неколико пута прекидана. После 1945. уследили су озбиљни и видљиви радови.
Реч Канбера потиче из језика аустралијских староседелаца Абориџина и значи „место за сусрет“.
Као престоница владе Аустралије, у Канбери су смештени дом Парламента Аустралије и Високог суда Аустралије, као и многобројне владине канцеларије и установе. Такође у граду се налази и неколико историјских и културних националних знаменитости Аустралије.
Блунделова колиба саграђена око [[1860 Пре досељавања Европљана, територију данашње Канбере насељавала су племена Нгунауал и Уалгалу. Археолошке истраживања доказала су да су прва насеље постојала 21.000 година пре нове ере. Данашња Канбера, носи име које је стотинама година старије од ње.
Европски истраживачи населили су град раних 1820-их година. Од 1820. до 1824. из Европе било је послато четири експедиције. Како археолози верују, Џошуа Јохан Мор је био један од првих градитеља нове Канбере. Он је од староседелаца откупио велику површину града. Озбиљнија европска насељавања десила су се крајем 19. века.
Отварање Зграде Парламента у мају 1927. Развојем Новог Јужног Велса, који је за кратко време прерастао од многобројних села до државе престонице, почела је дебата између Сиднеја и Мелбурна. Оба града која су се све више развијала, захтевали су од власти Аустралије да постану главни град Аустралијског савеза. Како је надметање и расправа све више узимала маха, дошло је до компромисног решења. Одлучено је да се изгради нова престоница на територији између Сиднеја и Мелбурна. Договорено је да ће се током изградње града, све битне државне послове и функције одвијати наизменично у Сиднеју и Мелбурну. Један од захтева за изградњу нове престонице био је удаљеност новог града од Сиднеја не сме да буде мања од 165 -{km}-. Државни геометар Чарлс Скрајвенер дошао је на идеју да се уместо изградње новог града, искористи градско подручје Канбере која је била да задовољавајућој удаљености а и испуњавала је све прописе. Године 1908, власти Мелбурна и Сиднеја сложили су се да је Канбера одлично подручје за нову престоницу. Званичници су расписали конкурс за уређење града. Коначно је 1. јануара за најбољи пројекат проглашена идеја Волтера Берлија Грифина. 1913, Грифин добија средства из националног инвестиционог плана. Дана 12. марта 1913. град је службено назван Леди Денман, по Гертруди Денман, супрузи тадашњег главног гувернера лорда Томаса Денмана. Сваког другог мартовског понедељка обележавају се Дани Канбере.
Са отварањем Привремене зграде парламента, савезна влада се преселила у Канберу 9. маја 1927. Затегнути односи у Европи, Први светски рат, Велика криза и Други светски рат значајно су угрозили развој пројекта. Неке од планираних институција никада нису биле изграђене; као што је случај са римокатоличком и англиканском црквом. Неке владине установе задржале су се у Мелбурну задржала до краја 1950-их година. Због тога су настале бројне несугласице. Град је под хитно требало да се заврши како би се државне институције коначно и трајно преселиле у Канберу. Због тога је план изградње промењен. Северни и јужни делови Канбере су даље изграђивани током 1950-их, а урбани развој дистрикта Вуден Вели и Белконен је почео средином и крајем 1960-их. Многа од нових насеља су добила имена по аустралијским политичарима, као што су Бартон, Дикин, Рид, Бредон и Хенри. Вештачко језеро Берли Грифин је довршено 1964.
Две најпознатије грађевине у Канбери - стара и нова зграда Парламента Абориџанска амбасада у новој престоници отворена је 27. јануара 1972. Од 9. маја 1988. Парламент Аустралије је званично почео да ради у новој згради. Децембра 1988. Аустралијској престоничкој територији је загарантована пуна аутономија, а након првих избора у фебруару 1989. 17-члана скупштина се 11. маја 1989. уселила у своје канцеларије. Аустралијска лабуристичка партија је формирала прву владу Аустралијске престоничке територије, на чијем се челу нашла Роузмери Фолет, као прва жена на челу владе неке аустралијске државе или територије.
Канберу је 18. јануара 2003. захватио пожар који је однео четири људска живота и уништио 491 кућу, као и главни телескоп и радионицу опсерваторије Маунт Стромло Аустралијског националног универзитета.
Реч Канбера потиче из језика аустралијских староседелаца Абориџина и значи „место за сусрет“.
Као престоница владе Аустралије, у Канбери су смештени дом Парламента Аустралије и Високог суда Аустралије, као и многобројне владине канцеларије и установе. Такође у граду се налази и неколико историјских и културних националних знаменитости Аустралије.
Блунделова колиба саграђена око [[1860 Пре досељавања Европљана, територију данашње Канбере насељавала су племена Нгунауал и Уалгалу. Археолошке истраживања доказала су да су прва насеље постојала 21.000 година пре нове ере. Данашња Канбера, носи име које је стотинама година старије од ње.
Европски истраживачи населили су град раних 1820-их година. Од 1820. до 1824. из Европе било је послато четири експедиције. Како археолози верују, Џошуа Јохан Мор је био један од првих градитеља нове Канбере. Он је од староседелаца откупио велику површину града. Озбиљнија европска насељавања десила су се крајем 19. века.
Отварање Зграде Парламента у мају 1927. Развојем Новог Јужног Велса, који је за кратко време прерастао од многобројних села до државе престонице, почела је дебата између Сиднеја и Мелбурна. Оба града која су се све више развијала, захтевали су од власти Аустралије да постану главни град Аустралијског савеза. Како је надметање и расправа све више узимала маха, дошло је до компромисног решења. Одлучено је да се изгради нова престоница на територији између Сиднеја и Мелбурна. Договорено је да ће се током изградње града, све битне државне послове и функције одвијати наизменично у Сиднеју и Мелбурну. Један од захтева за изградњу нове престонице био је удаљеност новог града од Сиднеја не сме да буде мања од 165 -{km}-. Државни геометар Чарлс Скрајвенер дошао је на идеју да се уместо изградње новог града, искористи градско подручје Канбере која је била да задовољавајућој удаљености а и испуњавала је све прописе. Године 1908, власти Мелбурна и Сиднеја сложили су се да је Канбера одлично подручје за нову престоницу. Званичници су расписали конкурс за уређење града. Коначно је 1. јануара за најбољи пројекат проглашена идеја Волтера Берлија Грифина. 1913, Грифин добија средства из националног инвестиционог плана. Дана 12. марта 1913. град је службено назван Леди Денман, по Гертруди Денман, супрузи тадашњег главног гувернера лорда Томаса Денмана. Сваког другог мартовског понедељка обележавају се Дани Канбере.
Са отварањем Привремене зграде парламента, савезна влада се преселила у Канберу 9. маја 1927. Затегнути односи у Европи, Први светски рат, Велика криза и Други светски рат значајно су угрозили развој пројекта. Неке од планираних институција никада нису биле изграђене; као што је случај са римокатоличком и англиканском црквом. Неке владине установе задржале су се у Мелбурну задржала до краја 1950-их година. Због тога су настале бројне несугласице. Град је под хитно требало да се заврши како би се државне институције коначно и трајно преселиле у Канберу. Због тога је план изградње промењен. Северни и јужни делови Канбере су даље изграђивани током 1950-их, а урбани развој дистрикта Вуден Вели и Белконен је почео средином и крајем 1960-их. Многа од нових насеља су добила имена по аустралијским политичарима, као што су Бартон, Дикин, Рид, Бредон и Хенри. Вештачко језеро Берли Грифин је довршено 1964.
Две најпознатије грађевине у Канбери - стара и нова зграда Парламента Абориџанска амбасада у новој престоници отворена је 27. јануара 1972. Од 9. маја 1988. Парламент Аустралије је званично почео да ради у новој згради. Децембра 1988. Аустралијској престоничкој територији је загарантована пуна аутономија, а након првих избора у фебруару 1989. 17-члана скупштина се 11. маја 1989. уселила у своје канцеларије. Аустралијска лабуристичка партија је формирала прву владу Аустралијске престоничке територије, на чијем се челу нашла Роузмери Фолет, као прва жена на челу владе неке аустралијске државе или територије.
Канберу је 18. јануара 2003. захватио пожар који је однео четири људска живота и уништио 491 кућу, као и главни телескоп и радионицу опсерваторије Маунт Стромло Аустралијског националног универзитета.
Географска карта - Канбера (Canberra)
Географска карта
Земља (геополитика) - Аустралија
Валута / Језик
ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
---|---|---|---|
AUD | Аустралијски долар (Australian dollar) | $ | 2 |