Географска карта - Комори (Union of the Comoros)

Застава Комора

Комори (جزر القمر — Juzur al-Qumur / Qamar), званично Савез Комора (ком. -{Udzima wa Komori}-,, الاتحاد القمري — al-Ittiḥād al-Qumurī / Qamarī) су суверена архипелашка острвска држава у Индијском океану смештена на северном делу Мозамбичког канала на источној обали Африке између североисточног Мозамбика и северозападног Мадагаскара. Друге земље у близини Комора су Танзанија на северозападу и Сејшели на североистоку. Њихов главни град је Морони, на Великом Коморију. Савез Комора има три службена језика — коморски, арапски и француски. Религија већине становништва је сунизам.

Са површином од 1660 km², изузев спорног острва Мајот, Комори су трећи најмањи афрички народ по површини. Становништво, осим Мајота, процењено је бројком од 795.601 становника. Као нација формирана на раскрсници различитих цивилизација, архипелаг се запажа због своје разнолике културе и историје. Архипелаг су први пут населили говорници банту језика који су дошли из источне Африке, арапским и аустронежанским имиграцијама.

Држава се састоји од три велика острва и бројних мањих острва, сва на вулканским острвима Комори. Најважнија острва су позната по својим француским именима: Велики Комори, Мохели и Анжуан.

Први становници Комора били су афрички и аустронежански досељеници, који су дошли бродовима. Ови народи су се населили у 6. веку нове ере. Комори су насељени низом различитих етничких група, од оних са обала Африке, Персијског залива, Малајског архипелага до оних који су дошли са Мадагаскара. Први Свахили досељеници су стигли на острва као део веће Банту експанзије која се догодила у Африци током првог миленијума. Према преисламској митологији Џини је испустио драгуљ који је формирао огромни кружни пакао. Ово је постало Картала вулкан од којег су касније настали Комори. Древни становници острва обожавали су природу и Месец. Ова веровања су ујединила острва.

Развој Комора се одвијао по фазама, почевши са Свахили утицајем и насељем у Дембени фази (9. и 10. век) током којег је свако острво имало једно, централно село. Од 11. до 15. века трговина са Мадагаскаром и трговцима са Блиског истока је процветала. У то доба настају многа мања насеља, а градови расту.

Најраније помињање острва Комори је нађено у делима Ал-Масудија који помиње значај Комора и других приобалних места у региону, заједно са старим исламским трговачким путевима. Такође напомиње да острва често посећују Арапи због трговине : коралима, слоновачом, златом и зачинима. Они су донели ислам становницима Комора. То је био главни центар трговине и значајно место на поморским путевима између Килве у Мозамбику и Момбасе у Кенији.

Након доласка Португалаца и пропасти источноафричких султаната, султан Омана Саиф ибн Султан, почео је борбу против Португалаца и Холанђана. Његов наследник Саид ибн Султан, појачао је омански утицај у региону, највише захваљујући заузимању Занзибара. Султани су владали Коморима упркос многим владарима који су покушали да заузму острва у 16. и 17. веку.

У време кад су Европљани показали интересовање за острва, Свахили и Арапска култура на острвима почела је да се мења под утицајем Европе.

Португалски истраживачи су први пут посетили острва 1505. године. 1514. године острва су опљачкале трупе Алфонса де Албукеркија. Владар коморских муслимана једва је успео да преживи након скривања у угашеном кратеру вулкана. Године 1648 острва су опљачкали Малгашки пирати после победе над слабим султаном.

У 1793. години Малгашки пирати почели су препаде на острва ради робова, а касније су заузели многе важне локације на Коморима године 1865. процењено је да чак 40% становништва чине робови. Француска је завела колонијалну управу на Коморима 1841. Први колонисти искрцали су се у Мајоти, и Андријан Тсули, малгашски краљ Мајоте потписао је уговор у априлу 1841. којим уступа острва Француској.