Подгорица (Podgorica)
 |
 |
Подгорица је главна раскрсница путева у Црној Гори. Њен погодан положај је на ушћу ријеке Рибнице у Морачу у Зетско-бјелопавлићкој равници. Град је близу зимским центрима на сјеверу земље и љетовалиштима на Јадранском мору.
Подгорица се налази близу остатака римског града Доклеје. У средњем вијеку овдје је постојало насеље које се звало Рибница, а под овим именом град се први пут спомиње 1326. Подгорица је од 1878. ушла у састав Књажевине Црне Горе. Од 1946. је административно сједиште Црне Горе, а за вријеме СФР Југославије Подгорица се звала Титоград.
200п
Подгорица се налази у централном дијелу Црне Горе. Област је испресецана ријекама, а сам град се налази 15 km сјеверно од Скадарског језера. Ријеке Морача и Рибница теку кроз град, док у близини протичу Зета, Цијевна, Ситница и Мареза. Са градњом тунела Созина Јадранско море је на свега пола сата вожње.
Насупрот већем дијелу Црне Горе, Подгорица лежи у равници на сјеверном крају Зетске равнице. Једини изузетак су брда која надгледају град. Најважније брдо је Мало Брдо (205 м), које се уздиже изнад Момишића. Остала брда су Горица, Веље брдо, Љубовић и Чардак. Ова брда су сувише стрма да би се на њима могло градити и тиме ограничавају ширење града.
Географска карта - Подгорица (Podgorica)
Географска карта
Земља (геополитика) - Црна Гора
 |
 |
| Застава Црне Горе | |
Током Раног средњег вијека, три српске кнежевине постојале су на простору данашње Црне Горе: Дукља, Травунија и Рашка. Године 1042. архонт Стефан Војислав водио је побуну која је довела до независности Дукље од Византијског царства и успостављања династије Војислављевић. Након двовјековне владавине Немањића, у четрнаестом и петнаестом вијеку дошло је до стварања Кнежевине Зете којом су владале династије Балшић (1356-1421) и Црнојевић (1431-1498) за чије вријеме први пут се користи садашњи назив. Након пада под османском влашћу, Црна Гора је повратила дефакто независност 1697. године под влашћу династије Петровић Његош као теократска држава прије него што је постала секуларна књажевина 1852. Де јуре независност је стекла од стране Великих сила на Берлинском конгресу 1878. након Црногорско-турског рата. Године 1910. постала је краљевина. Након Првог свјетског рата, постала је дио Југославије. Након распада Југославије, републике Србија и Црна Гора су заједно прогласиле федерацију. Након референдума о независности одржаном у мају 2006, Црна Гора је повратила независност и заједница се мирним путем расформирала. На парламентарним изборима у августу 2020, по први пут у својој историји, Црна Гора је демократски смијенила власт. Тиме, тридесетогодишња владавина Мила Ђукановића и странке на чијем је челу је окончана.
Валута / Језик
| ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
|---|---|---|---|
| EUR | Евро (Euro) | € | 2 |
| ISO | Језик |
|---|---|
| SQ | Албански језик (Albanian language) |
| BS | Бошњачки језик (Bosnian language) |
| HU | Мађарски језик (Hungarian language) |
| SR | Српски језик (Serbian language) |
| HR | Хрватски језик (Croatian language) |