Географска карта - Руанда (Republic of Rwanda)

Застава Руанде

Руанда, званично Република Руанда, држава је без излаза на море у области Велике расједне долине, гдје се спајају регион Великих језера и југоисточна Африка на истоку централне Африке. Смјештена је неколико степени јужно од екватора и граничи се са Угандом, Танзанијом, Бурундијем и Демократском Републиком Конго. Високо је уздигнута због чега има надимак „земља хиљаду брда“, а географијом доминирају планине на западу и савана на југоистоку, са бројним језерима широм земље. Клима је умјерена до суптропска, са двије кишне сезоне и двије сушне сезоне сваке године. Има популацију од преко 12,6 милиона становника, који живе на површини од 26.338 -{km}-² и најгушће је насељена земља копнене Африке, док је међу земљама већим од 10.000 -{km}-², пета најгушће насељена држава на свијету. Главни град је Кигали, који је уједно и највећи град, а у њему живи око милион људи.

Ловци-сакупљачи су населили територију у каменом и гвозденом добу, а касније су почели да је насељавају народи Банту. Становништво се спајало прво у кланове, а затим у краљевства. У 15. вијеку, једно краљевство, под краљем Гихангом, успјело је да припоји неколико својих блиских сусједних територија чиме је успостављена Краљевина Руанда. Краљевина је доминирала од средине осамнаестог вијека, са краљевима из племена Тутси који су освајали друга племена војним путем, централизујући моћ и спроводећи политику против Хутуа. Њемачка је 1897. године колонизовала Руанду као дио Њемачке источне Африке, након чега је Белгија преузела власт 1916. године, током Првог свјетског рата. Обје државе су владале преко руандског краља из племена Тутси, док су Хуте сматрали подређенима. Хутуи су се побунили 1959. године и покренули су револуцију коју је подржала Белгија, а током које су убили бројне чланове племена Тутси и 1962. године успоставили су независну републику на челу са предсједником Грегором Кајибандом. Војним ударом 1973. године, Кајибанда је збачен и на власт је дошао Жувенал Хабијаримана, који је задржао политику да су Хути надмоћни. Патриотски фронт Руанде, предвођен Тутсима, покренуо је грађански рат 1990. године, а Хабијаримана је убијен у априлу 1994. године. Услиједио је геноцид у којем су Хути екстремисти убили између 500.000 и милион Тутсија и политички умјерених Хутуа у распону од сто дана. Патриотски фронт је окончао геноцид војном побједом у јулу 1994. године.

Државом управља јединствени предсједнички систем са дводомним парламентом којим управља Патриотски фронт Руанде од 1994. године. Од претколонијалних времена земљом управља централизована ауторитарна влада. Иако има низак ниво корупције у поређењу са сусједним земљама, налази се међу најнижим у међународним мјерењима транспарентности владе, грађанских слобода и квалитета живота. Становништво је младо, претежно живи у руралном подручју и представља једну од најмлађих популација на свијету. Потиче из само једне културне и лингвистичке групе — Банјаруанде, а унутар групе постоје три подгрупе: Хуту, Тутси и Тва. Тва су пигмејски народ који живи у шуми и често се сматрају потомцима најранијих становника Руанде. Хришћанство је највећа религија у земљи; главни и национални језик је кињаруанда, којим говоре старосједиоци, док енглески, француски и свахили служе као додатни службени језици.

Економија се углавном заснива на самоодрживој пољопривреди. Кафа и чај су главне готовинске културе за извоз. Туризам је сектор који се брзо развија и водећи је извор прихода у страним валутама у земљи. У 21. вијеку, Руанда је описана као технолошки центар у настајању за Африку, са порастом новоотворених компанија. Земља је чланица Афричке уније, Уједињених нација, Комонвелта нација, -{COMESA}-, Франкофоније и Источноафричке заједнице. У јуну 2022. била је домаћин састанка шефова влада Комонвелта, који је првобитно био заказан за 2020. годину, али је отказан због пандемије ковида 19.

alt=Мапа Руанде која приказује пет провинција у различитим бојама, као и веће градове, језера, ријеке и области сусједних земаљи.

Прије колонизације од стране држава са запада, систем руандске владе имао је квази-систем политичког плурализма и подјеле власти. Упркос томе што је постојала строга хијерархија, претколонијални систем је постигао успостављен, комбиновани систем „централизоване власти и децентрализованих аутономних јединица“. Под краљем, изабрани поглавица је управљао покрајином која је била подијељена на више округа. Два друга службеника које је именовао главни поглавица управљала су окрузима; једном службенику је додијељена власт над земљом док је други надгледао стоку. Краљ (муами) је вршио контролу кроз систем покрајина, округа, брда и сусједстава. Године 2003. држава је уставом подијељена на покрајине, округе, градове, општине, вароши, секторе, ћелије и села; веће подјеле и њихове границе утврђује парламент. У јануару 2006. године, држава је реорганизована тако да је дванаест покрајина спојено у пет, а 106 округа је спојено у 30. Границе направљене 2006. године имале су за циљ децентрализацију власти и уклањање асоцијација на стари систем и геноцид. Претходна структура од 12 покрајина повезаних са највећим градовима замијењена је са пет покрајина заснованих првенствено на географији. Покрајине су: Сјеверна, Јужна, Источна, Западна и општина Кигали у центру.

Пет покрајина дјелују као посредници између националне владе и својих конститутивних округа како би осигурали да се националне политике спроводе на нивоу округа. Стратешки оквир за децентрализацију Руанде који је развило Министарство локалне управе додјељује покрајинама одговорност за „координацију питања управљања у покрајини, као и праћење и процјену“. На челу сваке покрајине је гувернер, којег именује предсједник и одобрава Сенат. Окрузи су одговорни за координацију пружања јавних услуга и економског развоја; подијељени су у секторе који су одговорни за пружање јавних услуга у складу са налогом округа. Окрузи и сектори имају директно изабрана вијећа, а њима управља извршни одбор који бира то вијеће. Ћелије и села су најмање политичке јединице, које пружају везу између људи и сектора. Сви пунољетни грађани су чланови локалног савјета ћелије, из којег се бира извршни одбор. Град Кигали је орган власти на нивоу покрајине, који координира урбанистичко планирање унутар града.