Приштина (Pristina)
Приштина је највећи град и административни центар Аутономне Покрајине Косово и Метохија, као и Косовског управног округа. Пети је град у Србији по површини, а четврти по броју становника у ширем подручју. Налази се у непосредној близини планине Гољак, на североистоку Косова.
Насељено људима од праисторије, подручје Приштине је било дом неколико илирских народа. Дардански краљ Бардил окупио је разна племена у 4. веку п. н. е. и успоставио Краљевину Дарданију. Наслеђе класичног доба представља насеље Улпијана, које се сматрало једним од најутицајнијих римских градова на Балканском полуострву. Након поделе Римског царства, ова област је између 5. и 9. века била део Византије. Средином 9. века уступљена је Првом бугарском царству, пре него је почетком 11. века поново пала под окупацију Византије, а затим крајем 11. века постала део Другог бугарског царства.
Касније у средњем веку, Приштина је била важан град у средњовековној Србији и краљевски посед српских краљева. Након што је Османско царство освојило Балкан, Приштина је постала значајан рударски и трговински центар због свог стратешког положаја у близини богатог рударског града Новог Брда. Град је био познат по пијацама и предметима којима се тргује, као што су козја кожа и длака, поред барута.
Приштина је привредни, финансијски, политички и трговински центар Косова и Метохије, највише захваљујући свом положају. Такође је једно од најважнијих транспортних чворишта у Србији за ваздушни, железнички и друмски саобраћај. Аеродром Приштина је међу највећима у региону. Низ брзих пруга и ауто-путева повезују град са суседном Албанијом и Северном Македонијом.
Порекло имена града је непознато. Назив града могуће да је изведен од речи -{pryskati}- дијалекта прасловенског језика која означава извор (воде) што је такође потврђено на моравским дијалектима чешког; изводи се из глагола -{pryskati}-, који значи „прскати” или „прскање”. Назив Приштина се појављује и као засеок у близини Теслића у Босни и Херцеговини.
Ерик П. Хамп је повезао данашњи назив са индоевропском изведеницом -{pṛ-tu-}- + -{stein}- на протоалбанском језику који се говорио у региону пре владавине римског цара Трајана (1—2. век). Тиме се претпоставља да је назив настао пре доласка Словена на Балканско полуострво. Ернст Ајхлер увидео је везу са царем Примусом Јустинијаном за кога се сматра да је саградио град, док термин „Приштина” види као назив који је настао од његовог имена.
Марко Сној предлаже извођење из словенског облика -{Prišьčь}-, посесивни придев личног имена -{Prišьkъ}- и деривативни суфикс -ина. Назив је највероватније патронима личног имена -{Prišь}-, сачувано као презиме лужичкосрпског -{Priš}- и пољског -{Przybysz}-, хипокористички словенског личног имена -{Pribyslavъ}-. Према Александру Лома, Марково тумачење имена представља ретки и релативно касни процес формирања речи.
Погрешно тумачење имена Приштина повезује се са српском речи „пришт”. Ово објашњење не може бити тачно, јер су словенски називи места који се завршавају на -ина никада не потичу од заједничке именице. Становници овог града себе називају Приштевци на локалном српском дијалекту.
Насељено људима од праисторије, подручје Приштине је било дом неколико илирских народа. Дардански краљ Бардил окупио је разна племена у 4. веку п. н. е. и успоставио Краљевину Дарданију. Наслеђе класичног доба представља насеље Улпијана, које се сматрало једним од најутицајнијих римских градова на Балканском полуострву. Након поделе Римског царства, ова област је између 5. и 9. века била део Византије. Средином 9. века уступљена је Првом бугарском царству, пре него је почетком 11. века поново пала под окупацију Византије, а затим крајем 11. века постала део Другог бугарског царства.
Касније у средњем веку, Приштина је била важан град у средњовековној Србији и краљевски посед српских краљева. Након што је Османско царство освојило Балкан, Приштина је постала значајан рударски и трговински центар због свог стратешког положаја у близини богатог рударског града Новог Брда. Град је био познат по пијацама и предметима којима се тргује, као што су козја кожа и длака, поред барута.
Приштина је привредни, финансијски, политички и трговински центар Косова и Метохије, највише захваљујући свом положају. Такође је једно од најважнијих транспортних чворишта у Србији за ваздушни, железнички и друмски саобраћај. Аеродром Приштина је међу највећима у региону. Низ брзих пруга и ауто-путева повезују град са суседном Албанијом и Северном Македонијом.
Порекло имена града је непознато. Назив града могуће да је изведен од речи -{pryskati}- дијалекта прасловенског језика која означава извор (воде) што је такође потврђено на моравским дијалектима чешког; изводи се из глагола -{pryskati}-, који значи „прскати” или „прскање”. Назив Приштина се појављује и као засеок у близини Теслића у Босни и Херцеговини.
Ерик П. Хамп је повезао данашњи назив са индоевропском изведеницом -{pṛ-tu-}- + -{stein}- на протоалбанском језику који се говорио у региону пре владавине римског цара Трајана (1—2. век). Тиме се претпоставља да је назив настао пре доласка Словена на Балканско полуострво. Ернст Ајхлер увидео је везу са царем Примусом Јустинијаном за кога се сматра да је саградио град, док термин „Приштина” види као назив који је настао од његовог имена.
Марко Сној предлаже извођење из словенског облика -{Prišьčь}-, посесивни придев личног имена -{Prišьkъ}- и деривативни суфикс -ина. Назив је највероватније патронима личног имена -{Prišь}-, сачувано као презиме лужичкосрпског -{Priš}- и пољског -{Przybysz}-, хипокористички словенског личног имена -{Pribyslavъ}-. Према Александру Лома, Марково тумачење имена представља ретки и релативно касни процес формирања речи.
Погрешно тумачење имена Приштина повезује се са српском речи „пришт”. Ово објашњење не може бити тачно, јер су словенски називи места који се завршавају на -ина никада не потичу од заједничке именице. Становници овог града себе називају Приштевци на локалном српском дијалекту.
Географска карта - Приштина (Pristina)
Географска карта
Земља (геополитика) - Република Косово
Према резолуцији 1244 Савета безбедности УН цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УН) у оквиру српске суверене територије.
Валута / Језик
ISO | Језик |
---|---|
SQ | Албански језик (Albanian language) |
SR | Српски језик (Serbian language) |