Географска карта - Звечан (Zvečan)

Звечан је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у северном делу Косова и Метохије и припада Косовскомитровачки управном округу. Према процени из 2011. године било је 1.297 становника.

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Звечан површине 186 -{ha}-, по општинским подацима 112 -{ha}-. Назив је добио по старој утврди чији се остаци данас уздижу недалеко од града, а за коју се сматра да је једна од најстаријих тврђава на овим просторима.

Првог светског рата 1920. године]]

Звечан је био средњовековни град, сада у рушевинама, на ушћу реке Ситнице у Ибар, али се претпоставља да се на том месту налазило насеље још у праисторији. Сазидан је на истоименом купастом брду на улазу у Ибарску клисуру и доминира долином у којој су се укрштали важни каравански путеви. Седиште некадашње Звечанске жупе била је древна тврђава Звечан. Насеље Звечан је још у току 12. века имало карактер градског насеља познатог на Балкану.

Први пут се помиње у вези с пограничним борбама између Рашке, којом је владао жупан Вукан, и Византије на Косовом пољу између 1091. и 1094. Постоје записи да је Стефан Немања, после победе над Византинцима 1170. код Пантине, наредио да се молитва за успешни исход битке одржи у цркви Светог Ђорђа у Звечану. Током владавине Немањића у Звечану се налазио један од краљевских дворова. У њему је 1323. године сахрањен Константин Немањић, 1331. године је у његовим тамницама преминуо и његов брат умро Стефан Дечански. Стефан Душан је 1337. године управу поверио млађем сину властелинке Данице, док је његов син Урош град доделио челнику Муси, зету кнеза Лазара. Кнез Војислав Војиновић (око 1355—1363) је 1363. године заменио Брвеник на Ибру са челником Мусом и град се од тог доба налази у његовом поседу односно његовог наследника великог жупана Николе Алтомановића (1366—1373). После Николиног слома 1373. године, град улази у састав државе Вука Бранковића.

Продор Турака кроз Рашку према Босни средином 15. века

Турци освајају Звечан крајем 14. века и њему са прекидом држе јаке војне поставе све до 18. века, када дефинитивно напуштају тврђаву и она је од тада препуштена зубу времена.

Развој насеља Звечан на месту на ком се данас налази почиње са развојем РМХК „Трепча“. У просторном смислу, данашње насеље Звечан се шири у скоро свим правцима спајајући се са Митровицом и оближњим насељима Доње Кориље и Велико Рударе.

У периоду од 1926. до 1941. године упоредо са развојем РМХК „Трепча“ почело се са изградњом насеља Звечан изградњом енглеске колоније, тениског игралишта и објеката за становање стручњака који су дошли да раде у Комбинату. Повећањем броја становника изграђена је 1933. године школска зграда. Изграђени су после Другог светског рата 1953. године Раднички дом са плесном, биоскопском салом и кугланом. Касније су изграђени хотел, амбуланта са стационаром, зграда поште, зграда основне школе 1961. године, зграда школе ученика у привреди, олимпијски базен 1968. године. После 1970. године када је насеље било у саставу општине Косовска Митровица мало је изграђених објеката. До оснивања општине Звечан 1990. године, Звечан је био у саставу општине Косовска Митровица. У новије време изграђена је нова зграда Дома здравља, нова стамбена зграда са 24 стана, црква Светог Ђорђа, зграда новог дечјег обданишта, зграда Центра за Социјални рада, реконструисана је зграда старе школе за Вишу техничку школу и започета изградња више стамбених зграда. У самом насељу Звечан је: Предшколска установа „Лане“, Основна школа „Вук Караџић“, Средња школа, Виша техничка школа Звечан, измештена Виша техничка школа из Урошевца, Факултет уметности.