Warning: getimagesize(/Image/Map/MP3508796.gif): failed to open stream: No such file or directory in
/home/mapnlee7/public_html/MAPNALL/geoname.php on line
861
Острво Хиспањола открио је Кристифор Колумбо децембра месеца 1492. Тада се први пут искрцао у данашњем Санто Домингу, главном граду Доминиканске Републике. У њему данас постоји споменик и музеј-кућа у којој је једно време и сам Колумбо живео.
Народ Аравак, који је насељавао острво, је убрзо истребљен. Од 1503. Шпанци су почели да довозе црнце-робове на острво. Французи и Шпанци су 1697. поделили острво. Шпанија се 1795. одрекла свог дела острва.
У периоду од 1822. до 1844. цело острво Хиспањола је под својом влашћу ујединио Жан Пјер Бојер. Доминиканска Република, где су у већини били мулати, одвојила се 1844. под вођством Педра Сантане и водила рат против Хаитија све до 1856. Од 1930. до 1961. Доминиканском Републиком је диктаторски владао Рафаел Леонидас Трухиљо, све док није убијен у атентату. САД су војном интервенцијом 1965. спречиле да изабрани председник Хуан Бох Гавино ступи на дужност. Резултат америчког уплитања била је диктатура Хоакина Видела Балагере, 1966-1978.
Балагер је остао на месту председника следећих 12 година, током којих је владала умерена репресија, да би се спречило да прокубанске и прокомунистичке партије да дођу на власт. Балагерову власт је пратила растуће раслојавање између богатих и сиромашних. Балагера је 1978. наследио Антонио Гузман Фернандез. Од 1978. до 1986. Доминиканска Република је по први пут уживала у периоду слободе говора.
Балагер се вратио на место председника 1986, а поново је изабран 1990. и 1994. Међународна заједница је сматрала да су избори 1994. намештени, што је довело до политичког притиска на Балагера да одступи. Балагер је одговорио расписивањем председничких избора 1996, на којима је први пут победила Доминиканска ослободилачка странка.
Суседство - Земља (геополитика)
