Демократска Република Конго (скраћено ДРК; понекад и као ДР Конго или само Конго; ранији називи Заир и Конго-Киншаса; ) је држава у централној Африци . По површини је друга на континенту, иза Алжира, и једанаеста је у свету. Кратком обалом (37 km) излази на Атлантски океан код ушћа реке Конго, а граничи са 9 држава: Републиком Конго на северозападу, Централноафричком Републиком на северу, Јужним Суданом на североистоку, Угандом, Руандом, Бурундијем и Танзанијом на истоку, Замбијом на југоистоку и Анголом на југозападу. Са популацијом од преко 78 милиона, Демократска Република Конго је најмногољуднија званично франкофонска земља, четврта по насељености у Африци и седамнаеста по насељености у свету.
Територију ДР Конго су људи први пут населили пре око 90.000 година. Банту народ је почео мидрацију у овај регион у 5. веку и поново у 10. веку. На западном делу региона, Краљевство Конго је владало од 14. до 19. века, док у су централном и источном региону, крањевства Луба и Лунда владала од 16. и 17. века до 19. века. Током 1870-тих, непосредно пре почетка освајања Африке, спроведено је европско истраживање Конга, које је прво предводио Хенри Мортон Стенли под покровитељством краља Леополда -{II}- од Белгије. Леополд је формално стекао права над Конго територијом на Берлинској конференцији 1885. године и учинио је земљу својом приватном својином, именујући је Слободна Држава Конго. Током постојања Слободне Државе, колонијалне војне јединице, -{Force Publique}- је присиљавала локалну популацију да производи природну гуму, и у периоду од 1885. до 1908. су милиони Конгоанаца умрли услед болести и експлоатације. Године 1908. је Белгија, упркос иницијалног оклевања, формално анексирала Слободну Државу од Леополда, и формирала Белгијски Конго.
Белгијски Конго је остварио независност 30. јуна 1960 чиме је формирана Република Конго (Леополдвил). Конгоански националиста Патрис Лумумба је био изабран за првог премијера, док је Жозеф Каса-Вубу постао први председник. Дошло је до конфликта око админстрације територије који је постао познат као Конгоанска криза. Провинције Катанга, под Моизом Чомбеом, и Јужни Косај су покушале да се одцепе од Конга. Дана 5. септембра 1960, Каса-Вубу је отпустио Лумумбу уз подршку Сједњених Држава и Белгије након што је Лумумба затражио помоћ од Совјетског Савеза током кризе. Дана 14. септембра, уз подршку САД и Белгије, Лумумбу су ухапсиле снаге лојалне начелнику штаба војске Мобуту Сесе Секо, који је задобио дефакто контролу над земљом путем државног удара истог дана. Дана 17. јануара 1961. Лумумба је био изручен Катанганским властима, а накнадно су га погувиле Катанганске трупе под белгијским утицајем.
Године 1965 је Мобуту Сесе Секо званично дошао на власт путем другог војног удара. Године 1971, он је преименовао земљу у Заир. Земљом је руководио као једнопартијском државом са својим Популарним покретом револуције као једином легалном партијом. Мобутова влада је добила знатну подршку од Сједињених Држава, захваљујући његовом антикомунистичком ставу током хладног рата. До раних 1990-тих, Мобутова влада је почела да слаби. Опресивна политика према источном конгоанском Турси становништву довео је до инвазије 1996. године предвођене Руандом која је под управом Турсија, чиме је почео Први конгоански рат. Овим ратом је окончана Мобутова 32-годишња владавина, и 17. маја 1997 Лоран Кабила, вођа Тутси снага из провинције Јужни Киву је постао председник. Он је вратио име земље на Демократка Република Конго. Напетости између председника Кабиле и присуство Руанде и Тутсија у земљи довеле су до Другог конгоанског рата од 1998 до 2003. Ултимативно, девет афричких земања и око двадесет наоружаних група су узели учешћа у рату, исход чега је било 5,4 милиона погинулих. Два рата су девастирала земљу. Председника Лорана Кабилу је убио један од његових телохранитеља 16. јануара 2001 и наследио га је осам дана касније његов син Жозеф Кабила.
Демократска Република Конго је екстремно богата у природним ресурсима, али је испаштала услед политичке нестабилности, недостатка инфраструктуре, проблема узрокованих корупцијом и вековима комерцијалне и колонијалне екстракције и експлоатације са мало холистичког развоја. Поред главног града Киншасе, следећа два највећа града, Лубумбаши и Мбуџи Маји, су оба рударски центри. ДР Конгова највећа извозна стљавка су сирови минерали, при чему је Кина преузела преко 50% њиховог извоза 2012. Године 2016. је ниво људког развоја у ДР Конгу био на 176. месту од 187 земаља, према Показатељу хуманог развоја.
Суседство - Земља (геополитика)
.jpg)
