Карта (мапа) - Малезија (Malaysia)

Warning: getimagesize(/Image/Map/MP1733045.gif): failed to open stream: No such file or directory in /home/mapnlee7/public_html/MAPNALL/geoname.php on line 861

Застава Малезије

Малезија савезна је уставна монархија у југоисточној Азији. Чини је тринаест савезних држава и три савезне територије, и простире се на површини од 329.847 km². Јужнокинеско море дели Малезију на две области приближне величине, Западну Малезију и Источну Малезију (Малезијски Борнео). Западна Малезија има копнену границу са Тајландом а поморску са Сингапуром, Вијетнамом и Индонезијом. Источна Малезија има копнену границу са Брунејом и Индонезијом и поморску границу са Филипинима. Главни град Малезије је Куала Лумпур а седиште савезне владе је у Путраџаји. Према попису из 2010. године у Малезији је живело 28,33 милиона људи, од којих је 22,6 милиона живело у западном делу државе. У Малезији се налази Танџунг Пијај, најјужнија тачка континенталног дела Евроазије. Малезија спада међу седамнаест земаља са највећом разноврсношћу биљног и животињског света, уз велико присуство ендемских врста.

Краљевства на подручју данашње Малезије у 18. веку су постала интересна сфера Британске империје. Након што су малајска краљевства постала британски протекторати основане су административне јединице познате као Британски поседи у Малаји . Малајски део индокинеског полуострва је 1946. уједињен у Малајску унију. Малаја је 1948. реорганизована у Малајску федерацију, а 31. августа 1957. постала је независна. Неколико година касније, 16. септембра 1963, Малаји су се прикључили Северни Борнео, Саравак, и Сингапур а држава је променила назив у Малезија. Непуне две године касније 1965, Сингапур је искључен из федерације.

Након стицања независности, економски показатељи Малезије су међу најбољима у Азији, са просечном годишњом стопом раста БДП-а од 6,5% током скоро педесет година. Привреда се традиционално ослања на природна богатства земље али развијају се и наука, туризам, трговина, и здравствени туризам. Данас Малезија спада међу новоиндустријализоване земље са тржишном привредом. По висини БДП-а је на трећем месту у југоисточној Азији, док је у свету је на 29. месту. Један је од оснивача АСЕАН-а, Самита источне Азије и Организације исламске сарадње, такође, чланица је АПЕК-а, Комонвелта нација, и Покрета несврстаних.

Назив Малезија је комбинација речи Малај са латинским односно грчким суфиксом -sia/-σία. Малајска реч Мелају је вероватно настала од тамилских речи Малај и ур што значи планина односно град, земља. Древни индијски трговци су за Малајско полуострво користили реч Малајадвипа. Без обзира да ли је заиста овог порекла, вероватно је некада реч мелају или млају у малајском/јаванском језику означавала постепено убрзавање или трчање. Овај израз је примењен у описивању снажне речне струје реке Мелају на Суматри. Мелајско краљевство, које је постојало у 7. веку на Суматри, касније је вероватно узело ово име.

Пре почетка европске колонизација, домороци су Малајско полуострво звали Танах Мелају тј. Малајска земља. Према расној класификацији немачког научника Јохана Фридриха Блуменбаха, домородачко становништво острвског дела југоисточне Азије припада малајској раси. Француски морепловац Жил Димон д'Ирвил је након експедиције по Океанији 1826. предложио Француском географском друштву појмове Малезија, Микронезија и Меланезија, ради разликовања ових пацифичких култура и архипелага од постојећег термина Полинезија. Димон д'Ирвил је описао Малезију као област познату под именом Источне Индије. Енглески етнолог Џорџ Самјуел Виндзор Ерл је 1850. у Часопису о индијском архипелагу и источној Азији предложио да се острва у југоисточној Азији назову Мелајунезија или Индунезија. У модерној терминологији, појам Малајци означава етнорелигијску групу аустронезијских народа која углавном живи на Малајском полуострву и деловима оближњих острва, међу којима је и источна обала Суматре, обала Борнеа, и мања острва која се налазе између ова два.

Након стицања независности од Велике Британије 1957, држава је названа Малајска Федерација. Поред овог имена било је више предлога међу којима је и Лангкасука, по историјском краљевству из првог миленијума смештеном у горњем делу Малајског полуострва. Име Малезија је усвојено 1963. када су постојеће државе Малезијске федерације, заједно са Сингапуром, Северним Борнеом и Сараваком направиле нову федерацију.