Мелекеок (Melekeok Village)
језеро Нгардок Мелекеок је једна од шеснаест административних области острвске државе Палау. Налази се на источној обали острва Бабелдаоб које је највеће острво државе Палау и друго по величини у региону Микронезије. Од 7. окробра 2006. године седиште владе Палауа је премештено из дотадашње престонице Корора у Мелекеок. Зграда капитола у којој је седиште палауанске владе се налази на брду Нгерулмуд у Мелекеоку.
Према последњем попису становништво административне области Мелекеок представља 9390 житеља. Они настањују седам села међу којима је и престоница:
* 1) Мелекеок
* 2) Ертонг
* 3) Нгебурч
* 4) Нгеремечелуч
* 5) Нгермелеч
* 6) Нгерубеснаг
* 7) Нгерулинг
Мелекеок обухвата површину од 28,5 km² у области која се налази између Нгчесар на југу и Нгивал на северу. Језеро Нгардок је највећа природна водена површина на копну у области Микронезије, површине 493 хектара, у њему живи мала популација слановодних крокодила Crocodylus porosus.
Према последњем попису становништво административне области Мелекеок представља 9390 житеља. Они настањују седам села међу којима је и престоница:
* 1) Мелекеок
* 2) Ертонг
* 3) Нгебурч
* 4) Нгеремечелуч
* 5) Нгермелеч
* 6) Нгерубеснаг
* 7) Нгерулинг
Мелекеок обухвата површину од 28,5 km² у области која се налази између Нгчесар на југу и Нгивал на северу. Језеро Нгардок је највећа природна водена површина на копну у области Микронезије, површине 493 хектара, у њему живи мала популација слановодних крокодила Crocodylus porosus.
Географска карта - Мелекеок (Melekeok Village)
Географска карта
Земља (геополитика) - Палау
 |
 |
| Застава Палауа | |
Након окончања мандата Старатељског савета Уједињених нација, Палау је постао независна држава 1994. године. Новију историју је обележило премештање главног града из Корора у Мелекеок (Нгерулмуд) 2006.
Валута / Језик
| ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
|---|---|---|---|
| USD | Амерички долар (United States dollar) | $ | 2 |
| ISO | Језик |
|---|---|
| JA | Јапански језик (Japanese language) |
| ZH | Кинески језик (Chinese language) |