Географска карта - Еритреја (State of Eritrea)

Застава Еритреје

Еритреја или званично Држава Еритреја је држава у источном делу Африке на обали Црвеног мора. Граничи се са Суданом на северозападу, Етиопијом на југу и Џибутијем на југоистоку.

Након престанка совјетске војне помоћи Етиопији, еритрејски герилци успели су да почетком деведесетих победе етиопске снаге и извојују независност. Млада држава је била додатно оптерећена двогодишњим ратом са Етиопијом око граничне црте који је избио 1998. године. Обећана демократизација земље није спроведена и Еритреја је још увек једнопартијска држава којом влада Народни фронт за демократију и правду (ПФДЈ), наследник ослободилачког покрета ЕПЛФ, и његов вођа Исаијас Афеверки. Сви јавни медији су у државном власништву.

Еритреја је међу сиромашнијим афричким државама, БДП је у 2014. био 1.195 америчких долара по становнику, мерено по ППП-у.

Преаксумитске стеле у Кохајту

Године 1995. у Еритреји, су пронађени остаци хоминида старији од једног милиона година, за које се сматра да би могли представљати везу између хоминида и првих људи. Сматра се да се Еритреја налазила на путу којим су први људи насељавали Стари свет. Године 1999. откривено је камено оруђе старо око 125 000 година у заливу Зула јужно од града Масава дуж обале Црвеног мора. Пећинске цртеже из времена епипалеолитика пронашли су италијански колонизатори у средишњем и северозападном делу Еритреје. Сматра се подручје данакилске пустиње има важну улогу у истраживању еволуције човека.

На простору данашње Еритреје постојале су неке од најстаријих цивилизација. Тако се Еритреја заједно са северном Сомалијом, Џибутијем и обалским делом Судана, сматра простором на којем се највероватније налазила, држава коју су древни Египћани називали земља Пунт („Та Нетјеру”) која се први пута спомиње у записима из 25. века п. н. е. Пунтити су имали блиске односе са Египћанима за време фараона Сахуре и краљице Хатшепсут.

За време 8. века п. н. е, Краљевство Дамот (или Д'мт) постојало је на подручју Еритреје и северне Етиопије. Главни град је био Јеха. Од првог века п. н. е. и у првом веку постојало је Краљевство Аксум.

У средњем веку, јачањем ислама, моћ Аксума је слабила. Кулминација доминације ислама у подручју догодила се 1557. када су снаге Сулејмана -{I}- освојиле град Масаву, суседне градове Аркико и Дебарва, те основали провинцију Хабеш.

Границе данашње Еритреје, те читавог подручја настале су током европске колонизације подручја. Током средњег века и отоманске окупације историјско име Еритреје је било Бахр-Негаш (Краљевство мора). Након пада краљевства назив је био Медри Бахри (Земља мора). Италија је пред крај 19. века основала колонију под називом Еритреја. Назив је добила према латинској речи -{Erythræa}- (од грчког: -{Erythraia}-, Ἐρυθραία), како су називали Црвено море.

У Другом светском рату Британци су победом над Италијанима у бици за Керен 1941. преузели управљање колонијом. Након Другог светског рата, подручја некадашње италијанске колоније Еритреје федерализована су у заједницу са Етиопијом, резолуцијом УН 15. септембра 1952.