Карта (мапа) - Гуџарат (State of Gujarāt)

Свет >  Азија >  Индија >  Гуџарат

Гуџарат (State of Gujarāt)

Гуџарат је савезна држава Индије са површином од 196.024 -{km²}- и 60.439.692 становника (стање: 1. јан. 2011). Гуџарат је индустријски најразвијенија држава Индије. Остварује 19,8 % укупне индијске индустријске производње. Гуџарат се граничи са Пакистаном, те индијским државама Раџастаном на североистоку, Мадја Прадешом на истоку и Махараштром на југу. Арапско море је на западној обали државе. Главни град Гуџарата је плански град Гандинагар, који је заменио бивши главни град Ахмедабад, који је и даље комерцијални центар Гуџарата.

Сурат представља светски центар резања и брушења дијаманата. Ту се реже и бруси 90% светске производње дијаманата или 55% светске вредности дијаманата, што Индији доноси 8 милијарди $.

Многа насеља Харапа цивилизације нађена су у Гуџарату. Најзначајнија је била трговачка лука Лотал. Обални градови Гуџурата служили су као луке и трговачки центри током Маурја и Гупта царстава. Када је пропало Гупта царство у 6. веку Гуџарат је напредовао као независно Хинду царство. Маитрака династија је владала од 6. до 8. века. Прве персијске зороастријске избеглице стижу 775. Арапски владари Синда освојили су 770. главни град Гуџарата Валаби и тиме је окончан период династије Маитрака. Соланки клан од Раџпута владао је Гуџаратом од 960. до 1243. Гуџарат је постао центар индијске океанске трговине. Махмуд ал Газни је разорио 1026. Сомнат храм у Гуџарату. Султан Делхија Ала уд дин Килџи разорио је Анхилвару (Патан) и освојио Гуџарат, који постаје део Делхијског султаната. Када је Тимур Ленк освојио Делхи и ослабио султанат, муслимански гувернер Гуџарата успоставља Гуџаратски султанат, који остаје независтан до 1576. Главни град Гуџарата постаје Ахмедабад. Камбај постаје најважнији трговачки центар. Могулски цар Ахбар Велики осваја 1576. Гуџарат, који постаје део Могулског царства. Марате су освојиле источни и средишњи Гуџарат у 18. веку, који је тада постао део царства Марата.

Португал је био прва колонијална сила, која је стигла у Гуџарат, освајајући неколико енклава на обали Гуџарата (Даман и Диу и Дадра и Нагар Хавели). Британска источноиндијска компанија успоставила је 1614. фабрику у Сурату, што је била њихова прва база у Индији. Током Другог Англо-Маратског рата Британска источноиндијска компанија заузима велики део Гуџарата од Марата. Многи локални владари признају британски суверенитет у замену за аутономију. Гуџарат долази под управу Бомбајског Председништва. Највећи број бораца за индијску слободу и независност долази из Гуџарата. Одатле су Махатма Ганди, Сардар Пател, Морарџи Десај, Нархари Парик и Махадев Десај.

Модерна држава Гуџарат настаје 1960. од дела Бомбајске државе у којем се говорило гуџаратски, а маратски део је постао део Махараштре. Разорни земљотрес је погодио Гуџарат 26. јануара 2001. Било је око 20.000 мртвих и 200.000 рањених.

 

Карта (мапа) - Гуџарат (State of Gujarāt)

Географска ширина / Географска дужина : 23° 0' 0" N / 72° 0' 0" E | Временска зона : UTC+5:30 | Валута : INR | Телефон : 91  

Photograph

Гуџарат-Економија-Датотека:Map Gujarat state and districts
Економија
Датотека:Map Gujarat state and districts
Гуџарат-Географија-Датотека:Gujarat Gulfs
Географија
Датотека:Gujarat Gulfs
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
Гуџарат
1 2 3 4 

Земља (геополитика) - Индија

Застава Индије
Индија или званично Република Индија (, трансл. --; видети имена на другим званичним језицима Индије) је држава у јужној Азији . Седма је држава на свету по површини своје територије, друга по броју становника. На југу излази на Индијски океан, на западу на Арапско море, а на Бенгалски залив излази на истоку. Укупна дужина њених обала износи 7517 --. Са Пакистаном се граничи на западу, на северу са Кином, Непалом и Бутаном, а на истоку са Бангладешом и Мјанмаром. У близини Индије, као острва у Индијском океану, налазе се Шри Ланка и Малдиви.

Индијски потконтинент, као дом Цивилизације долине Инда и област историјских трговачких путева и пространих царстава, је током великог дела своје дуге историје био познат по свом привредном и културном богатству. Четири значајне религије — хиндуизам, будизам, ђаинизам и сикизам — су настале у Индији, док су зороастризам, јудаизам, хришћанство и ислам стигли у првом миленијуму нове ере и значајно обликовали разнолику културу ове области. Британска источноиндијска компанија је од раног 18. века постепено преузимала власт у Индији, да би средином 19. века Индија постала колонија Уједињеног Краљевства. Након борбе за независност коју је обележио распрострањени ненасилни отпор, Индија је постала независна држава 1947.
Валута / Језик  
ISO Валута Симбол Significant Figures
INR Индијска рупија (Indian rupee) 2
ISO Језик
AS Асамски језик (Assamese language)
TA Тамилски језик (Tamil language)
TE Телугу (Telugu language)
UR Урду (Urdu)
HI Хинди (Hindi)
ML Малајалам (Malayalam language)
MR Маратхи језик (Marathi language)
KN Канада (Kannada language)
PA Панџаби (Panjabi language)
OR Одија језик (Oriya language)
BN Бенгалски језик (Bengali language)
GU Гуџарати (Gujarati language)
Карта (мапа)  
Карта (мапа)-Индија1639px-India_physical_map.svg.png
1639px-India_physica...
1639x1852
Карта (мапа)-ИндијаIndia_roadway_map.png
India_roadway_map.pn...
3840x4500
Карта (мапа)-ИндијаTerrain_Map_of_India.png
Terrain_Map_of_India...
2600x2573
Карта (мапа)-Индија1251px-Map_of_India_WV.svg.png
1251px-Map_of_India_...
1251x1461
Карта (мапа)-Индија1639px-India_topographical_roadway_map.svg.png
1639px-India_topogra...
1639x1852
Суседство - Земља (геополитика)  
  •  Непал 
  •  Мјанмар 
  •  Кина 
  •  Пакистан 
  •  Бангладеш 
  •  Бутан 

???????

 mapnall@gmail.com