Руска рубља
₽
Руска рубља, често само рубља, је национална валута Руске Федерације и једино допуштено платежно средство у Русији уз поједине изузетке. Тренутно се користи још у Абхазији и Јужној Осетији, те у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Издавач и емитент рубље је Централна банка Руске Федерације. Рубља као валута се раније користила и у Великој московској кнежевини, Руском царству, Руској Империји, током прелазне власти, те у првобитној РСФСР и касније као валута Совјетског Савеза. Руску рубљу су привремено користиле и неке од држава чланица Заједнице независних држава у првој половини 1990-их година међу којима су Бјелорусија, Јерменија, Казахстан, Таџикистан и Узбекистан. Конституент рубље је копејка и 100 копејки чини једну рубљу.Уведена је 1993. године као насљедница совјетске рубље и замијењена је у односу 1:1 за првобитну рубљу. Тада је добила и нов ISO 4217 код RUR и бројовни код 810. Након деноминације 1998. године, валута је промијенила курс и словни и бројовни код у RUB и 643 који су до данас остали. Јединствени графички симбол за руску рубљу (-{₽}-) је усвојен 11. децембра 2013. године.
По Григорију Крилову ријеч рубља везује се за глагол рубить (тесати, сјећи, обрубити) у руском језику. Други филолози пак наводе да је првобитно у староруском ријеч рубль означавала клин, закивку. Међутим 1316. године та ријеч добија ново значење и почиње да означава новчану јединицу насталу сјечењем гривне, као претходне валуте до 14. вијека. Одливак гривне у Новгороду је био тежак око 200 грама и израђивала се од сребра. Наведеним се ријеч "рубља" може превести и као "обрубак гривне". Средином 15. вијека рубља постаје новчаном јединицом у Москви и у том периоду се та ријеч шири Русијом и самим тим у руском језику. Народнији облик за ријеч рубль је "рубель", која се у том облику у руском језику готово у потпуности изгубила, али се проналази у бјелоруском. Такође постојала су и погрешне теорије да је ријеч рубља настала из арапског "руб", што значи "четвртина" или од назива за индијску новчану јединицу рупију (древноиндијског поријекла), али су временом у потпуности одбачене и прихваћена је теорија да је заправо настала као назив за обрубљени дио или парче сребрног слитка гривне.
Копејка као ријеч је по поријеклу нешто млађа и постоји неколико појашњења назива мање валутне јединице. Изворно и прихваћено значење је да је настала од ријечи "копље" и "копљаник". Разлог томе је био што је првобитна копејка имала приказ копљаника на себи. Први назив јој је био "копейко", односно "копьецо" (именице средњег рода). С обзиром да су друге тада актуелне новчане јединице биле женског рода, попут гривне, куне и полтине, по аналогији према њима и копејка је у руском језику постала женског рода. Такође се сматра да је копејка настала као деминутив синтагме "копейная деньга" (преведено са руског као "копљаничка пара") по аналогији са другим сличним ријечима попут "винтовка" (руска ријеч за пушку; изведено од "винтовое ружьё") По другима представља дериватив од туркијског "көпек" што значи "пас". По појашњењу Лава Васиљевича Успенског разлог таквом тумачењу јесте што су народи Истока сматрали да су на Тимуровим новчићима (вјероватно новчићи из периода Тамерлана) били отиснути пси, а заправо су били отиснути лавови. Тиме "копејка" би се тумачила првобитно као назив за те новчиће. Наравно, ова теза никад није прихваћена, а као једином релевантном тезом се сматра да је то назив који је настао након 1535. и ковања првих сребрних новчића у Руском царству са отиском копљаника.
Историјски, па и данас, рубља и копејка у разним језицима имају различите називе, док се кроз историју појављују многи синоними од којих ће у појединим областима и државама настати нове валуте. Данас на територији Руске Федерације на језицима националних мањина рубља се различито назива, па тако се на абхаском назива амааҭ, на башкирском һум, на јакутском солкуобай, на комском шайт, на лакском къуруш, на маријском теҥге, на осетском сом, на татарском сум, на удмуртском манет и чувашком тенкĕ. Копејка такође има своје регионалне називе у Русији. На башкирском се назива тин, на јакутском харчы, на маријском ыр, на осетском капекк, на татарском тиен, на удмуртском коны и на чувашком пус.
