Мађарски језик

Мађарски језик
Подручја у Трансилванији у којима је мађарски ко-службени језик (у овим подручјима више од 20% становништва су Мађари) Мађарски језик је језик који припада угарској подгрупи угро-финских језика који су део уралских језика. Једини слични језици су хантијски и мансијски. Њиме говори 14,5 милиона људи.

Мађарски је службени језик Мађарске, један од шест службених језика Аутономне Покрајине Војводине (Србија), као и службени језик на локалном нивоу у деловима Румуније (Трансилванија) и Републике Словеније (околина места Лендава, у источној Словенији). Поред тога, мађарски се говори и у деловима Словачке, Украјине, Хрватске и Аустрије, али у њима не ужива статус службеног језика. Пошто је мађарски језик службени језик Мађарске, он је истовремено и један од службених језика Европске уније.

Мађарски језик специфичан је по томе да има велики број падежа (лингвисти се не слажу око тачног броја, али сматра се да их има барем 18, остале сматрају изузецима, којих има много), што га чини прилично компликованим за учење. Именица -{ház}- која значи кућа поприма облик -{házból}- у значењу из куће, -{házban}- у значењу у кући, -{házba}- у значењу у кућу, -{házról}- у значењу са куће или „о кући“, -{házon}- у значењу до куће, -{házra}- у значењу према кући, итд. Ово је типично за аглутинативне језике, као што је и мађарски. У мађарском школству се ни не користе падежи, него други системи анализе језика.

Комплексности мађарске граматике доприноси и чињеница да мађарски не познаје глагол имати. Ја имам се на мађарском језику исказује са -{nekem van}-, што у дословном преводу значи мени постоји.

Глаголи се конјугирају у зависности од тога, да ли имају комплиментаран објекат или не. -{Látok}- значи Ја видим (нешто), али -{Látom a könyvet}- значи Ја видим књигу.

Мађарски језик има пуно заједничких речи са српским, а много речи су и један и други језик преузели из турског и немачког језика. Тако се на мађарском папуча каже -{papucs}-, кључ је -{kulcs}-, сто (астал) је -{asztal}-, итд. Има примера да је мађарски језик позајмио словенске речи као -{kovács}-, али има и мађарских речи у српском језику, као што је то на пример ашов.

Земља (геополитика)
  • Црна Гора
    Црна Гора је суверена земља у југоисточној Европи која лежи на источној обали Јадранског мора. Граничи се са Босном и Херцеговином на сјеверу, Србијом на истоку, Албанијом на југу и Хрватском на западу. Броји око 620 хиљада становника. Главни и највећи град је Подгорица док Цетиње има статус пријестонице.

    Током Раног средњег вијека, три српске кнежевине постојале су на простору данашње Црне Горе: Дукља, Травунија и Рашка. Године 1042. архонт Стефан Војислав водио је побуну која је довела до независности Дукље од Византијског царства и успостављања династије Војислављевић. Након двовјековне владавине Немањића, у четрнаестом и петнаестом вијеку дошло је до стварања Кнежевине Зете којом су владале династије Балшић (1356-1421) и Црнојевић (1431-1498) за чије вријеме први пут се користи садашњи назив. Након пада под османском влашћу, Црна Гора је повратила дефакто независност 1697. године под влашћу династије Петровић Његош као теократска држава прије него што је постала секуларна књажевина 1852. Де јуре независност је стекла од стране Великих сила на Берлинском конгресу 1878. након Црногорско-турског рата. Године 1910. постала је краљевина. Након Првог свјетског рата, постала је дио Југославије. Након распада Југославије, републике Србија и Црна Гора су заједно прогласиле федерацију. Након референдума о независности одржаном у мају 2006, Црна Гора је повратила независност и заједница се мирним путем расформирала. На парламентарним изборима у августу 2020, по први пут у својој историји, Црна Гора је демократски смијенила власт. Тиме, тридесетогодишња владавина Мила Ђукановића и странке на чијем је челу је окончана.