Језик - Бретонски језик

Језик  >  Бретонски језик

Бретонски језик

Бретонски језик (брет. -{brezhoneg}-) је келтски језик којим говоре становници Бретање (-{Breizh}-) у Француској.

Бретонски се традиционално говори у Доњој Бретањи, отприлике до запада линије која спаја Плуху и La Roche Bernard (источно од Ванеа). До дванаестог вијека, то је био језик елите. Међутим, елита и касније буржоазија су преузели француски језик. У Бретањи се као писани језик користио латински, али су у петнаестом вијеку прешли на француски.

У француској краљевини се мало пажње посвећивало мањинским језицима. Након француске револуције се то и појачало, и ти језици су се пеjоративно називали патоа језицима, под претпоставком да контрареволуционари желе да задрже мањине „неинформисаним“. Чак се и Католичка црква окренула против бретонског језика након другог ватиканског вијећа.

Данас, и поред централизма у Француској и снаге медија који промовишу француски језик, Бретонски користи око 500.000 људи. Тај је број ипак смањен са 1,3 милиона, колико га је говорило 1930их година. Почетком двадесетог вијека, половина становништва Доње Бретање је говорила и знала само бретонски, док је друга половина говорила и француски. До 1950. године, остало је само око 100.000 људи који говоре искључиво бретонски, а данас их је још мање . По анкети спроведеној 1997. године, у западној Бретањи (-{Breizh izel}-) око 300.000 људи је говорило бретонски, од чега је око 190.000 било старије од 60 година. Вјероватно мање од 2% их је било између 15 и 19 година старости.

Године 1925. је професор Ропарз Хемон (-{Roparz Hemon}-) створио књижевнички часопис „Гваларн“ (-{Gwalarn}-), чијим се деветнаестогошњим постојањем покушао уздићи бретонски језик међу „међународне језике“, стварајући књижевна дјела свих жанрова на бретонском и преводећи на бретонски радове свјетски признатих писаца.

Године 1946. Гваларн је замијењен „Ал Лијамом“. Током времена су се појавили и други облици промоције који су створили велик број књижевних дјела на бретонском језику, поготову узимајући у обзир да је у питању „језик мањина“.

Године 1977. оформљен је ланац школа „Диван“ (-{Diwan}-) у Бретањи, у којима се учило на бретонском језику. Ланац је садржао и основне и средње школе и у њима је учило на хиљаде ђака.

Данас је бретонски језик једини преостали од келтских језика који нигдје не постоји као званични. Француска влада одбија да промијени други члан устава Француске (додат 1994. године) који гласи „језик републике је француски језик“.

Први бретонски рјечник, „Католикон“, уједно је био и први француски рјечник. Настао 1464. године, то је био тројезични рјечник који је садржао бретонски, француски и латински језик. Модерни рјечници са бретонског на нпр. енглески, њемачки, холандски, шпански и велшки језик, показују устремљеност млађих генерација да одрже бретонски и промовишу га као свјетски признат језик.

Земља (геополитика)

Француска

Француска , званично Француска Република држава је у западној Европи. Француској припадају и прекоморске територије, од којих Гваделуп, Мартиник, Француска Гвајана и Реинион, Мајот (у Индијском океану) представљају пуноправни део француске републике. Површина Француске (рачунајући и њене прекоморске поседе) је 640.679 --², а њеног европског дела око 547.030 --. По површини је 42. држава у свету, а трећа у Европи после Русије и Украјине и највећа у Европској унији. Граничи се са Белгијом, Луксембургом, Немачком, Швајцарском, Италијом, Монаком, Шпанијом и Андором и има излаз на Атлантски океан и Средоземно море. Преко ових ван-европских територија, Француска се граничи и са Бразилом, Суринамом и Холандским Антилима. По процени из 2009. Француска је имала 65.073.482 становника. Главни и највећи град Француске је Париз, а остали већи градови су: Марсељ, Лион, Тулуза, Ница, Нант, Стразбур, Бордо, Лил и Тулон.

Територија савремене Француске је скоро иста као и територија античке Галије, коју је насељавало келтско племе Гали. Галију је покорио Рим у 1. веку п. н. е. У 4. веку, германска племена, од којих су најзначајнији Франци, су се населили на територију Галије. Франачка држава је свој врхунац имала крајем 8. и почетком 9. века. Уговором из Вердена (843), Франачко царство је подељено на три дела, а из њеног западног дела развила се данашња Француска. Француска је била једна од највећих светских сила од краја 17. века. Она је у 18. и 19. веку, створила велику колонијалну империју широм Северне Америке, западне Африке и југоисточне Азије.

Језик

Breton language (English)  Lingua bretone (Italiano)  Bretons (Nederlands)  Breton (Français)  Bretonische Sprache (Deutsch)  Língua bretã (Português)  Бретонский язык (Русский)  Idioma bretón (Español)  Język bretoński (Polski)  布列塔尼语 (中文)  Bretonska (Svenska)  Limba bretonă (Română)  ブルトン語 (日本語)  Бретонська мова (Українська)  Бретонски език (Български)  브르타뉴어 (한국어)  Bretoni (Suomi)  Bahasa Breton (Bahasa Indonesia)  Bretonų kalba (Lietuvių)  Bretonsk (Dansk)  Bretonština (Česky)  Bretonca (Türkçe)  Бретонски језик (Српски / Srpski)  Bretooni keel (Eesti)  Bretónčina (Slovenčina)  Breton nyelv (Magyar)  Bretonski jezik (Hrvatski)  ภาษาเบรอตง (ไทย)  Bretonščina (Slovenščina)  Bretoņu valoda (Latviešu)  Βρετονική γλώσσα (Ελληνικά)  Tiếng Breton (Tiếng Việt) 
 mapnall@gmail.com