Језик - Албански језик

Албански језик (алб. -{gjuha shqipe}-) је индоевропски језик, који сам представља једну грану ове породице језика. Током историје, албански језик је усвајао речи из низа страних језика: латинског, словенских језика, турског, старогрчког, италијанског и других језика. Албански језик је у далекој вези са словенским и балтичким језицима.

Претпоставља се да њиме говори око 5.4 милона људи, од тога 3 милиона у Албанији, а остали су на Косову и Метохији (аутономна покрајина на југу Србије), у Северној Македонији, Црној Гори, северозападној Грчкој, јужној Италији (емиграција из 15. века) и дијаспори.

Албански језик има два дијалекта: дијалекат Гега, северно од реке Шкумбе, и дијалекат Тоска, јужно од ове реке. Дијалект Тоске је званични језик Албаније. На Косову и Метохији се све до 1972. године као књижевни албански језик користио дијалекат Гега. Њиме су штампане књиге, новине, учио се званично у школи. Те године је у Приштини одржан скуп албанских лингвиста из Албаније и са Косова и Метохије на коме је договорено да се албански књижевни језик унифицира. Од тада је и на Косову и Метохији службени и књижевни језик дијалекат Тоска, као што је у Албанији. Албански језик има многе заједничке особине са другим језицима Балкана (види: Балканска језичка заједница).

Стандард за писани албански језик је усвојен 1908. године и заснива се на латиничном алфабету.

Албански језик има 7 самогласника и 29 сугласника. Геге дијалект има назалне самогласнике којих нема у тоске дијалекту. Нагласак је углавном на претпоследњем слогу.

Именице се деле у 3 рода (мушки, женски и неутрални) и 2 броја (једнина и множина). Постоје 4 деклинације и 6 падежа (номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив и аблатив).

Члан се може налазити пре или после именице, као у румунском, бугарском или македонском (буг. планина - планината, алб. -{mal-mali}-).

Албанија

Албанија ( - *Земља орлова) или службено Република Албанија , је јужноевропска држава смештена на Балкану. Граничи се са Србијом на североистоку, са Црном Гором на северу, са Македонијом на истоку, и Грчком на југу, излази на Јадранско море на западу, и на Јонско море на југозападу.

Република Македонија

Република Македонија (уставно име) или Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ) (према УН), краће само Македонија, континентална је држава у јужној Европи (на Балканском полуострву), са површином од 25.713 km² и око 2 милиона становника. Око две трећине становништва чине Македонци, а једну четвртину Албанци. На референдуму 8. септембра 1991. грађани су изгласали независност СР Македоније од Југославије. Република Македонија је суверена, самостална, демократска и социјална држава. Државна власт је подељена на законодавну, извршну и судску. Званични језик је македонски, а званична валута је македонски денар.

Назив Македонија се користи и за ширу географску регију у средњем делу Балкана. Због спора са Грчком око имена у Уједињеним нацијама и у многим службеним документима у иностранству се користи назив Бивша Југословенска Република Македонија. Република Македонија се на северу граничи са Србијом (221 km), на западу са Албанијом (151 -{km}-), на југу са Грчком (246 -{km}-) и на истоку са Бугарском (148 -{km}-). Укупна дужина границе износи 766 -{km}-. Главни и највећи град је Скопље са 506.926 становника, у њему се налазе седиште институција Републике Македоније и представља њен политички, административни, економски, универзитетски и културни центар. Остали већи градови су Битољ, Куманово, Прилеп, Тетово, Охрид, Велес, Штип и Гостивар.

Република Косово

Република Косово једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије. Влада са седиштем у Приштини, у сарадњи са НАТО пактом и Еулексом, има дефакто власт над већином КиМ, док је Северно Косово, највећа територија већински насељена Србима, под делимичном влашћу Србије, што је регулисано Бриселским споразумом од 2013. године.

Према резолуцији 1244 Савета безбедности ОУН цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Организације уједињених нација у оквиру српске суверене територије.

Црна Гора

У 9. вијеку, три средњовијековне српске кнежевине су биле смјештене на територији Црне Горе: Дукља, приближно одговара јужној половини државе; Травунија, на западу и Рашка, на сјеверу. Године 1042, архонт Стефан Војислав je водио побуну која је резултирала независношћу Дукље од Византијског царства и успостављање династије Војислављевића. Послије контроле неколико регионалних сила и Турског царства (гдје је Црна Гора имала неку врсту аутономије, а независност од Турске јој је потврђена на Берлинском конгресу 1878. године) у наредним вијековима, постала је дио Краљевине Југославије 1918. године, коју је 1945. године наслиједила Социјалистичка Федеративна Република Југославија.

Након распада Југославије 1992. године, Република Србија и Црна Гора су заједно успоставиле федерацију као Савезна Република Југославија, иако је њен статус правног наслиједника Југославије одбијен од стране других бивших република и Уједињених нација, 2003. године држава се преименовала у Државну заједницу Србију и Црну Гору. На основу референдума о независности одржаног 21. маја 2006. године, Црна Гора је прогласила независност 3. јуна исте године са укупно 55,54% гласова. Званично се називала Републиком Црном Гором до 22. октобра 2007. године.