Језик - Хрватски језик

Језик  >  Хрватски језик

Хрватски језик

Хрватски језик је стандардни јужнословенски језик којим говори око 5.5 милиона људи, углавном Хрвата, и неутврђен број хрватских исељеника у обе Америке, Аустралији и Европи. Сличан је стандардном српском језику (и српски и хрватски и бошњачки језик, као и црногорски који још није доживео пуну лингвистичку афирмацију, стандардизовани су на истом дијалекту - источнохерцеговачком), а као стандардни језик се 1991. издвојио из српскохрватског језичког стандарда. Хрватска језичка норма (али другачијег старијег типа) је постојала и пре стварања српскохрватског стандарда.

Прикључком Хрватске Европској унији 1. јула 2013. године, хрватски је постао 24. службени језик те заједнице.

На дијалекатском нивоу, хрватски језик обухвата чакавско наречје (12% Хрвата), кајкавско наречје (31 % Хрвата) и штокавско наречје (57 % Хрвата). Чакавским наречјем говоре само Хрвати, док кајкавским говоре и Словенци а штокавским дијалектом се служе првенствено Срби, Бошњаци, Црногорци и око половине Хрвата. Од штокавских дијалеката архаичним шћакавским (тзв. славонским) говоре само Хрвати, новоштокавским икавским (тзв. босанско-далматински дијалекат) и ијекавско-шћакавским (тзв. источно-босански дијалекат) Хрвати и Бошњаци, а новоштокавским ијекавским (тзв. источнохерцеговачко-крајишки дијалекат) Срби, Бошњаци, Црногорци и Хрвати (око Дубровника и Слуња). Хрвати у Градишћу (Аустрија) служе се посебним, градишћанско-хрватским језиком који је чакавско-штокавски амалгам (сличан получакавштини Гацке око Оточца), а у околним земљама (Мађарска, Словачка) мешавином штокавских, чакавских и кајкавских дијалеката. Хрвати у италијанској покрајини Молисе говоре икавско-штокавским дијалектом, а Хрвати Крашовани у Румунији и Јањевци на Космету служе се торлачким дијалектом.

Земља (геополитика)

Аустрија

Аустрија , званично Република Аустрија , је држава у централној Европи . Граничи се са Немачком и Чешком на северу, Словачком и Мађарском на истоку, Словенијом и Италијом на југу, Швајцарском и Лихтенштајном на западу и нема излаз на море. Главни град је Беч .

По политичком уређењу Аустрија је парламентарна демократија. Састоји се од девет федералних држава, и једна је од две европске државе које су прогласиле сталну неутралност (друга је Швајцарска). Аустрија је чланица Уједињених нација од 1955. а Европској унији се придужила 1995. године.

Хрватска

Хрватска, званично Република Хрватска је држава у региону јужне Европе. Она је географски средњоевропска, медитеранска и балканска земља, смештена на прелазу из средње у југоисточну Европу. Хрватска заузима површину од 56.542 -- и у њој живи око 4,2 милиона становника. На северу се граничи са Словенијом и Мађарском, на истоку са Србијом, Босном и Херцеговином и Црном Гором, а на западу са Италијом и излази на Јадранско море. Обала Хрватске заузима већи део источне обале Јадранског мора.

Током хрватске историје најзначајнији културални утицаји су долазили из средњоевропског и средоземног културног круга.

Црна Гора

У 9. вијеку, три средњовијековне српске кнежевине су биле смјештене на територији Црне Горе: Дукља, приближно одговара јужној половини државе; Травунија, на западу и Рашка, на сјеверу. Године 1042, архонт Стефан Војислав je водио побуну која је резултирала независношћу Дукље од Византијског царства и успостављање династије Војислављевића. Послије контроле неколико регионалних сила и Турског царства (гдје је Црна Гора имала неку врсту аутономије, а независност од Турске јој је потврђена на Берлинском конгресу 1878. године) у наредним вијековима, постала је дио Краљевине Југославије 1918. године, коју је 1945. године наслиједила Социјалистичка Федеративна Република Југославија.

Након распада Југославије 1992. године, Република Србија и Црна Гора су заједно успоставиле федерацију као Савезна Република Југославија, иако је њен статус правног наслиједника Југославије одбијен од стране других бивших република и Уједињених нација, 2003. године држава се преименовала у Државну заједницу Србију и Црну Гору. На основу референдума о независности одржаног 21. маја 2006. године, Црна Гора је прогласила независност 3. јуна исте године са укупно 55,54% гласова. Званично се називала Републиком Црном Гором до 22. октобра 2007. године.

Босна и Херцеговина

Босна и Херцеговина (скраћено БиХ) држава је у југоисточној Европи, на Балканском полуострву. Претежно је планинска земља. Заузима површину од 51.209,2 -{km 2 }-. На сјеверу, западу и југу се граничи са Хрватском, на југоистоку са Црном Гором, а на истоку са Србијом; код Неума — дужином обале од 21,2-{km}- — излази на Јадранско море. Главни град државе је Сарајево.

Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, док Брчко Дистрикт има посебан статус. Три најбројнија народа су Бошњаци, Срби и Хрвати; они су конститутивни на цијелој територији Босне и Херцеговине. Уз конститутивне народе, Босна и Херцеговина је земља и бројних националних мањина попут Рома, Јевреја, Црногораца, Словенаца, Украјинаца и других заједница. Према резултатима пописа становништва из 2013. године, Босна и Херцеговина има 3.531.159 становника.

Језик

Croatian language (English)  Lingua croata (Italiano)  Kroatisch (Nederlands)  Croate (Français)  Kroatische Sprache (Deutsch)  Língua croata (Português)  Хорватский язык (Русский)  Idioma croata (Español)  Język chorwacki (Polski)  克罗地亚语 (中文)  Kroatiska (Svenska)  Limba croată (Română)  クロアチア語 (日本語)  Хорватська мова (Українська)  Хърватски език (Български)  크로아티아어 (한국어)  Kroatian kieli (Suomi)  Bahasa Kroasia (Bahasa Indonesia)  Kroatų kalba (Lietuvių)  Kroatisk (Dansk)  Chorvatština (Česky)  Hırvatça (Türkçe)  Хрватски језик (Српски / Srpski)  Horvaadi keel (Eesti)  Chorvátčina (Slovenčina)  Horvát nyelv (Magyar)  Hrvatski jezik (Hrvatski)  ภาษาโครเอเชีย (ไทย)  Hrvaščina (Slovenščina)  Horvātu valoda (Latviešu)  Κροατική γλώσσα (Ελληνικά)  Tiếng Croatia (Tiếng Việt) 
 mapnall@gmail.com