Језик - Немачки језик

Немачки језик је матерњи језик око сто милиона људи у Европи (подаци из 2004), односно матерњи је језик 13,3% Европљана, што га чини језиком којим се служи највише говорника у Европи без Русије, више од француског језика (66,5 милиона говорника 2004) и енглеског језика (64.2 милиона говорника 2004). Немачки је трећи језик по броју оних који га уче у школама, други по броју оних који га уче у Европи, и трећи у САД (после шпанског и француског). Немачки је један од званичних језика Европске уније, где је трећи језик по броју оних који га уче (одмах после француског).

Стандардни немачки језик није настао из неког дијалекта, већ су га осмислили песници, филозофи и други образованији људи. У 16. веку Мартин Лутер је превео Библију на немачки, свесно спајајући карактеристике различитих дијалеката. Желео је да што већи број људи разуме превод.

Са Гетеом и Шилером у 18. веку на врхунцу је била стандардизација немачког језика. Са више од 120 милиона говорника у 38 земаља света, није зачуђујуће да се разликује употреба немачког језика. Као и енглески, и немачки језик је плурицентричан и са три главна центра у којима се користи: Аустрији, Немачкој и Швајцарској.

Када је Мартин Лутер превео Библију (Нови завет 1521, Стари завет 1534), свој превод је углавном базирао на већ развијеном језику, који је у то време био најразумљивији језик. Овај језик је био заснован на североисточним и дијалектима средње Немачке (околина Хановера) и сачувао је пуно од средњевисоконемачког, (за разлику од дијалеката средње и северне Немачке у којима је генитив већ почео да нестаје). У почетку, уз сваку Библију долазила је и листа речи које нису познате у том дијалекту и њихов превод. Католици су у почетку одбијали Лутеров превод и покушали су да створе сопствени католички стандард (Gemeines Deutsch) - који се од „протестантског Немачког“ разликовао у ситним детаљима. Тек је средином 18. века, створен стандард који је добро прихваћен, чиме се завршио период ранонововисоконемачког.

Немачки је био језик трговине и власти у Хабзбуршком царству, које је окруживало велике површине централне и источне Европе. До средине 19. века био је то језик људи из градова у највећем делу царства. Знање немачког је значило да је говорник био трговац, урбани човек, а не његову националност. Неки градови, попут Прага и Будимпеште (Будим), су постепено били германизовани у годинама након њиховог уласка под хабзбуршку власт. Други, попут Братиславе, су првобитно насељени током хабзбуршког периода и били су примарно немачки у то време. Неколико градова, као што је Милано су остали првобитно не-немачки. Међутим, већина градова су били примарно немачки у овом периоду, као што су Будимпешта, Братислава, Загреб, и Љубљана, иако су били окружени територијама у којима су се говорили други језици.

Отприлике до 1800, стандардни немачки је био готово једино писани језик. У овом периоду, људи у урбаним крајевима северне Немачке, који су говорили дијалектима који су се значајно разликовали од стандардног немачког, учили су га готово као страни језик и трудили се да га изговарају што је сличније могуће ономе шта је написано. Прописане смернице за изговор су обичавале да сматрају северно-немачки изговор стандардом. Ипак, стварни изговор стандардног немачког варира од региона до региона.

Први речник браће Грим, који се састоји из 16 делова објављиваних између 1852 и 1960, је најсвеобухватнији речник немачког. 1860. године, граматика и правопис су се први пут појавили у Дуденовом приручнику. 1901, ово је проглашено стандардном дефиницијом немачког језика. Званичне измене су учињене тек 1998. године, када је немачка правописна реформа ступила на снагу у свим земљама у којима се говори немачки. Од тада је правопис немачког у транзицији, са обавезом да се у року од осам година пређе на нови правопис. Пошто су образовање и култура, по немачком закону у надлежности немачких покрајина, разлике у погледима на правописну реформу и даље успоравају спровођење те реформе.

Током седамдесетих година XIX века, немачки језик је потиснуо латински на свим главним европским и америчким универзитетима тог доба.

Намибија

Намибија, или званично Република Намибија , је држава у јужној Африци, на обалама Атлантског океана. Граничи се на Анголом и Замбијом на северу, Боцваном на истоку и Јужноафричком Републиком на југу. Независност је добила 1990. године од Јужноафричке Републике.

Територију данашње Намибије првобитно су насељавала племена Бушмани, Дамара и Мамака. Европљани су се у већем броју населили тек у 19. веку, када је већина територије припала Немачкој као колонија Југозападна Африка, а мањи део је био под британском контролом. Јужноафричка Унија је окупирала колонију након победе над немачким снагама за време Првог светског рата, а од 1920. је управљала територијом на основу мандата Лиге народа. По завршетку Другог светског рата, Јужноафричка Унија је одбила да врати мандат Уједињеним нацијама и наставила је да управља територијом без међународног признања.

Аустрија

Аустрија , званично Република Аустрија , је држава у централној Европи . Граничи се са Немачком и Чешком на северу, Словачком и Мађарском на истоку, Словенијом и Италијом на југу, Швајцарском и Лихтенштајном на западу и нема излаз на море. Главни град је Беч .

По политичком уређењу Аустрија је парламентарна демократија. Састоји се од девет федералних држава, и једна је од две европске државе које су прогласиле сталну неутралност (друга је Швајцарска). Аустрија је чланица Уједињених нација од 1955. а Европској унији се придужила 1995. године.

Немачка

Немачка (или Њемачка), званично Савезна Република Немачка је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. Геополитички припада западној Европи . На северу излази на Северно и Балтичко море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са Француском, Луксембургом, Белгијом и Холандијом. Површина Немачке износи 357.104 --, а са преко 82 милиона становника је најнасељенија држава-чланица Европске уније, а друга по величини територије. По броју имиграната Немачка је трећа држава на свету.

Античка област Германија, коју је насељавало неколико германских племена, је била позната и документована пре 100. године. Од 10. века, територије насељене Немцима су чиниле централни део Светог римског царства које је трајало до 1806. године. Током тог периода, северне области Немачке су постале центар протестантске реформације. Као модерна држава, Немачка је први пут уједињена након Француско-пруског рата 1871. године. Након Другог светског рата, Немачка је била подељена на две одвојене државе, Западну и Источну Немачку, дуж линије савезничких окупационих зона. Те две државе су се поново ујединиле 1990. године. Западна Немачка је била једна од оснивача Европске заједнице, која је реорганизована у Европску унију 1993. године. Немачка је члан безграничне Шенгенске зоне, а 1999. је усвојила евро као своју валуту.

Швајцарска

Швајцарска Конфедерација или Швајцарска (, или --, или --, или --, романш: --) је алпска земља и континентална држава у централној Европи, са врло развијеном привредом, а посебно банкарством. Граничи се са Немачком, Француском, Италијом, Аустријом и Лихтенштајном. Швајцарска је савезна република, и има дугу и снажну традицију политичке и војне неутралности. Ова чињеница је омогућила Швајцарској да буде земља домаћин многим међународним организацијама као што су Међународни олимпијски комитет, Светска здравствена организација, ФИФА или Светска трговинска организација.

-- је службено име државе на латинском језику. Латински се користи за именовање земље како би се избегло фаворизовање једног од четири званична језика Швајцарске. Уобичајена је употреба скраћенице --. Назив -- се користи у француском, италијанском и романш за Швајцарску Конфедерацију, док се у немачком користи име -- што се преводи као „Швајцарски завет заједништва“ или „Швајцарска заједница споразума“.

Исланд

Исланд , острвска је земља у северном Атлантику и налази се између Гренланда, Норвешке и Британских острва у северној Европи . Држава се и званично зове Исланд, мада се понегде појављује (незванично) и назив Република Исланд. Површина Исланда је 103.125 --². По процени из 2009. Исланд је имао 317.593 становника. Главни и највећи град ове северноевропске земље је Рејкјавик.

Према „Књизи о насељавању“, насељавање Исланда је почело 874. године, када је норвешки старешина Инголфур Арнарсон постао први стални становник острва. И раније су други посећивали острво и остајали током зиме. У следећим вековима људи нордијског и келтског порекла су се населили на Исланду. Од 1262. до 1918. Исланд је био део Норвешке, а затим Данске. Све до 20. века становништво Исланда се бавило углавном рибарством и пољопривредом. Од 1994. држава је постала део Европског економског простора, чиме је омогућено мењање облика привреде, од рибарства ка финансијским услугама.

Италија

Италија , или званично Италијанска Република је држава на југу Европе . Италија обухвата Апенинско полуострво и три велика острва на Средоземном мору: Сицилију, Сардинију и Елбу. Једину копнену границу има на северу, на Алпима, где се граничи са Француском, Швајцарском, Аустријом и Словенијом. Независне државе Сан Марино и Ватикан налазе се унутар територије Италије.

Италија је место настанка Римског царства, једног од највећих царстава старог века. Варварске инвазије уништиле су Западно римско царство и омогућиле стварање германских држава на тлу Италије. Византија и Франачка су у раном средњем веку поседовале значајне делове Италије. Каснија подела Италије на мале државе омогућиле су Светом римском царству, Француској и Аустрији да доминирају италијанском политиком. Италија је уједињена у другој половини 19. века. Од уједињења па до краја Другог светског рата, Краљевина Италија је створила колонијално царство у Средоземном мору и источној Африци. Од 1946. Италија је република.

Белгија

Белгија , званично Краљевина Белгија , је западноевропска држава која се граничи са Холандијом, Немачком, Луксембургом, и Француском. Укупна површина Белгије је 30.150 km². Главни град државе је Брисел. Укупно становништво је 10.309.725. Белгија је на културној раскрсници германске и романске Европе са холандским говорним подручјем на северу (Фламанци), немачким на истоку, те француским на југу (Валонци). Та равнотежа се одражава у државним институцијама и политичкој историји. Фламанци чине 58% становника Белгије, док су 31% Валонци.

Данска

Данска излази на Балтичко и Северно море, и састоји се од полуострва Јиланд (дански: -{Jylland}-) и острва: Фин (-{Fyn}-), Селанд (-{Sjælland}-), Борнхолм и још пуно мањих острваца, које се често називају Данским Архипелагом. Данска се налази северно од Немачке, југозападно од Шведске и јужно од Норвешке. Гренланд и Фарска Острва су такође територије Краљевине Данске, свака са сувереном влашћу.

Порекло Данске је изгубљено у праисторији. Пре него што је била настањена нордијским народима, Данска је била дом Келтима — што је потврђено открићима ритуалних мочварних убистава и сахрана. Најстарије данско писмо потиче из седмог века, када је настала и нова рунска азбука. Најстарији град је Рибе који датира из 810. године.

Лихтенштајн

Династија Лихтенштајн је своје име добила по дворцу Лихтенштајн, здању смештеном знатно даље у Аустрији, који им је припадао од 1140. до 13. века, да би им коначно био враћен 1807. Вековима су чланови династије Лихтенштајн узимали у посед велика подручја, нарочито у Моравској, Доњој Аустрији и Штајерској, не успевајући ипак да избегну старатељство крупније властеле, пре свих Хабзбурговаца, којима су често нудили своје саветничке услуге. С обзиром на то да ниједна њихова територија није била под директном надлежношћу цара, династија Лихтенштајн није могла да учествује у раду Рајхстага.

Породица је, желећи да увећа своју моћ добијањем столице у Рајхстагу, почела да чини све како би приграбила поседе зване -{unmittelbar}-, то јест поседе којима је једини сизерен цар лично. После дугих преговора, то им је најзад пошло за руком куповином две минијатурне грофовије Шеленберг и Вадуц од Хабзбурговаца, редом 1699. и 1712. године.

Луксембург

Луксембург је једна од најмањих држава у Европи. Рангиран је као 167. држава у свету по величини. Покрива око 2.586 -{km²}-. На западу се граничи са белгијском провинцијом Луксембург, који је (са 4.443 -{km²}-) скоро двоструко већи од државе Луксембург.

По државном уређењу је парламентарна монархија на челу са Великим Војводом Хенријем. Граничи са Француском (дужина границе 73 км), Белгијом (148 км) и Немачком (138 км). Луксембург је с површином од 2586 km² друга најмања земља Европске уније. Луксембург је једна од земаља оснивача Европске Економске Заједнице, организације која је претходник данашње Европске уније, и заједно са Белгијом и Холандијом чини земље Бенелукса. Од марта 1970. године, Луксембург је чланица „Организација Интернатионале де ла франкофоније“ (Међународне организације франкофонских земаља). Један је од оснивача НАТО-савеза.

Аргентина

Аргентина , званично Аргентинска Република , држава је у Јужној Америци. Обухвата највећи део Јужне купе. Према северу се граничи са Боливијом и Парагвајем; према североистоку са Бразилом; према истоку са Уругвајем и према западу са Чилеом. На истоку излази на јужни део Атлантског океана.

Простире се на површини од 2.780.400 км2, што је сврстава на осмо место у свету, друго у Латинској Америци, и прво међу земљама шпанског говорног подручја.