Малави
Малави (чев. -{Malaŵi}-, ), или званично Република Малави (чев. -{Dziko la Malaŵi}-, ) је држава у источној Африци. Граничи се са Танзанијом на северу, Мозамбиком на истоку, југу и југозападу, и Замбијом на северозападу. Нема излаз на море, али Језеро Малави заузима око једне петине територије и протеже се дуж већег дела источне границе.
На подручју Малавија су Банту народи почели да се досаљавају око 10. века да би у 15. веку основали велику племенску државу која је обухватала и делове данашње Замбије, Танзаније и Зимбабвеа. Ова држава се распала већ у 16. веку када су Португалци открили језеро Малави. Поред Португалаца у овом пределу су били присутни и Арапи, а 1835. године јужне делове данашњег Малавија су освијили припадници Зулу народа. Енглески истраживач Дејвид Ливингстон је прокрчио пут британској колонијалној експанзији након чега је шкотска презбитеријанска црква послала више мисија око језера. Група трговаца из Глазгова је 1878. основала „Компанију афричких језера“ да би осигурала снабдевање мисионара. Британци су 1891. године основали Протекторат Британска Централна Африка који је 1907. преименован у протекторат Њасаланд. Иако су Британци задржали контролу током прве половине XX века, период су обележили бројни и неуспешни покушаји да Малави стекне независност. Афричка елита која се школовала у европским и америчким школама је основала 1944. Њасаланд Афрички Конгрес. Британци су 1953. године спојили Њасаланд са Северном и Јужном Родезијом и створили Централноафричку Федерацију. Хастингс Камузу Банда је постао 1958. лидер Њасаланд Афричког Конгреса који постаје Конгресна Партија Малавија. Банда је 1959. послат у затвор Гвело због својих политичких активности, али је пуштен 1960. да би учествовао на Уставној конференцији у Лондону. Конгресна партија је 15. априла 1961. освојила изборе у законодавном савету, добивши тако контролу извршног савета Њасаланда.