Језик - Malajski jezik

Језик  >  Malajski jezik

Malajski jezik

Malajski jezik (malajs. -{Bahasa Melayu}-) spada u austronežanske jezike. Službeni je jezik Malezije i Bruneja, kao i jedan od službenih jezika u Singapuru. Prvi je jezik za oko 40 miliona ljudi, a ukupno ga govori oko 175 miliona ljudi. Zvanično pismo je latinica.

Malajski jezik spada u austronežanske jezike zajedno sa indonežanskim, malgaškim, tagalogom i mnogim drugim jezicima u jugoistočnoj Aziji i na Pacifiku. Etiketa „malajski jezik“ zapravo obuhvata nekoliko govora koji su međusobno bliski. Najbliži srodnici malajskog jezika su minangkabau i javanski jezik. Indonežanski jezik je takođe veoma blizak malajskom.

Malajski jezik je aglutinativan. Postoje tri glavna načina stvaranja novih reči: afiksacija, pravljenje složenica i reduplikacija. Ne poznaje kategorije roda i broja.

Prisutne su brojne reči iz stranih jezika: arapskog, sanskrita, tamilskog, holandskog i, u skorije vreme, engleskog.

Земља (геополитика)

Сингапур

Сингапур, или званично Република Сингапур, острвска је град-држава у југоисточној Азији на југу Малајског полуострва, на врху Малакејског полуострва. Налази се на 137 km северно од екватора, јужно од малежанске државе Џохор и северно од Индонезије. Са својих 710 -{km²}-, то је једна од неколико преосталих градова–држава на свету и најмања држава у Југоисточној Азији. Такође га ради његовог стратешки важног положаја зову „Азијски Гибралтар”, а Синга пура значи „лављи град”.

Британска источноиндијска компанија је основала трговачку постају на острву 1819. године. Главно насеље до тог момента је било малајско рибарско село на ушћу Сингапурске реке. Неколико стотина урођеника из племена Оранг Лаут су такође живели и дуж обале река и на мањим острвима. Британци су користили Сингапур као стратешку постају дуж пута зачина. Он је постао један од најважнијих комерцијалних и војних центара Британске Империје. Када су га окупирали Јапанци током Другог светског рата, Винстон Черчил је то назвао „највећим поразом Британије”. Сингапур се вратио под британску управу 1945. године. 1963. ујединио се са Малајском Федерацијом, Сабахом и Сараваком да би формирао Малезију. Мање од две године касније, влада на челу са Ли Гуангјаом прогласила је независност, одвојио се од Федерације и постао независна република 9. августа 1965. године. Сингапур је постао члан Уједињених нација 21. септембра исте године.

Малезија

Малезија савезна је уставна монархија у југоисточној Азији. Чини је тринаест савезних држава и три савезне територије, и простире се на површини од 329.847 km². Јужнокинеско море дели Малезију на две области приближне величине, Западну Малезију и Источну Малезију (Малезијски Борнео). Западна Малезија има копнену границу са Тајландом а поморску са Сингапуром, Вијетнамом и Индонезијом. Источна Малезија има копнену границу са Брунејом и Индонезијом и поморску границу са Филипинима. Главни град Малезије је Куала Лумпур а седиште савезне владе је у Путраџаји. Према попису из 2010. године у Малезији је живело 28,33 милиона људи, од којих је 22,6 милиона живело у западном делу државе. У Малезији се налази Танџунг Пијај, најјужнија тачка континенталног дела Евроазије. Малезија спада међу седамнаест земаља са највећом разноврсношћу биљног и животињског света, уз велико присуство ендемских врста.

Краљевства на подручју данашње Малезије у 18. веку су постала интересна сфера Британске империје. Након што су малајска краљевства постала британски протекторати основане су административне јединице познате као Британски поседи у Малаји . Малајски део индокинеског полуострва је 1946. уједињен у Малајску унију. Малаја је 1948. реорганизована у Малајску федерацију, а 31. августа 1957. постала је независна. Неколико година касније, 16. септембра 1963, Малаји су се прикључили Северни Борнео, Саравак, и Сингапур а држава је променила назив у Малезија. Непуне две године касније 1965, Сингапур је искључен из федерације.

Кокосова острва

Кокосова Острва или Острва Килинг је група од 27 малих коралних острва у источном делу Индијског океана, која су у саставу Аустралије. Удаљена су око 1.000 километара западно од Суматре.

Површина острва је око 14,2 -{km²}-. Архипелаг сачињава ненасељено острво Норт Килинг и 24 острвцета око 25 километара јужно од поменутог. Распоређена су у полукруг, а од свих насељена су Ветс Ајланд и Хоум Ајланд. Према постанку спадају у корална, прекривена песком, док је максимална висина 5 метара. Клима је тропска са значајним утицајем океана. Температура је уједначена током целе године и креће се између 25-27 °C, док количина падавина изнпоси 2.000 милиметара. На острвима расту кокосове палме. На северним острвима налази се национални парк, где се гнезди изузетно ретка и ендемична врста птица.

Божићно Острво

Божићно Острво је зависна територија у Индијском океану, 360 километара југозападно од острва Јаве. Административно припада Аустралији, као „спољна територија“. Смештено је на 10°43‘ јгш и 105°60‘ игд.

Површина острва је 135 km². Вулканског је порекла и окружено коралним гребеном. Обала је стрма, а у средишту је зараван висине 180-250 метара са највиши врхом Мери Хил (361 м). Клима је тропска са великим утицајем океана. Температура се креће у распону 25-27°С, током целе године, а просечна количина падавина износи 1.500 милиметара. Већи део острва је прекривен тропском кишном шумом, а у западном делу је и национални парк. Живи свет је разноврстан — крабе, блуне, неколико ендемичних врста, затим пацови и др.

Брунеј

Брунеј, званично Нација Брунеја, боравиште мира , држава је у југоисточној Азији. Налази се на северу острва Борнео, на обали Јужног кинеског мора. На копну се граничи с Малезијом. Источни округ Брунеја, Тембуронг, је енклава одвојена од остатка земље малезијском територијом. То је једина суверена држава чија територија се налази у потпуности на острву Борнео, а остатак острва припада Индонезији и Малезији. Број становника је око 400.000 (јул 2010). Клима у земљи је екваторска, а обележавају је високе температуре и доста падавина. Економским растом током 1970-их и 1990-их, у просеку од 56 % од 1999. до 2008. године, Брунеј се трансформисао у новоиндустријализоване државе.

Историја Брунеја пре доласка Европљана је слабо позната. На острву Борнеу је у 7. веку постојала држава Вијаиапура која је била вазална држава моћне државе Сривијаиа на Суматри и Малајском полуострву. Од 10. века је постојала држава По-ни која је у 14. веку вазална држава с државом Мајапахит на острву Јави. У то доба је на Борнеу био раширен хиндуизам. У 15. веку јак утицај на Борнеу има исламско краљевство Малака на Малајском полуострву одакле се на Борнеу шири ислам.

Језик

Malay language (English)  Lingua malese (Italiano)  Maleis (Nederlands)  Malais (Français)  Malaiische Sprache (Deutsch)  Língua malaia (Português)  Малайский язык (Русский)  Idioma malayo (Español)  Język malajski (Polski)  马来语 (中文)  Malajiska (Svenska)  Limba malaieză (Română)  マレー語 (日本語)  Малайська мова (Українська)  Малайски език (Български)  말레이어 (한국어)  Malaijin kieli (Suomi)  Bahasa Melayu (Bahasa Indonesia)  Malajų kalba (Lietuvių)  Malajisk (Dansk)  Malajština (Česky)  Malayca (Türkçe)  Malajski jezik (Српски / Srpski)  Malai keel (Eesti)  Maláj nyelv (Magyar)  Malajski jezik (Hrvatski)  ภาษามลายู (ไทย)  Malajiešu valoda (Latviešu)  Μαλαϊκή γλώσσα (Ελληνικά)  Tiếng Mã Lai (Tiếng Việt) 
 mapnall@gmail.com