Језик - Norveški jezik

Језик  >  Norveški jezik

Norveški jezik

Norveški jezik (norveški: -{norsk}- /nošk/) je sjevernogermanski jezik indo-evropskog porijekla koji se pretežno govori u Norveškoj. Jezik govori oko 4,5 miliona ljudi u Norveškoj i oko milion ljudi van Norveške. Norveški jezik postoji u dvije službene pisane varijante: književni jezik (norveški: -{bokmål}-) i novonorveški (norveški: -{nynorsk}-). Osobe koje govore švedski i norveški obično razumiju jedni druge bez većih problema. Ovo važi u malo manjoj mjeri i za osobe koje govore danski i norveški. Pisana književna varijanta norveškog je skoro identična pisanom danskom.

Norveški jezik vuče svoje porijeklo iz sjevernogermanskog jezika (takođe poznat i pod imenima skandinavski i nordijski) koji se govorio na prostoru Skandinavskog poluostrva u prvih hiljadu godina nove ere. Skandinavski jezik se danas može vidjeti u formi runa na prostoru čitave Skandinavije. Ovaj jezik je se vremenom podjelio na dvije podgrupe zapadnonordijski (norveški: -{norrønt}-) i istočnonordijski. Iz zapadnonordijskog su se s vremenom razvili norveški, islandski i farski dok su se iz istočnonordijskog razvili švedski i danski.

Dolaskom hrišćanstva u Skandinaviju u 10. vijeku rune se prestaju koristiti i u upotrebu dolazi latinica. Ime koje se koristi za jezik koji se u ovo vrijeme govori i piše na području Norveške je staronorveški (norveški: -{Gammelnorsk}-). Ovaj jezik je potpuno identičan sa jezikom koji se u isto vrijeme govori i piše na području Farskih ostrva i Islanda.

Dolazkom kuge u 13 stoljeću većina pismenih govornika ovog jezika umire i sa njima nestaje staronorveški kao pisana varijanta jezika. Tekstovi pisani poslije kuge su u pravilu pisani mješavinom švedskog, danskog i staronorveškog. Ovaj pismena varijanta jezika se označava kao srednjenorveški (norveški: -{mellomnorsk}-). Unijom između Norveške i Danske i reformacijom (konvertovanjem iz katolicizma u protestantizam) danski postaje zvanično korišćena pisana varijanta norveškog jezika. Na Farskim ostrvima i na Islandu se nastavlja upotreba srednjenorveškog koji se kasnije razvija u zasebne jezike: islandski i farski. Norveški, islandski i farski jezik se računaju kao zasebni jezici od 15. vijeka. Uvođenjem danskog kao pisane varijante norveškog jezika u norveški jezik ulaze mnoge pozajmice iz njemačkog i danskog jezika.

Kada je Norvešku preuzela Švedska 1814. godine, počinje diskusija o pisanoj varijanti norveškog jezika koja bi se razlikovala od danskog. Ova diskusija je izazvala podjelu javnosti na dva djela. Jedan dio je želio da se novi pisani norveški bazira na dijalektima koji nisu bili pod uticajem danskog jezika. Najglasniji zagovornik ove ideje je bio norveški prosvetitelj Ivar Aasen. Ova varijanta pisanog norveškog je u 1929. godini zvanično dobila ime novonorveški. Drugi dio javnosti podržavao je ideju da se u danski pisani jezik koji se koristio u Norveškoj postepeno uvode norveške riječi i izbacuju danske. Ovaj dio javnosti je bio predvođen prosvetiteljom Knud Knudsenom. Ova varijanta norveškog jezika se prvobitno nazivala državni norveški (norveški: -{riksmål}-) da bi u 1929. godini dobila svoje zvanično ime književni norveški.

U 20. vijeku Norveška država pokušava da ujedini novonorveški i književni norveški u jednu varijantu pisanog norveškog pod imenom zajednički norveški (norveški: -{samnorsk}-). Velike reforme jezika su provedene 1917, 1938. i 1959. Zajednički norveški nailazi na otpor u velikom djelu javnosti i država odustaje od ovog projekta sredinom 1960-ih godina. Danas su obje varijante pisanog jezika zvanične.

Od 1952. godine jezik je regulisao -{Norsk språknemnd}-. U 1972. godini reguliranje jezika je preuzeo -{Norsk språkråd}-.

Земља (геополитика)

Норвешка

Норвешка, или службено Краљевина Норвешка (норвешки: -- или --) је нордијска земља на западном делу Скандинавског полуострва. Граничи се са Шведском, Финском и Русијом. Дугачка норвешка обала дуж северног Атлантика је позната по фјордовима. Норвешка има издужен облик. Норвешкој припадају и арктичке острвске територије Свалбард и Јан Мајен. Норвешки суверенитет над Свалбардом је базиран на Свалдбардском споразуму, али се ово не односи и на Јан Мајен. Острво Буве у јужном Атлантику и Острво Петра I у јужном Пацифику су спољашње зависне територије, али нису делови краљевства. Осим тога, Норвешка полаже право на Дронинг Мауд Ланд у Антарктику.


Свалбард и Јан Мајен




Исланд

Исланд , острвска је земља у северном Атлантику и налази се између Гренланда, Норвешке и Британских острва у северној Европи . Држава се и званично зове Исланд, мада се понегде појављује (незванично) и назив Република Исланд. Површина Исланда је 103.125 --². По процени из 2009. Исланд је имао 317.593 становника. Главни и највећи град ове северноевропске земље је Рејкјавик.

Према „Књизи о насељавању“, насељавање Исланда је почело 874. године, када је норвешки старешина Инголфур Арнарсон постао први стални становник острва. И раније су други посећивали острво и остајали током зиме. У следећим вековима људи нордијског и келтског порекла су се населили на Исланду. Од 1262. до 1918. Исланд је био део Норвешке, а затим Данске. Све до 20. века становништво Исланда се бавило углавном рибарством и пољопривредом. Од 1994. држава је постала део Европског економског простора, чиме је омогућено мењање облика привреде, од рибарства ка финансијским услугама.

Језик

Norwegian language (English)  Lingua norvegese (Italiano)  Noors (Nederlands)  Norvégien (Français)  Norwegische Sprache (Deutsch)  Língua norueguesa (Português)  Норвежский язык (Русский)  Idioma noruego (Español)  Język norweski (Polski)  挪威语 (中文)  Norska (Svenska)  Limba norvegiană (Română)  ノルウェー語 (日本語)  Норвезька мова (Українська)  Норвежки език (Български)  노르웨이어 (한국어)  Norjan kieli (Suomi)  Bahasa Norwegia (Bahasa Indonesia)  Norvegų kalba (Lietuvių)  Norsk (Dansk)  Norština (Česky)  Norveççe (Türkçe)  Norveški jezik (Српски / Srpski)  Norra keel (Eesti)  Nórčina (Slovenčina)  Norvég nyelv (Magyar)  Norveški jezik (Hrvatski)  ภาษานอร์เวย์ (ไทย)  Norveščina (Slovenščina)  Norvēģu valoda (Latviešu)  Νορβηγική γλώσσα (Ελληνικά)  Tiếng Na Uy (Tiếng Việt) 
 mapnall@gmail.com