Вијетнамски језик

Вијетнамски језик
Вијетнамски језик (вијетнамски: tiếng Việt, tiếng Việt Nam; понекад и: Анамски језик) спада у подгрупу вијет-муонг аустроазијских језика, и са око 75 милиона говорника убедљиво је најраспрострањенији језик ове језичке породице. Званични је језик у Вијетнаму, где га говори 86% становништва.

Вијетнамски језик је моносилабичан (речи су једносложне) и има мелодијски акценат. Његова граматика не познаје конјугацију, деклинацију, падеже, времена ни родове.

Вијетнамски језик се појавио као језик вазалног народа под страном доминацијом. Постоје подаци да је Кина 208. п. н. е. владала вазалном државом у делти Црвене реке. Кинеска доминација је трајала до 939. године нове ере, тако да су за ово време вијетнамски језик и култура били под доминантним утицајем кинеске културе. Вијетнамски језик се није развио из кинеског, већ је усвојио већи део речника из овог језика (70%). Део речи је у вијетнамски језик стигао из француског и, у новије доба, из енглеског. По једносложности и језичком фонду близак је кинеском, а са граматичке стране, близак је аустроазијском језицима. Претпоставља се да је у прошлости вијетнамски језик делио карактеристике аустроазијских језика, али под огромним утицајем кинеског језика, знатно је изменио структуру и данас је на размеђи између синотибетских и аустроазијских језика.

Земља (геополитика)