Литвански језик

Литвански језик
Литвански је језик из групе источних балтичких језика из породице индоевропских језика. Најсличнији језик литванском је летонски, и уједно ова два језика су једина два жива балтичка језика.

У свету литвански говори око 4 милиона људи, од тога 3 милиона у Литванији (80% становништва). Уласком Литваније у Европску унију, велики број Литванаца је отишао на запад, тако да их данас само у Ирској има 120.000.

Литвански језик обухвата две групе дијалеката северне (-{žemaitique}-), и јужне (-{aukštaitique}-). Јужни дијалети, познати и као „високи“, основа су савременог књижевног језика.

Литвански језик још увек садржи неке фонетске и морфолошке особине прото индоевропског језика и стога је веома значајан за лингвистичка истраживања. Ово је најближи језички рођак праиндоевропског језика. Језички историчари сматрају да се прото-балтички језик издвојио од осталих индоевропских језика око 1000 година п. н. е.

Одвајање литванског од летонског језика се збило негде у 7. или 8. веку.

Први текст на литванском је превод црквених химни из 1545. Све до 19-ог века било је мало књига на литванском, а и тад је литвански забрањиван од стране руских власти. Литвански је постао званични језик Литваније 1918.

Земља (геополитика)
  • Литванска Социјалистичка Совјетска Република
    Литванска ССР (наранџасто) током напредовања Црвеноармејаца 1919. године. Литванска Совјетска Социјалистичка Република била је краткотрајна совјетска република формирана 1918. године. Постојала је до уједињења са ССР Белорусијом 1919. у Литванско-Белоруску ССР, која је расформирана исте године.

    Након што је Немачка поражена у Првом светском рату и постписала примирје 11. новембра 1918. године, њене снаге су се повукле са источних територија, које су јој припале Брест-литовским миром. Совјетска Русија је прогласила Брест-литовски мир ништавним и убрзо су снаге Црвене армије упоставиле власт на упражњеним подручјима.