Застава Малавија

Застава Малавија је усвојена 6. јула 1964.

У односу на претходну заставу, промењен је редослед боја како би одговарале панафричким бојама. Излазеће Сунце је замењено пуним као симбол напретка од добијања независности. Опозиција није прихватила промену заставе.

Претходна застава је усвојена 30. јула 2010.

Заставу су чиниле три хоризонталне пруге црне, црвене и зелене боје, гледано одозго надоле. На горњој црној прузи се налази излазеће сунце црвене боје са зрацима. Ово сунце је симбол зоре наде за слободу и независност афричког континента, чије је давање започињало у време када је застава дефинисана.

Званично значење боја на застави је следеће:

* Црна: народ афричког контитнента

* Црвена: мученици страдали за слободу Африке

* Зелена: Природа

Боје заставе су дефинисане стандардним британским бојама:

Warning: getimagesize(/Image/Map/MP927384.gif): failed to open stream: No such file or directory in /home/mapnlee7/public_html/MAPNALL/article.php on line 532
Малави (чев. -{Malaŵi}-, ), или званично Република Малави (чев. -{Dziko la Malaŵi}-, ) је држава у источној Африци. Граничи се са Танзанијом на северу, Мозамбиком на истоку, југу и југозападу, и Замбијом на северозападу. Нема излаз на море, али Језеро Малави заузима око једне петине територије и протеже се дуж већег дела источне границе. Малави се простире на преко 118484 km² и има процењену популацију од 18,09 милиона становника (према процени из јула 2016). Главни град је Лилонгве, који је уједно и највећи град Малавија; други по величини је Блантајер, трећи је Мзузу, а четврти по величини је његова стара престоница Зомба. Име Малави долази од Марави, старог имена Чева народа који насељава то подручје. Земља је добила надимак „топло срце Африке” због љубазности људи.

Део Африке који је сада познат као Малави био је насељаван миграцијама бантуских група око 10. века. Вековима касније 1891. ово подручје су колонизовали Британци. Године 1953, Малави тада познат као Њасаленд, протекторат Велике Британије, постао је протекторат у оквиру полунезависне Федерације Родезије и Њасаленда. Федерација је распуштена 1963. Године 1964. протекторат над Њасалендом је окончан, а Њасаленд је постао независна земља под краљицом Елизабетом II са новим именом Малави. Две године касније земља је постала република. Након стицања независности, постала је тоталитарна једнопартијска држава под председништвом Хејстингса Банде, који је остао председник до 1994. године. Сада Малави има демократску, вишестраначку владу на челу са изабраним председником, тренутно Питером Мутариком. Земља има Малавијске одбрамбене снаге које укључују копнену војску, морнарицу и ваздухопловство. Спољна политика Малавија је прозападна и укључује позитивне дипломатске односе са већином земаља и учешће у неколико међународних организација, укључујући Уједињене нације, Комонвелт нација, Јужноафричку развојну заједницу (-{SADC}-), Заједничко тржиште за источну и јужну Африку (-{COMESA}-) и Афричку унију (-{AU}-).