Национална застава - Застава Летоније

Застава Летоније поново је усвојена 27. фебруара 1990. године. Исту заставу користила је и независна Летонија од 1918. године до анексије СССР-а 1940. године.

По наведеним историјским подацима, данашњи изглед заставе заслуга је уметника Ансиса Цирулиса, а урађен је у мају 1917. године. Заједно са грбом, застава је усвојена посебним парламентарним декретом Републике Летоније 15. јуна 1921. године.

"Црвена“ боја летонске заставе је заправо кестењаста боја - посебно тамна нијанса црвене која је сачињена из браон и љубичасте боје. Понекад се назива и летонска црвена. Пропорције боја су 2:1:2 (црвене траке су дупло шире од беле), а размера заставе висине и ширине је 1:2.

* PANTONE White

* PANTONE 1807C

Pantone „Летонска црвена“ CMYK

* Верзија 1 – C: 0%; M: 100%; Y: 65%; K: 47%;

* Верзија 2 – C: 27%; M: 97%; Y: 81%; K: 27%;

Стандарта је бела са централним крстом у бојама и размери боја националне заставе. На средини крста налази се грб Летоније. Висина грба је 1/3 ширине стандарте, са сунцем на грбу у центру стандарте. Ширина кракова крста и ширина заставе односе се 1:5. Сама стандарта има размеру 3:2.

Летонију чине четири културноисторијска региона: Курземе (Курландија) на западу, Земгале у центру, Видземе на северу и Латгале на истоку. Некада се сматра да је Земгале део области Курземе, па тако грб Летоније приказује 3 звезде које симболизују Курземе, Видземе и Латгале.

Првобитно позната као Ливонија, област данашње Летоније је била под утицајем немачког Ливонијског братства мача од 13. века па до 16. века када су институт Ливоније укинуле локалне аристократе, и продале га Пољској. Током неколико ратова, различите регионе Летоније су окупирале Пољска, Шведска и Русија. Међутим, у 18. веку, током Великог северног рата и касније, након подела Пољске, Русија је преузела контролу над Летонијом и околним областима.