Аеродром Тиват (Tivat Airport)
Аеродром Тиват се налази на југозападу Црне Горе, у Бококоторском заливу, 3 километра југоисточно од Тивта, 8 -{km}- јужно од Котора и 20 -{km}- северно од Будве. Аеродром је друго авио-чвориште националног авио-превозника „Монтенегро ерлајнса”.
Тиватски аеродром је један од два јавна аеродрома у Црној Гори, а други је аеродром Подгорица. Аеродром имао знатан пораст путника последњих година, а 2018. године преко 1,2 милиона путника, па је по броју путника то прва ваздушна лука Црне Горе.
Следеће редовне путничке авио-компаније користе аеродром Тиват:
* Аеросвит (Кијев)
* Атлант-Сојуз (Москва-Домодедово)
* Б&Х ерлајнс (Бања Лука) [сезонски]
* Ер Србија (Београд - Никола Тесла) ; (Ниш - Константин Велики [сезонски] )
* Јукрејн Интернашонал ерлајнс (Кијев) [сезонски]
* КрасЕр (Москва-Домодедово)
* Монтенегро ерлајнс (Београд-Никола Тесла, Ниш, Париз-Шарл де Гол, Франкфурт, Цирих)
Тиватски аеродром је један од два јавна аеродрома у Црној Гори, а други је аеродром Подгорица. Аеродром имао знатан пораст путника последњих година, а 2018. године преко 1,2 милиона путника, па је по броју путника то прва ваздушна лука Црне Горе.
Следеће редовне путничке авио-компаније користе аеродром Тиват:
* Аеросвит (Кијев)
* Атлант-Сојуз (Москва-Домодедово)
* Б&Х ерлајнс (Бања Лука) [сезонски]
* Ер Србија (Београд - Никола Тесла) ; (Ниш - Константин Велики [сезонски] )
* Јукрејн Интернашонал ерлајнс (Кијев) [сезонски]
* КрасЕр (Москва-Домодедово)
* Монтенегро ерлајнс (Београд-Никола Тесла, Ниш, Париз-Шарл де Гол, Франкфурт, Цирих)
IATA Code | TIV | ICAO Code | LYTV | FAA Code | |
---|---|---|---|---|---|
Телефон | Факс | Електронска пошта | |||
Почетна страница | Хиперлинк |
Географска карта - Аеродром Тиват (Tivat Airport)
Географска карта
Земља (геополитика) - Црна Гора
Застава Црне Горе |
Током Раног средњег вијека, три српске кнежевине постојале су на простору данашње Црне Горе: Дукља, Травунија и Рашка. Године 1042. архонт Стефан Војислав водио је побуну која је довела до независности Дукље од Византијског царства и успостављања династије Војислављевић. Након двовјековне владавине Немањића, у четрнаестом и петнаестом вијеку дошло је до стварања Кнежевине Зете којом су владале династије Балшић (1356-1421) и Црнојевић (1431-1498) за чије вријеме први пут се користи садашњи назив. Након пада под османском влашћу, Црна Гора је повратила дефакто независност 1697. године под влашћу династије Петровић Његош као теократска држава прије него што је постала секуларна књажевина 1852. Де јуре независност је стекла од стране Великих сила на Берлинском конгресу 1878. након Црногорско-турског рата. Године 1910. постала је краљевина. Након Првог свјетског рата, постала је дио Југославије. Након распада Југославије, републике Србија и Црна Гора су заједно прогласиле федерацију. Након референдума о независности одржаном у мају 2006, Црна Гора је повратила независност и заједница се мирним путем расформирала. На парламентарним изборима у августу 2020, по први пут у својој историји, Црна Гора је демократски смијенила власт. Тиме, тридесетогодишња владавина Мила Ђукановића и странке на чијем је челу је окончана.
Валута / Језик
ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
---|---|---|---|
EUR | Евро (Euro) | € | 2 |
ISO | Језик |
---|---|
SQ | Албански језик (Albanian language) |
BS | Бошњачки језик (Bosnian language) |
HU | Мађарски језик (Hungarian language) |
SR | Српски језик (Serbian language) |
HR | Хрватски језик (Croatian language) |