Анжуан (Ndzuwani)
 |
1500. године је на острву постојао Султанат Ндзувани, који је био најјачи султанат на Коморским острвима. Године 1886. је Анжуан постао француски протекторат, а 1912. је службено припојен Француској. 1975. је постао део независне државе Комори.
Острво Анжуан се заједно с острвом Мохелијем 1997. одцепио од Комора и створио независну Републику Анжуан која није била међународно призната. Председник је постао Фунди Абдалах Ибрахим. Острво је затражило да поново постане француска колонија, али је Француска то одбила. Од 1999. почињу сукоби с регуларном војском Комора. 2001. је изведен војни удар и на власт на Анжуану дошао је Мохамед Бакар. Године 2002. је проглашен споразум којим је Анжуан поново постао део Комора под великом самоуправом. 2008. је коморска влада уз помоћ снага Афричке уније покренула војну инвазију с циљем поновног враћања Анжуана. Мохамед Бакар је побегао, и Анжуан је потпуно враћен под коморску контролу.
Географска карта - Анжуан (Ndzuwani)
Географска карта
Земља (геополитика) - Комори
 |
 |
| Застава Комора | |
Са површином од 1660 km², изузев спорног острва Мајот, Комори су трећи најмањи афрички народ по површини. Становништво, осим Мајота, процењено је бројком од 795.601 становника. Као нација формирана на раскрсници различитих цивилизација, архипелаг се запажа због своје разнолике културе и историје. Архипелаг су први пут населили говорници банту језика који су дошли из источне Африке, арапским и аустронежанским имиграцијама.
Валута / Језик
| ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
|---|---|---|---|
| KMF | Коморски франак (Comoro franc) | Fr | 0 |