Бермуди (Bermuda)
 |
 |
Бермуда има суптропску климу, са благим зимама и топлим летима. Склона ураганима, његова клима такође показује океанске карактеристике сличне другим обалним областима на северној хемисфери, са топлим, влажним ваздухом из океана који обезбеђује релативно високу влажност и стабилизацију температуре.
Од јула 2018. године, Бермуда је имала популацију од око 70.000 људи, што их чини најнасељенијом од британских прекоморских територија. Црни Бермуђани, првенствено пореклом од афричких робова, чине око 50% становништва, док Бели Бермуђани, првенствено британског, ирског и португалског порекла, чине 30%.
Бермуде је „открио“ један шпански истраживач, али се због опасних гребена који окружују острва није усудио искрцати на обалу. Острва је посетио 1503. године и оства су добила име по њему, Хуан де Бермудесу.
Први насељеници су били енглески колонисти који су били на путу за Вирџиниу и након бродолома 1609. се искрцали на острво. Бродоломци су провели на острву 10 месеци, а њихови извештаји о острву су у Енглеској изазвали велику пажњу тако да је краљ Џејмс I 1615. дао право управљања острвима Бермуда Компани. Око 60 колониста је 1612. основало Сејнт Џорџ. Године 1620. је постављено прво представништво владе и тиме су Бермуди постали самостална колонија.
Због велике удаљености од матице земље, привреда се фокусирала на трговину сољу и на бродоградњу врло погодним кедровим дрветом. Главним градом постао је 1815. године Хамилтон, град који је основан 1620.
Бермуди су постали колонија 1684. године.
За време Другог светског рата су Бермуди важна база америчке војске. Године 1941. је америчка војска саградила две базе, а у замену су британске снаге добиле америчке разараче. Америчке, канадске и британске базе на острвима затворене су 1995.
Након Другог светског рата Бермуди су се успешно развијали и постали значајни финансијски центар на отвореном мору. Године 1968. је усвојен Устав који од тада појачава тежње за независношћу иако је становништво 1995. референдумом одбило независност.
