Географска карта - Будва (Budva)

Будва (Budva)
Будва је град у општини Будва, у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 13.338 становника.

Будва је приморски град на Јадранском мору у Црној Гори. Подручје око града, дуж обале, познато је и као Будванска ривијера. Ривијера је центар црногорског туризма, и позната по пешчаним плажама, ноћном животу. Најчувенија плажа Будве је Могрен. Током 2010. у будванској општини било је 557.000 гостију са 3,4 милиона ноћења, што Будву чини најпопуларнијом туристичком дестинацијом у Црној Гори.

Значајни туристички објекти се налазе унутар млетачких зидина из 15. века, које окружује будвански Стари град. Стари град је био тешко оштећен у разорном земљотресу 1979. године, али је потпуно обновљен. Осам година је трајала велика обнова старог града. У близини Будве налази се туристички центар Бечићи.

Будва је више пута мењала господара, а најдуже су се на подручју града задржали Млечани и Аустријанци, који су напустили град 1918. године.

Будва је стара око 2.500 година и један је од најстаријих градова на Јадранском мору.

 
Географска карта - Будва (Budva)
Земља (геополитика) - Црна Гора
Застава Црне Горе
Црна Гора је суверена земља у југоисточној Европи која лежи на источној обали Јадранског мора. Граничи се са Босном и Херцеговином на сјеверу, Србијом на истоку, Албанијом на југу и Хрватском на западу. Броји око 620 хиљада становника. Главни и највећи град је Подгорица док Цетиње има статус пријестонице.

Током Раног средњег вијека, три српске кнежевине постојале су на простору данашње Црне Горе: Дукља, Травунија и Рашка. Године 1042. архонт Стефан Војислав водио је побуну која је довела до независности Дукље од Византијског царства и успостављања династије Војислављевић. Након двовјековне владавине Немањића, у четрнаестом и петнаестом вијеку дошло је до стварања Кнежевине Зете којом су владале династије Балшић (1356-1421) и Црнојевић (1431-1498) за чије вријеме први пут се користи садашњи назив. Након пада под османском влашћу, Црна Гора је повратила дефакто независност 1697. године под влашћу династије Петровић Његош као теократска држава прије него што је постала секуларна књажевина 1852. Де јуре независност је стекла од стране Великих сила на Берлинском конгресу 1878. након Црногорско-турског рата. Године 1910. постала је краљевина. Након Првог свјетског рата, постала је дио Југославије. Након распада Југославије, републике Србија и Црна Гора су заједно прогласиле федерацију. Након референдума о независности одржаном у мају 2006, Црна Гора је повратила независност и заједница се мирним путем расформирала. На парламентарним изборима у августу 2020, по први пут у својој историји, Црна Гора је демократски смијенила власт. Тиме, тридесетогодишња владавина Мила Ђукановића и странке на чијем је челу је окончана.
Географска карта - Црна ГораSCG_Weltall_NASA.JPG
SCG_Weltall_NASA.JPG
1618x1987
freemapviewer.org
Географска карта - Црна Гора2000px-Relief_Map_of_Montenegro.svg.png
2000px-Relief_Map_of...
2000x2434
freemapviewer.org
Географска карта - Црна ГораSerbia_and_Montenegro_NLT_Landsat7.jpg
Serbia_and_Montenegr...
2238x2906
freemapviewer.org
Географска карта - Црна ГораRelief_map_of_Montenegro.png
Relief_map_of_Monten...
1519x1781
freemapviewer.org
Географска карта - Црна ГораMontenegro_Map.png
Montenegro_Map.png
2427x1807
freemapviewer.org
Валута / Језик  
ISO Валута Симбол Significant Figures
EUR Евро (Euro) € 2
ISO Језик
SQ Албански језик (Albanian language)
BS Бошњачки језик (Bosnian language)
HU Мађарски језик (Hungarian language)
SR Српски језик (Serbian language)
HR Хрватски језик (Croatian language)
Суседство - Земља (геополитика)  
  •  Албанија 
  •  Босна и Херцеговина 
  •  Република Косово 
  •  Србија 
  •  Хрватска 
Административна јединица
Град, Село,...