Географска карта - Ел Џауф (покрајина) (Muḩāfaz̧at al Jawf)

Ел Џауф (Muḩāfaz̧at al Jawf)
Положај Ел Џауф у Јемену Ел Џаф (арапски: الجوف, енглески: Al Jawf) је једна од 20 Јеменских мухафаза, која простире на северу Јемена уз границу са Саудијском Арабијом.

Мухафаза Ел Џаф има површину од 39.500 km² и око 451.462 становника, густина насељености износи 11 становника по km².

Ел Џаф је већим делом пустињска мухафаза са ретким оазама, на истоку се спаја са највећом пешчаном пустињом Арабије - Rub' al Khali. Kroz југозападне делове ове мухафазе тече Вади ел Џауф, највећи повремени водоток, који своје изворе има на планинама Јеменских венаца, и који нестаје у пустињи Руб' ел Хали. Мањи северозападни део ове мухафазе је планински (1500—2000. m) и гушће насељен, а већи источни део пешчана равница (300-500 m).

Ел Џаф је био језгро Минејског краљевства једног од најстаријих на југу Арабије (око 1000-е п. н. е.-2. веку п. н. е.). Они су из своје престолнице Карне владали над великим делом југа Арабије. Тад су плодне оазе Ел Џафа биле густо насељене са мноштвом градова. Након што су Абасиди освојили Јемен у 9. веку, центар јеменске цивилизације преселио се на планине запада, а Ел Џаф је постао занемарен. У новије доба Ел Џаф је био познат као једно од последњих подручја које су контролисали ројалисти за време јеменског грађанског рата 1962 - 1970. Оазе Ел Џафа, данас су ретко насељене номадским племенима која узгајају камиле и чувају овце. У прошлости је Ел Џаф био познат по узгоју чистокрвних арапских коња.

 
Географска карта - Ел Џауф (Muḩāfaz̧at al Jawf)
Земља (геополитика) - Јемен
Застава Јемена
Јемен, или званично Република Јемен је држава на југу Арапског полуострва у југозападној Азији. Јемен је друга по величини држава на полуострву, заузимајући површину од 527.829 -{km²}-. Дужина морске обале је око 2.000 -{km}-. Излази на Црвено море на западу, као и Аденски залив и Арапско море на југу. Граничи се са Саудијском Арабијом на сјеверу и Оманом на истоку. Иако је по уставу главни град Сана, зато што се налази под побуњеничком контролом, главни град је привремено измјештен у Аден. Јемену припада око 200 острва, од којих је највеће Сокотра.

На подручју Јемена се налазило Сабејско краљевство, трговачка држава која је постојала више хиљада године, а укључивала је осим територије данашњег Јемена, Еритреју и Етиопију. Област је 275. године н. е. пала под утицај јеврејског Химјарског краљевства. Хришћанство је стигло у 4. вијеку, док је јудаизам и локални паганизам већ био на том простору. Ислам се проширио брзо у 7. вијеку, а јеменске снаге су биле веома битне у раним исламским освајањима. Неколико династија се јавила између 9. и 16. вијека, а Расулиди су била најјачи и најнапреднији. Земља је подијељена између Османског и Британског царста на почетку 20. вијека. У Сјеверном Јемену је након Првог свјетског рата успостављено зеидско Мутавеклијско краљевство Јемен, које је након државног удара 1962. постало Јеменска Арапска Република. Јужни Јемен је остао британски протекторат све до 1967. Двије јеменске државе су се ујединиле у савремену Републику Јемен 1990. године.
Валута / Језик  
ISO Валута Симбол Significant Figures
YER Јеменски ријал (Yemeni rial) ï·¼ 2
Суседство - Земља (геополитика)  
  •  Оман 
  •  Саудијска Арабија 
Административна јединица
Земља, State, Регија,...