Географска карта - Келн (Köln)

Келн (, до 1919. -{Cöln}-, дијалекатски -{Kölle}-) град је у немачкој савезној држави Северна Рајна-Вестфалија. По површини и броју становника Келн је четврти град у Немачкој, после Берлина, Хамбурга и Минхена. Са преко милион становника (1,08 милиона) унутар своје урбане области, Келн је највећи град најмногољудније савезне државе Северне Рајне-Вестфалије. Поседује регионалну шифру (-{AGS}-) 5315000, -{NUTS}- (-{DEA23}-) и -{LOCODE}- (-{DE CGN}-). Келн се налази на обали реке Рајне, две стране града спаја седам мостова. Келн је око 45 km југоисточно од Диселдорфа, престонице Северне Рајне-Вестфалије, и 25 km северозападно од Бона. Он је највећи град у областима средњофранконских и рипуарских дијалеката.

Главна атракција града је Келнска катедрала, данас трећа највиша црква на свету и једна од већих туристичких атракција Немачке. Катедрала је седиште католичког архиепископа од Келна. У граду постоје многе институције високог образовања, од којих су најпознатији Универзитет у Келну (-{Universität zu Köln}-), један од најстаријих и највећих универзитета у Европи, Технички универзитет у Келну (-{Technische Hochschule Köln}-), највећи универзитет примењених наука у Немачкој, и Немачки универзитет за спорт у Келну (-{Deutsche Sporthochschule Köln}-), једини немачки спортски универзитет. Аеродром Келн Бон (-{Flughafen Köln/Bonn}-) је седми по величини аеродром у Немачкој и налази се на југоистоку града. Главни аеродром у региону Рајна-Рур је аеродром у Диселдорфу.

Келн је велики културни центар Рајнске области; у њему се налази више од 30 музеја и стотине галерија. Изложбе се крећу од локалних античких археолошких локалитета до савремене графике и скулптуре. Сајам у Келну одржава бројне привредне сајмове као што су Уметност Келна, имм Келн, Гејмском и Фотокина. Келн је познат и по -{Kölsch}- пиву, као и по карневалу који се сваке године одржава у фебруару.

Келн је основан на територији Убијаца у 1. веку као римска колонија Клаудија Ара Агрипина. Име града води порекло од прве речи назива римске колоније. Алтернативни латински назив насеља је -{Augusta Ubiorum}-, по Убијцима. -{„Cologne”}-, француска верзија имена града, постала је стандард и у енглеском језику. Келн је функционисао као престоница римске провинције Доња Германија и као седиште римске војске у региону све до окупације Франака 462. године. Током средњег века град је цветао, јер се налазио на једном од најважнијих главних трговачких путева између истока и запада у Европи. Келн је био један од водећих чланова Ханзеатске лАиге и један од највећих градова северно од Алпа током средњовековних и ренесансних времена. Пре Другог светског рата град је прошао кроз неколико окупација од стране Француза, али и од Британаца (1918-1926). Келн је био један од најтеже бомбардованих градова у Немачкој током Другог светског рата, а Краљевско ратно ваздухопловство (РАФ) испустило је 34.711 тона бомби на град. Бомбардовање је смањило број становника за 95%, углавном због евакуације, и уништило скоро цели град. Са намером да се обнови што је могуће више историјских зграда, успешна послератна обнова резултирала је веома мешовитим и јединственим градским пејзажом. Келн је добио статус града 50. године нове ере као главни град римске провинције Доња Германија. Знатни римски остаци могу се наћи у данашњем Келну, посебно у близини обале, где је крајем 2007. године откривен римски брод стар 1.900 година. Од 260. до 271. Келн је био главни град Галске империје под Постумом, Маријусом и Викторином. Године 310. под царом Константином -{I}- изграђен је мост преко Рајне код Келна. Римски царски гувернери су боравили у граду и он је постао један од најзначајнијих трговачких и производних центара у Римском царству северно од Алпа. Келн је приказан на Појтингеровој мапи из 4. века.

Почетак градње Келнске катедрале је био 1248. а довршена је према оригиналном плану 1880. године.

Након готово комплетног разарања у Другом светском рату, Келн је највећим делом очувао мрежу и називе улица, али је архитектонски готово у потпуности изграђен у стилу доминантном 50-их и 60-их година двадесетог века. Све до 80-их година слику града одређивале су пре свега зграде с фасадама од голог бетона.

Град је био један од домаћина светског првенства у фудбалу 2006. године.