Кукова Острва (Cook Islands)
 |
 |
Кукова Острва се састоје из 15 острва вулканског и коралног порекла. Налазе се у архипелагу Полинезије у јужном Пацифику. Острва се деле у две групе: северна и јужна. Главно острво је Раротонга на коме се налази престоница Аваруа, међународни аеродром и мноштво хотела. Друга значајна острва су: Аитутаки, Атиу, Мангаиа, и Пенрин. Од поменутих, једино је Пенрин у северном делу архипелага. Становништво су, углавном, Маори полинежанског порекла. Главни насељени центри Кукових острва су на острву Раротонга (13.007 2016. године), где се налази међународни аеродром. Према попису из 2016. године укупан број становника је 17.459. Такође постоји већа популација становника Кукових острва на Новом Зеланду и Аустралији: на попису становништва на Новом Зеланду 2018. године, 80.532 људи је изјавило да су становници Кукова острва, или пореклом са Кукових острва. Последњи аустралијски попис забележио је 28.000 Кукових острвљана који живе у Аустралији, од којих многи имају аустралијско држављанство.
Она се састоје се од 15 острва чија је укупна површина 240 km2. Ексклузивна економска зона (ЕЕЗ) Кукових острва покрива 1960027 km2 океана.
Од 2001. године, Кукова острва воде сопствену спољну и одбрамбену политику. Последњих деценија, Кукова острва су усвојила све снажнију спољну политику, а становник Кукова острва, Хенри Пуна, тренутно служи као генерални секретар Форума пацифичких острва. Већина становника Кукових острва су држављани Новог Зеланда, али имају и статус држављана Кукових острва, који се не даје другим грађанима Новог Зеланда. Кукова острва су активни члан Пацифичке заједнице од 1980. године.
Туризам је главна привредна грана. Међу значајнијим привредним гранама истичу се офшор банкарство, вађење бисера, рибарство и воћарство. Ова острва не треба мешати са острвом Кук у јужном Атлантском океану. Са преко 168.000 посетилаца који су путовали на острва 2018. године, туризам је главна индустрија земље и водећи елемент привреде, испред офшор банкарства, бисера и извоза мора и воћа.
