Географска карта - Ораховац (Orahovac)

Ораховац је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у југозападном делу Косова и Метохије и припада Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 15.892 становника.

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Ораховац површине 4894 -{ha}-.

Први писани помен о Ораховцу је из 1348. године, у повељи српског краља и цара Стефана Душана. Године 1405. насеље је приложено манастиру Хиландару на Светој гори. Сачуван је један црквени запис у коме стоји да "6. априла 1898. Арнаути опљачкаше ораовачку цркву“.

Тако је и било али се по њих на крају лоше завршило. Однели су тада безбожници проваливши кроз црквена врата: плаштаницу, крст од сребра, три путира, свете дарове, фелон, рачицу, бакарни суд за водицу, неколико кандила и свећњаке на жртвенику и часној трпези и друге ситније ствари. Злочин је пријављен црквеним и царским властима, а црква је са своје стране нудила 2 турске лире ономе ко врати црквене предмете. У року од две године лоше су прошли поборници светотатства; један погинуо, други се телесно разболео, трећи умно пореметио. Брат убијеног лопова Арнаутина је решио да врати украдено и то тајно. Преко посредника је договорио са свештеником да врати а да добије за узврат пет пари вунених чарапа. Код примопредаје децембра 1899. године, није међутим све вратио, јер се заклео тада да остало и није било код њега. Вратио је једину плаштаницу коју је храм имао, али сребрни крст су пљачкаши већ били претопили у сребро.

У Ораховцу су српску књигу "Плач Старе Србије" купили 1864. године мештани: поп Илија парох и Тома Симић.

Усред насеља, у горњем делу Ораховца се налази црква Успења Св. Богородице, а испред ње налази се трг. Подигнута је 1859. године на старијим темељима храма. Црква је солидно очувана грађевина од тесаног камена, са наглашеним порталом и звоником. На фасади је узидано неколико рељефа у камену. У вароши се налази и конак манастира Пећке патријаршије, подигнут 1848. године. У ораховачком виноградишту на месту Дубљане сачувани су остаци скромне цркве и неколико старих српских гробова са надгробним плочама.

Српска народна школа је радила у периоду 1866-1889. године, па после прекида обновила рад.

Владика рашко-призренски и каснији Патријарх српски Павле у свом извештају Светом Архијерејском Синоду СПЦ, поред осталога, наводи податак да је на српском православном гробљу у Ораховцу, 16. новембра 1984, срушено 6 мермерних споменика.

Црква Успења Пресвете Богородице, 2012.

Литија у Ораховцу код цркве Успења Пресвете Богородице, 2012.